Najhladnija zima u XX veku

Zbog velikih mrazeva i obilnog snega koji su u januaru i februaru 1929. godine paralisali čitavu Evropu, ta zima je upisana kao najhladnija zima u XX veku.

Ova neobična zima i ove gomile snega vrlo me zbunjuju. Zima je takva da je ljuća nego što je zabeleženo ikada za ovih poslednjih 46 godina. Jer, unatrag 46 godina imamo podatke za druge krajeve, dok za sam Zagreb postoje stariji podaci o vremenu. Bez obzira na setvu, pogibelj od poplave je velika svuda, a naročito oko Dunava gde sante leda zaprečavaju tok vodenih masa. Kako me uveravaju stručnjaci, nema opasnosti da bi led bio uzrok poplave Save kod Zagreba.

— Dr Oton Frangeš, ministar poljoprivrede i voda u Vladi Kraljevine Jugoslavije; saopštenje dato u listu „Politika“, 14. februara 1929. godine

Mnogo godina, možemo reći i decenija unazad, svake jeseni se najavljuje najhladnija zima u proteklih 100 godina. Ipak, svedoci smo da su zime na području Balkana iz godine u godinu blage, a tek poneka, kao ona 2012. godine, u jednom svom delu „pokaže zube“. Ipak, ni takva zima se ne može svrstati u red najhladnijih, jer je njen ostatak bio relativno topao.

Najhladnija zima u XX veku, koja je okovala snegom i ledom ne samo Balkan već i čitavu Evropu, zabeležena je davne 1929. godine. Postoje brojni zapisi i izveštaji o tom nevremenu, pa ovom prilikom želim da se zahvalim Narodnoj biblioteci Srbije na javno dostupnom digitalizovanom materijalu.

Prvi dani kalendarske zime nisu ni slutili da bi ona mogla biti hladna i snežna. Vreme je bilo prijatno toplo za kraj decembra, pa su neki poljoprivrednici već započeli pripreme za radove u polju. Sneg nije obradovao one koji su želeli da im za novogodišnju noć ulice i okućnice budu ogrnute belim pokrivačem. Politika piše:

Za sve pokrajine osim Primorja, oblačno vreme sa umerenim vetrovima promenljivog pravca i mestimičnom kišom, vladaće svuda u unutrašnjosti. Temperatura će ostati visoka, snega neće biti. U Beogradu oblačno sa kišom, maksimalna temperatura 10.

— Politika, 1.1.1929.

Najstariji žitelji Like i planinskih sela Bosne, Srbije i Crne Gore, govorili su da se sprema veliko zlo, da se spremaju velika studen i nesreća jer su tih dana vukovi neprestano zavijali. Spuštali su se u sela napadajući stoku, a bilo je izveštaja o tome da su nasrtali i na ljude. I bili su u pravu – u noći između 1. i 2. januara, u zapadnim delovima tadašnje Kraljevine Jugoslavije došlo je do zahlađenja i počeo je da pada sneg. Ovaj hladni talas je nastavio da se širi ka istoku, tako da je u narednim danima sneg prekrio veći deo zemlje. Zima je stigla.

Narednih dana su pristizale vesti o nevremenu koje je besnelo širom Evrope. U centralnom i istočnom Sredozemlju, kao i nad Crnim morem, jake oluje potopile su nekoliko brodova. U centralnoj Evropi se temperatura spustila do -30°C, a u istočnoj Poljskoj i niže. Gotovo da nije bilo mesta u Evropi koje nije bilo prekriveno snegom. Hladnoća se sjurila čak do krajnjeg juga Evrope, pa je tako u Solunu izmereno -33°C, a na Siciliji oko -25°C.

Ledena hladnoća je pritiskala sve do polovine januara, a onda je došlo do naglog porasta temperature. Sneg je počeo lagano da se topi, pa su se ljudi ponadali da je sa zimom gotovo. Međutim, samo nekoliko dana kasnije jaki mrazevi i ledeni dani su se vratili, još jači nego ranije. Sneg je neprestano padao danima, pa je u pojedinim mestima U Bosni, zapadnoj Hrvatskoj i u Crnoj Gori, visina belog pokrivača premašila dva metra. Sarajevo je bilo paralisano sa 150 cm novog pokrivača, a u Lici su smetovi dostizali visinu i do šest metara!

Početak februara nije doneo pozitivne promene, naprotiv, zima je sve jače stezala. Reke su bile sasvim zaleđene. Crno more je bilo zaleđeno gotovo 700 metara od obale, a u Istanbulu je palo više od metar snega. Kanali u Veneciji su bili u potpunosti prekriveni ledom. U brojnim evropskim gradovima su se temperature spustile ispod -30°C, a u Helsinkiju na -55°C! Na Balkanu, u nekim gradovima se temperatura spustila blizu -40°C.

Izuzetno hladno vreme, neprohodni putevi i prekid komunikacija, počeli su da odnose žrtve. Ljudi su umirali od smrzavanja, posebno beskućnici i siromašni, ali i svi oni koji su svoje zalihe ogreva potrošili. Zbog neočišćenih puteva nije bilo mogućnosti da se pribave nove količine drva i uglja, pa se ložilo pokućstvo ne bi li se preživeli ledeni dani. Umiralo se i od gladi, jer je 1928. godina bila dosta sušna, pa su svi prinosi ozbiljno podbacili. Glad je posebno pogodila Bosnu, delove Dalmacije i Crne Gore.

