Uvod u astrometeorologiju: Fiksne zvezde

Fiksne zvezde nisu važne samo u tumačenju natalnih horoskopa već i mundanih horoskopa. Prema prirodi i magnitudi neke zvezde može se proceniti njen uticaj.

Određeni kvalitet vremena tako produkovan, biće sasvim uspostavljen u određenim danima, posebno onim kada se svetle i moćne fiksne zvezde nađu u blizini Sunca, bilo orijentalno ili okcidentalno. Jer kada su tako postavljene, one najčešće preobraćuju sastav atmosfere saglasno svojim sopstvenim prirodama.

— Klaudije Ptolemej —

Kada uperimo pogled ka vedrom noćnom nebu, ono što možemo videti je beskrajno more manje ili više svetlih objekata. Većina tih objekata su zvezde poput našeg Sunca, u astrologiji poznate kao fiksne zvezde ili nekretnice. Svaka fiksna zvezda ima određenu magnitudu, kao i prirodu uticaja koja je predstavljena simbolikom jedne ili više planeta, a najčešće dve. Tako postoje zvezde čiji je uticaj benefične prirode, recimo prirode Jupiter/Venera, a isto tako postoje i zvezde čiji je uticaj malefične prirode Mars/Saturn. Priroda zvezda kao i njihova magnituda od velike su nam pomoći u predviđanju vremenskih prilika. Najčešće, položaj zvezda na određenoj poziciji indicira ekstremnije vremenske prilike ili neprilike.

Princip analize uticaja

Fiksnih zvezda ima mnogo, mada se u redovnoj upotrebi u astrologiji nalazi nekih 290. Od tog broja tek četvrtina zvezda je od velikog značaja, pprvenstveno one koje su najsjajnije, dok se uticaj ostalih može zanemariti osim u slučaju kada su vidno naglašene.

Prvo što treba da uradimo jeste da analiziramo osetljive tačke u karti koju posmatramo. To znači da moramo da pogledamo uglove karte (Ascendent, Zenit, Descendent i Nadir) i planete, da li je neka zvezda telesno položena na stepenu na kom se nalazi neki ugao, odnosno planeta. Dozvoljeni orbis je 1°. Za zvezde prve magnitude orbis se može proširiti do 2°, no kod starih majstora možemo naći i mnogo šire orbise. Na primer, Lili često daje 5° zvezdama prve magnitude, a pojedini italijanski astrolozi su davali i do 7°30′, koliko inače iznosi poluorbis Sunca.

Kada pronađemo zvezde na tim mestima i kada odredimo koje su u pitanju, pored procene njihove magnitude moramo se pozabaviti i njihovom prirodom. Ukoliko je u pitanju zvezda benefične prirode na nekom uglu, onda možemo očekivati da će njen uticaj biti benefičan. Ukoliko se ta zvezda nalazi u konjunkciji sa nekom planetom, onda njen uticaj može biti umanjen ili pojačan u zavisnosti od prirode planete s kojom je združena.

Na primer, ukoliko je zvezda prirode Jupiter/Venera i nalazi se u konjunkciji sa Jupiterom ili Venerom, njen uticaj će biti mnogo izraženiji. Nasuprot tome, ako bi se ista zvezda našla u konjunkciji sa Marsom ili Saturnom, njen uticaj bi bio manje osetan, jer joj je priroda suprotna prirodi ove dve planete. Isti princip primenjujemo kada su u pitanju zvezde koje imaju prirodu drugih planeta. Važno je napomenuti da zvezde najsnažnije deluju na uglovima. Dalje od uglova, njihov uticaj je nešto slabiji. Snažni provodnici su i luminari, posebno Luna.

Fiksne zvezde: Ptolemejeva klasifikacija

Po Ptolemeju, zvezde koje se nalaze na glavi Ovna imaju mešani uticaj Mars i Saturna. One koje su blizu usta, imaju karakter Merkura i delimično Saturna; kod nogu, uticaj Marsa i u blizini repa uticaj Venere.

