Gavran (Corvus): Nezodijačka sazvežđa

Ovaj tekst o sazvežđu Gavran je napisala poznati britanski astrolog Deb Holding, vlasnica sajta Skyscript. Uz njenu dozvolu, biće objavljen prevod većeg broja tekstova koji se bave fiksnim zvezdama i sazvežđima, uz napomenu da nijedan tekst nije dozvoljeno kopirati ni u celini ni delovima bez prethodne dozvole Deb H. kao autora tekstova. Tekst u originalu možete pronaći na ovoj stranici. Preveo Bojan Šojić.

Značajne zvezde u sazvežđu Gavran: pozicije za 2000.g.

Longituda	Naziv	Priroda	Mag.	Pozicija	Lat.	Dek.
10°44′ ♎	Al-Džana	♄	2.8	Desno krilo	14S	18S
12°15′ ♎	Alčiba	♄	4.2	Kljun	22S	25S
13°27′ ♎	Algorab	♄	3.1 p	Desno krilo	12S	17S
17°22′ ♎	Kraz	♄	2.8	Kandže	18S	23S

Corvus je latinski naziv i za gavrana i za vranu, pa su ove dve ptice obično uparene u mitologiji. Kako su iz iste porodice, njihova očigledna inteligencija i ingenioznost, kao i njihov poseban krik, dali su im široko rasprostranjeno povezivanje sa prevarom, pričanjem priča, prenošenjem poruka i služenjem sopstvenim interesima. No, boja njihovog perja se takođe univerzalno povezuje sa zlobom, zlokobnim silama i zloslutnim upozorenjima. Zvezde u Gavranu dele ovakvu reputaciju, pa klasični mitovi u vezi s ovim sazvežđem govore o nepoverenju, sramnim motivima, neiskrenosti, veličanjem tuđe nesreće i donošenjm loših vesti.

Huan Eduardo Kirlot u svom Rečniku simbola^[1] piše da se u antičkim kulturama verovalo da vrana sadrži određene mistične moći, a naročito sposobnosti predviđanja budućnosti: stoga je njihovo graktanje imalo posebnu ulogu u divinacijskim obredima. Drugi su sugerisali da su Rimljani smatrali njihovo graktanje značajnim jer je zvučalo kao cras, cras, što na latinskom znači sutra, sutra.

U kontekstu svoje proročke reputacije, za Gavrana je rečeno da je sveta ptica i glasnik Apolona (rimskog boga proroštva), koji mu je pokazao naklonost nakon što je bog Sunca trijumfalno uzeo njegov oblik tokom takmičenja bogova. Manilije, čak i u navođenju ovog uzvišenijeg mita, izražava elemente obmane, pišući:

Gavran, nosilac pokvarenosti i po tome poznat, pomogao je u borbi kao ptica koja se krije ispod ptičije vanjštine božanske prirode Feba.^[2]

Najpoznatiji mitovi o vranama govore o ptici koja je isprva bila bela ili srebrna pa je prokleta da bude crna zbog svojih mračnih dela. Takav je slučaj i sa mitom o Apolonu i Gavranu, kao što pesnik Ovidije, iz I veka naše ere, piše:

Ptica je nekad bila srebrne boje, sa perjem toliko snežno belim da je mogla da je mogla da se takmiči s bilo kojim golubom.

Prema njegovoj priči, Gavran je dobio zadatak da budno pazi na Apolonovu ženu Koronidu, tako da ju je spazio sa ljubavnikom:

…ptica Febova, taj nemilosrdni potkazivač, otkrila ju je u prestupu, rešena da razotkrije njenu krivicu.^[3]

U napadu besa i očaja Apolon je ubio svoju ženu. Nerođeno dete je spašeno i odgojeno kao Asklepije (tj. Ofijuks) pod nadzorom kentaura Hirona. To nije umanjilo Apolonovu mržnju prema ptici koja je bila nosilac tako loših vesti. Prokleo ju je na mrak pakla jer je uživala izveštavajući ga o neverstvu njegove žene, kao što je divno izrazio američki pesnik iz XIX veka, Saks:

Potom se okrenuo prema Gavranu,
„Okrutni brbljivče! Pogledaj sudbinu svoju!
Glasnik moj ti više nećeš biti,
Idi s torokanjem svojim u Had!
Brbljanjem svojim Plutona zamaraj!
Ovamo se, ti čudovište, ne vraćaj;
I – da bude u skladu s naravi tvojom –
Od sada će ti perje crno biti.“^[4]

Prema Ovidijevom viđenju, Gavran je savetovan da ne saopštava te loše vesti, od strane vrane koja je doživela sličnu sudbinu nakon što je uhodila ćerke svog gospodara. Kazna koju sam dobila neka služi kao upozorenje…ne izlaži se opasnosti pričajući priče. Ali upozorenje je ignorisano – pa da ne bi zaboravili njegov značaj – ponovljeno nad gavranom.

Drugi mitovi, kao oni koji su ugrađeni u sazvežđe Pehar (Crater), ovekovečuju teme sebičnosti i nepoverenja. Zaista, takvo je uvreženo viđenje vrana i gavranova kao malicioznih glasnika u narodnim verovanjima; tako, dok aludiramo na ponos lavova ili krdo stoke, kolektivna značenja koja se pripisuju ovim pticama su vrane ubice i okrutnost gavranova.

Najznamenitija zvezda u Gavranu je Algorab, koji na arapskom jednostavno znači gavran. Ovo je binarna zvezda locirana u krilu ptice, promenljive sjajnosti (od 2.94 do 8.4) i upadljiva zbog svojih različitih boja, žute i purpurne. Rasprostranjen je stav da je nesrećnog uticaja i da, poput svih zvezda u Gavranu, ima prirodu Marsa i Saturna prema Ptolemeju. Robsonov opis zvezde koja daje destruktivnost, pakost, svirepost, odvratnost i sklonost laganju, i koja je povezana sa đubretom, odnosi se u nekim svojim značenjima, bar u izvesnoj meri, na sve zvezde u ovoj grupi.^[5]

Mada je Algorabu priznat veliki astrološki značaj, njegova sjajnost je često potisnuta zvezdama treće magnitude, El-Janah (krilo) i Kraz (kandža). Lokacija ove poslednje pojačava njenu simboličku vezu sa namernom destruktivnošću.

Alčiba (kljun) je nekada bila najsvetlija zvezda u sazvežđu i kao takva je obeležena kao alfa zvezda, ali sada je njena sjajnost mnogo manja nego ranije. Njena pozicija u kljunu naglašava simboličku povezanost sa principom nepoverljivih informacija, nepoverenjem ili opasnostima koje vrebaju kada je jezik previše odrešen ili sramotnim uživanjem u ogovaranju.

Gavran i njegov sused Pehar su smešteni u petlji morske zmije, Hidre, i nalaze se južno od Lava i Device. Vrh Gavrana leži zapadno od sjajne zvezde Spika. Najbolje se može videti sredinom proleća.

Sunce prelazi preko El-Janaha oko 3. oktobra, Alčibe oko 5. oktobra, Algoraba oko 6. oktobra, a Kraza oko 10. oktobra svake godine.

---

Napomene:

[1] J.E. Cirlot, Dictionary of Symbols, preveo Jack Sage (Routledge and Kegan Paul, London, 1962), str.71.^{↩nazad na tekst}
[2] Manilius, Astronomica, preveo G.P.Guld (Harvard Hainemann, Loeb Classical Library, London, 1976), 1.785, (Loeb str.67). Manilije takođe navodi Gavrana na 1.417 ali ne daje detaljnije astrološko značenje.^{↩nazad na tekst}
[3] Ovid, Metamorphoses, prevela Mary M. Innes, (Penguin Classics, Middlesex, England, 1955), str.64.^{↩nazad na tekst}
[4] Citirao R.H.Alen u Star Names: Their Lore and Meaning (Dover publications, 1899).^{↩nazad na tekst}
[5] Vivian Robson, The Fixed Stars and Constellations, (1923), str.125.^{↩nazad na tekst}