Lira: Nezodijačka sazvežđa

Značajne zvezde u sazvežđu Lira: pozicije za 2000.g.

Lira se nalazi na zapadnom kraju Mlečnog puta uz sazvežđe Herkules. Prema jednom predanju, postavljena je tamo da bi ublažila njegove beskrajne napore. Arat ovu konstelaciju zove malom kornjačom, jer je, prema mitu, ovaj instrument izumeo mladi bog Hermes našavši prazan kornjačin oklop kome je dodao sušene tetive kao žice, a koji je kasnije ponudio na dar Apolonu koji ga je pa prosledio svom sinu Orfeju.

I isto tamo, nalazi se mala kornjača, koju, dok je još bio pored kolevke, Hermes probuši za žice i nadenu joj ime Lira. I uznese je na nebo i postavi je ispred neznanog Fantoma.^[1]

Ovo je takođe opisano u verziji američkog pesnika iz XIX veka, J.R. Lovela:

Tako tamo ležaše, na vlazi i suvoći
Isto onako prazno kao poslednji novi sonet,
Dok ne dođe Merkur,
I, nakon što promisli o njoj,
„Pa, evo“, uzviknu, „stvari svih stvari
Po obliku, sastavu i merama!
Dadoh joj strune, i, gle, ona svira,
Čudesan izum!“^[2]

Ptolemej njenim zvezdama daje prirodu Venere i Merkura^[3], dok se Manilije oslanja na mitološko poreklo i opisuje njen uticaj kao darovitost za pesmu, muziku, umetnost i sposobnost umirenja:

Potom, sa usponom Lire, tamo pluta iz
Okeana oblik kornjačinog oklopa, koji pod
prstima njenog baštinika daje zvuk samo nakon smrti; jednom
je s njom Orfej uspavao talase, utisnuo osećanja stenama,
sluh drveću, talase Plutonu, i konačno granice
smrti. Otuda će proizaći darovitost za pesme i milozvučne
strune, otuda frule različitih oblika koje sviruckaju
melodično, i šta god daje zvuk dodirom
ruke ili snagom daha. Dete Lire će pevati
očaravajuće pesme na banketima, njegov glas će dodavati
blagost vinu i držaće noć u ropstvu.^[4]

U drevnoj Indiji i Egiptu ovo sazvežđe je milenijumima bilo predstavljeno orlom ili lešinarom^[5], zbog čega je lira prikazana kao okružena krilima ptice. Mit o Orfeju takođe donosi vezu između orla i harfe – on je bio toliko pritisnut tugom zbog smrti svoje žene da se zavetovao da se više nikada neće zaljubiti. Grupa Tračanki je toliko bila uznemirena njegovim odbijanjem, da su ga ubile i bacile njegovu liru u reku.

Zevs je naredio orlu da povrati liru: tako su oboje postavljeni na nebo u znak poštovanja prema Orfejevoj večnoj ljubavi. Konstelacija se često pominje kao Aquila Cadens ili vultur cadens, padajući orao ili sup. Lili ovo sazvežđe pominje i kao Liru i kao padajućeg supa, i primećuje da u aflikcijama simboliše nasilnu smrt.^[6]

Vega je glavna zvezda konstelacije je među najsjajnijim na nebu i imala je važnu ulogu u rimskom kalendaru, jer je njen jutarnji zalazak označavao početak jeseni. Sjajne je, bledo-safirne boje i lako uočljiva kada kulminira sredinom avgusta. Plinije ju je nazivao Harfom-zvezdom, a Vavilonci Zvezdom kraljice života.^[7] Uopšteno je primećeno da podstiče umetnički dar, a kada je povoljno postavljena na uglovima obećava veliki uspeh, bogatstvo i slavu.

Nosi venerijanske sklonosti lagodnom življenju, ipak, često može povesti u razvrat i rasipanje energije kada je oštećena. Lili upozorava da zvezda naginje ozbiljnosti i trezvenosti, ali samo spolja jer je osoba obično lascivna.^[8] Robson prilično sledi Lilija u zaključku o zvezdi:

Daje benefit, idealizam, nadu, uglađenost, promenljivost, i čini da natus bude ozbiljan, trezven, spolja uobražen i obično lascivan.^[9]

Iako je Lira mala konstelacija, Vega je jedna od najsjajnijih zvezda na severnom nebu i lako prepoznatljiva. Sa latitudom 62N podiže se visoko na severnom nebu i jedan je od boljih markera na jesenjem noćnom nebu. Zajedno sa svetlim zvezdama Deneb (iz Labuda) i Altairom (iz Orla), obrazuje „letnji trougao“. Vega se uzdiže prva i leži na zapadnoj tački odvojena od Deneba oko 23 stepena i od Altaira na jugu.

Vega se može naći u ravni sa Arkturusom koja prolazi preko Alfeke i nastavlja dalje oko 40 stepeni. Sunce prelazi preko Vege oko 5. januara svake godine.

Napomene:

[1] Aratus, Phainomena II, (I vel pre naše ere), v.270. prevod A.W. Mair and G.R. Mair , Callimachus, Aratus, Lycophron: Hymns, Epigrams. Phaenomena. Alexandra, (Harvard University Press, 1921).
Nepoznati fantom je referenca za Herkula o kome Arat piše: … O njemu niko ne može jasno govoriti, niti kolikim je naporima izložen; ali ga jednostavno zovu Onaj koji kleči. Naporno radeći na kolenima, čini se poput onog ko tone. ^{↩nazad na tekst}
[2] James Russell Lowell, The Finding Of The Lyre iz Under the Willows and Other Poems, (Boston: Fields, Osgood, 1868). ^{↩nazad na tekst}
[3] Tetrabilos, I.9. ^{↩nazad na tekst}
[4] Manilius, 5.324ff. Prevod G.P. Goold. ^{↩nazad na tekst}
[5] Premda je često prikazivan sa lirom u kljunu. ^{↩nazad na tekst}
[6] Christian Astrology, str.649. Remzi takođe pominje Vegu i kao Svetleću harfu i kao Letećeg grabljivca; Astrology Restored, str.103. ^{↩nazad na tekst}
[7] Ebertin & Hoffman, Fixed Stars and their Interpretation, str.75. ^{↩nazad na tekst}
[8] CA, str.537. ^{↩nazad na tekst}
[9] The Fixed Stars and Constellations in Astrology, 1923; str.216. ^{↩nazad na tekst}