U Biku, fiksne zvezde duž linije koja ga preseca, imaju temperaturu kao Venera i meru kao Saturn; u Plejadama, uticaj Lune i Jupitera; zvezde na glavi, naročito oko Hijada, koje su svetle i crvenkaste imaju temperaturu Marsa; ostale su mešavine Saturna i Merkura, osim vrhova rogova gde su zvezde Marsovog upliva.

Zvezde u Blizancima su u blizini nogu prirode Merkura i nešto manje prirode Venere; blistave zvezde u blizini bedra su prirode Saturna; dve velike zvezde, na jednoj Apolon prirode Merkura i na drugoj Herkules, prirode Marsa.

Fiksne zvezde Raka, u očima imaju prirodu Merkura i nešto manje Marsa; u štipaljkama mešani uticaj Saturna i Merkura; klaster na grudima ima uticaj Marsa i Lune; a ostatak sa obe strane prirodu Marsa i Sunca.

Zvezde u Lavu, na glavi imaju uticaj Saturna i manje Marsa; tri zvezde na grlu uticaj Saturna i vrlo malo Merkura; blistava zvezda u predelu srca, Regulus, ima prirodu Marsa i Jupitera; na repu, prirode Saturna i Venere; na bedrima uticaj Venere i nešto manje Merkura.

Zvezde u Devici, one na glavi i na južnom krilu su prirode Merkura i nešto manje Marsa; druga sjajna zvezda na krilu i one oko struka su prirode Merkura i donekle Venere; blistava zvezda Vindemiatriks ima uticaj Saturna i Merkura; Spika – prirodu Venere i u manjoj meri Marsa; zvezde na stopalima su prirode Merkura i u manjoj meri Marsa.

Fiksne zvezde u Škorpionu, na kleštima, odnosno ekstremitetima imaju mešani uticaj Jupitera i Merkura, dok u srednjim delovima imaju uticaj Saturna i manje Marsa. Na telu Škorpiona, na prednjem delu su blistave zvezde prirode Marsa i delom Saturna; na sredini tela gde se nalazi Antares, uticaj je Marsa i delom Jupitera; oko zglobova je uticaj Saturna i u nekoj meri Venere; žaoka ima uticaj Merkura i Marsa; klasteri na telu imaju uticaj Marsa i Lune.

Zvezde u Strelcu, u predelu strele imaju uticaj Marsa i Lune; one koje su na luku i početku ruke, prirode su Jupitera i Marsa; klaster u prednjem delu glave je prirode Sunca i Marsa; predeo zadnjice i leđa je prirode Jupitera i manje Merkura; zvezde u nogama su prirode Jupitera i Saturna; deo oko repa ima uticaj Venere i manje Saturna.

Fiksne zvezde u Jarcu, u rogovima imaju uticaj Venere i jednim delom Marsa; one u predelu usta, prirodu Saturna i delom Venere; u nogama i trbuhu uticaj Marsa i Merkura; one koje su na repu, uticaj Saturna i Jupitera.

Zvezde u Vodoliji, one koje su u blizini ramena imaju uticaj Saturna i Merkura; isti uticaj je onih koje su na levoj ruci i u predelu zadnjice; one koje su na bedrima imaju prirodu Merkura i nešto manje Saturna; u delu gde se preliva voda uticaj je većinom Saturna i manje Jupitera.

Zvezde u Ribama, one koje su na glavi Južne ribe, imaju prirodu Merkura i donekle Saturna; u telu, uticaj Jupitera i Merkura; one u repu i južnom peraju, uticaj Saturna i manje Merkura; one u telu i kičmi Severne ribe imaju uticaj Jupitera i manje Venere; severni deo ima prirodu Saturna i Jupitera; deo gde su vezane, uticaj je Marsa i manje Merkura. Neke fiksne zvezde i sazvežđa imaju sledeći uticaj:

• Mali medved – većinom Saturn i manje Venera;
• Veliki medved – Mars;
• Berenikina kosa – Luna i Venera;
• Zmaj – Saturn, Mars i Jupiter;
• Kefej – Saturn i Jupiter;
• Volar – Merkur i Saturn;
• Arkturus – Jupiter i Mars;
• Kruna – Venera i Merkur;
• Herkul – Merkur;
• Lira i Labud – Venera i Merkur;
• Kasiopeja – Saturn i Venera;
• Persej – Jupiter i Saturn;
• Auriga (Kočijaš) – Mars i Merkur;
• Zmijonoša – Saturn i manje Venera;
• Strelica – Mars i manje Venera;
• Orao – Mars i Jupiter;
• Delfin – Saturn i Mars;
• Konj – Mars i Merkur;
• Andromeda – Venera;
• Trougao – Merkur;
• Južna riba – Venera i Merkur;
• Kit – Saturn;
• Orion – Mars i Merkur;
• Eridan – prva u nizu je prirode Jupitera dok su ostale prirode Saturn;
• Zec – Saturn i Mrkur;
• Pas – Venera;
• Prokion – Merkur i manje Mars;
• Vodena zmija – Saturn i Venera;
• Pehar – Venera i manje Merkur;
• Gavran – Mars i Saturn;
• Arka – Saturn i Jupiter;
• Kentaur – Venera i Merkur;
• Vuk – Saturn i manje Mars;
• Ara – Venera i manje Merkur;
• Južna kruna – Saturn i Merkur.

Ptolemej navodi da „stajanjem“ planete na neku određenu fiksnu zvezdu, vremenske prilike koje opisuje ta planeta dobijaju karakter i zvezde na kojoj se planeta nađe. Pa tako, ako Jupiter na određenom mestu najavljuje vetar ali se združi sa fiksnom zvezdom jakog malefičnog uticaja, onda će taj vetar dobiti na snazi i doneti još hladniji ili topliji vazduh u zavisnosti od prirode same zvezde.U svakom slučaju benefično dejstvo Jupitera u ovom slučaju se umanjuje.

U letnjem periodu snažne malefične zvezde u određenim pozicijama veoma dobro ukazuju na pojavu nepogoda. Na osnovu obimnog istraživanja,vodeći svetski astrolozi su došli do nekih zaključaka kakve vremenske (ne)prilike uzrokuju određene fiksne zvezde.Naravno,treba uzeti u obzir planete koje se tu nalaze i njihove aspekte.

Meteorološki fenomeni

Algol, Kapulus, Menkib, Mirfak, Miram, Mizam.

Kiša

Akamar, Ahernar, Angetenar, Aseli australis, Aseli borealis, Azha, Beid, Kursa, Keid, Rana, Timin, Zaurak, Zibal.

Povoljne kiše

Matar.

Umerene kiše

Adara, Aludra, Furud, Mirzam, Mulifein, Sirijus, Vezen.

Jake kiše, ali bez poplava

Albali, Anka, Sadalahbija, Giedi prima, Sadalsud, Situla, Skat.

Poplave

Šeat.

Poplave i jake oluje

Aldebaran.

Bujične poplave

Alkiona, Asteropa, Kelaeno, Elektra, Maja, Meropa, Tajgeta.

Oluje

Alčita, Algorab, Gienah, Hijade, Kraz, Minkar.

Vrlo jake oluje i kiše

Alnilam, Alnitak, Belatriks, Betelgez, Ensis, Hatsija, Meisa, Mintaka, Rigel, Saif, Tabit.

Oluje i orkani

Ain, Aldebaran, Prima hijadum.

Vrlo jaka oluja ako se nebula ne vidi

Prezepe.

Promene vremena

Algenib, Alšain, Altair, Biham, Deneb okab, Deneb, Enif, Homan, Kerb, Matar, Markab, Metalah, Sadalbari, Šeat, Tarazed.

Klimatske promene, uragani

Alšat, Armus, Bos, Kastra, Dabih, Deneb Algedi, Dorsum, Giedi Prima, Giedi Sekunda, Našira, Okulus.

Opasne pojave

Šam.

Izuzetno jake nepogode sa žrtvama

Denebola.

---

RADOST JE U DELJENJU