U izveštaju Meteorološke opservatorije Beograd za period od 1925-1930. godine, mogu se pronaći podaci da je 1928. godine palo tek nešto više od polovine prosečne godišnje količine padavina. Jun, jul i avgust te godine su bili izuzetno sušni u čitavoj zemlji. U julu mesecu u većini predela nije pala niti kap kiše, dok su maksimalne temperature u više navrata prelazile 35°C. Prve obilnije padavine su zabeležene tek u oktobru mesecu!

Oni koji su imali stoku, trpeli su veliku štetu od vukova. Prema pisanju „Politike“, vukovi su se pojavili na svega par kilometara od centra Sarajeva, a viđeni su i u okolini Subotice, pa se građanima savetovalo da ne izlaze iz svojih domova bez preke potrebe.

Prognoza vremena za 15. februar Za sve pokrajine: Novi hladni talas sa snežnim mećavama spušta se od Austrije prema našoj državi i zaustaviće se i ostaće u celoj zemlji, ali temperature neće sići ispod -20°C… Beograd: … Sneg na mahove. Mraz će ojačati. Minimalna temperatura -17°C, maksimalna -12°C.

Politika, 15. februar 1929.

Tek nakon 23. februara, posle gotovo dva meseca, zima je na ovim prostorima počela da se predaje – mrazevi su oslabili, a sneg se postepeno topio, pa ga je početkom marta ostalo u tragovima. Slično je bilo i u većem delu Evrope – hladnoća se lagano povlačila ka severu i severoistoku, ostavljajući za sobom ljudske žrtve i veliku materijalnu štetu. Tako je upamćena kao najhladnija zima u XX veku.

Da bi vremenske prilike mogle biti nepovoljne, svedočile su i astrološke karte. U karti prolećnog odnosno godišnjeg ingresa, kao najsnažnija planeta ističe se Mars – planeta nepogoda, jare i suše. Vrlo bliskim kvadratom aspektuje stepen u usponu, čime se njegov uticaj dodatno pojačava. Kako je u pitanju noćna karta, jarost Marsa je malo ublažena. Abu Mašar kaže:

Ako se Mars nađe u jednoj od Saturnovih kuća u godišnjoj revoluciji, to će označiti sušu te godine.

Možemo da primetimo da je stepen u usponu u vodenom znaku. Terminski vladar koga persijski astrolog Mašalah preporučuje za vladara godine jeste Merkur, takođe u vodenom znaku i u konjunkciji sa Venerom. Sve bi nas ovo moglo navesti na zaključak da bi u toku godine trebalo da bude obilja kiše. Međutim, konjunkcija Merkura i Venere se odigrava u suvoj manzili, što u značajnoj meri umanjuje padavine.

Slično, prva aplikacija Lune je ka Saturnu, kako u karti ingresa tako i u karti opozicije Lune i Sunca koja je prethodila ingresu, što je najčešće pokazatelj kiša. Ipak, Saturn je prilično suv, a Luna u suvoj manzili, pa se ne mogu prognozirati obilnije padavine. Uz još neke pokazatelje u pomenutim kartama, orijentalnost primarnih faktora, kao i uzimanjem u obzir vrlo nepovoljne situacije u karti letnjeg ingresa, dolazimo do definitivnog zaključka o dosta sušnoj prvoj polovini godine.

No, ono što nas najviše zanima jesu pokazatelji hladne zime. Prema gruboj proceni u godišnjoj karti, hladnoća je trebala da bude intenzivirana sredinom poslednjeg kvartala godine, između 25.1 i 5.2. U karti zimskog ingresa nalazimo da se znakovi na uglovima podudaraju sa onima iz godišnje karte – značajan pokazatelj.

Za razliku od godišnjeg ingresa, u ovom je većina planeta hladnija: vladar godine Merkur ostaje zapadno od Sunca pa je hladan i suv, slično kao i sezonska vladarka Venera koja je u toj poziciji hladna i vrlo vlažna. Primećujemo i da ona najbliskije aspektuje stepen u usponu hladne Škorpije i to kvadratom, kao i da se nalazi vrlo blizu mesta gde je u godišnjoj karti postavljen Mars. To najčešće podstiče padavine i to posebno prema onoj strani sveta koju označava znak u kom se nalazi (u ovom slučaju zapad ka severu). Čak je i topli Jupiter malo ohlađen i vrlo vlažan, postavljen na zapadnom uglu.

Većina glavnih pokazatelja u nasilnim znakovima, bliska povezanost oba svetla sa nesrećnim planetama, i postavka Marsa na destruktivnoj zvezdi Menkalinan, nisu mogli da rezultiraju povoljnim vremenskim prilikama, već upravo suprotno. Arapski astrolog el-Rijal kaže:

Kada su nesrećne planete vladari godine, prosudi da će vreme te godine biti štetno i za letinu i za ljude. I da će biti velikih preokreta ako su u aspektu planete suprotnih priroda.

U ovom tekstu nema prostora da se razmotre sve relevantne karte, a ima ih priličan broj. Na prvom mestu mislim na karte lunarnih faza koje su nepogrešivo oslikale sve ono što se dešavalo tokom januara i februara 1929. godine, periodu koji je markiran i u karti godišnjeg ingresa. Nema nikakve dileme – kada loše planete upravljaju vremenom u toku godine, snalaze nas nedaće; nekada su to suše i visoke temperature, nekada poplave, a nekada jaki mrazevi. Ove 2016. godine, to će biti učestale nepogode i temperaturni ekstremi.

Tekst objavljen na portalu SlovoPres