Labud (Signus): Nezodijačka sazvežđa
Značajne zvezde u sazvežđu Labud: pozicije za 2000. godinu
| Longituda | Ime | Priroda | Mag. | Pozicija | Lat. | Dek. |
| 1° 15′ ♒ | Albireo | ☿ | 3.2 | Glava labuda | 49° N | 28° N |
| 5° 20′ ♓ | Deneb Adige | ☿ | 1.4 | Rep labuda | 60° N | 45° N |
U drevna vremena Labud je bio poznatiji kao Ptica, a povezivan je sa živinom, golubovima i orlovima. Većina naših saznanja o ovom sazvežđu potiče iz rimske mitologije, gde je povezana sa likom labuda kog je Jupiter postavio na nebo, u znak zahvalnosti što je uzeo njen oblik kako bi zaveo nesumnjičavu Ledu. Takođe je rečeno da Labud predstavlja Orfejev duh, nakon njegove smrti postavljen na nebo nedaleko od njegove omiljene Lire. Mit o Orfeju kazuje da se, pogođen smrću svoje žene, zakleo da se nikad više neće zaljubiti. Grupa tračanskih žena bila je toliko besna zbog njegovog odbijanja, da su ga ubile i bacile njegovu liru u reku. Kao i sazvežđu Lire, Ptolemej zvezdama u Labudu pripisuje uticaj Venere i Merkura.[1]
Manilije pripisuje Labudu posebnu srodnost sa svim pernatim stvorenjima, tvrdeći da će natus često trgovati. loviti ili raditi sa pticama. Glavna zvezda, Deneb Adige je sjajnobela, prve magnitude i nalazi se u repu labuda. Njeno ime povezano je sa mitom o Orfeju: Deneb je latinski izraz za rep, a Adige je bila italijanska reka povezana s pričom; njeno ime je izvedeno iz fraze koja znači poleteti.
Poznata italijanska pesma stara bar hiljadu godina, priznaje njen značaj:
O, čudesna Venere sliko, u čijoj pojavi mane
nema: neka te prvi pokretač, koji stvori zvezde i
nebesa i koji postavi mora i zemlju, zaštiti…
Neka ti Neptun i Tetida pratioci budu kada
rođena budeš nad rekom Adige.
Zašto si pobegla – molim te, reci – iako te
volim? Šta da činim, jadan, jer te videti ne mogu?[2]
Zajedno sa Altairom iz Orla i Vegom iz Lire, Deneb Adige formira fascinantan trougao koji se ističe tokom leta. Vilijam Lili ga je zvao Cauda Cygni (Rep labuda) i govorio da čoveka čini pametnim i sklonim bilo kakvom učenju ili znanju, komentar koji se verovatno oslanja na Manilijevu tvrdnju da će iz ovog sazvežđa proizaći hiljade ljudskih veština.[3]
Lili dodaje (verovatno zbog povezanosti s pričom o strastvenim Tračankama), da kada je Luna direktovana prema repu Labuda označava vreme ljubavi i požude – a što se tiče žena, vrlo im je sklon – pored toga što ga čini i obesnim, drskim i skarednog govora.[4]
Druga značajna zvezda je Albireo, treće magnitude, binarna zvezda plave i boje topaza, neobičnog izgleda i smeštena u glavi labuda, zbog čega se kaže da daje atraktivnu pojavu kao i prijatnu narav.
Najbolje se vidi sredinom leta, kada je „Letnji trougao“ (koji čine Deneb Adige, Vega i Altair) jedan od najupadljivijih asterizama na nebu.
Sunce prelazi preko zvezde Albireo oko 21. januara, a preko Deneb Adige oko 24. februara svake godine.
Napomene:
[1] Ptolemy, Tetrabiblos, (1. vek), Harvard Heinemann, Loeb Classical Library; 1.9. ↩nazad na tekst
[2] Lost Songs of a Rhineland Harper – prevod: Jan Ziolkovski. ↩nazad na tekst
[3] Lilly str.538; Manilius 5.370 ↩nazad na tekst
[4] Lilly str.702 ↩nazad na tekst