Nezodijačka sazvežđa: Kasiopeja

   Poručite analizu horoskopa
      +381 62 146 81 52

Ovaj tekst je napisala poznati britanski astrolog Debora Houlding, vlasnica sajta Skyscript. Uz njenu dozvolu, biće objavljen prevod većeg broja tekstova koji se bave fiksnim zvezdama i sazvežđima, uz napomenu da nijedan tekst nije dozvoljeno kopirati ni u celini ni delovima bez prethodne dozvole Debore H. kao autora tekstova. Tekst u originalu možete pronaći na ovoj stranici. Prevod za potrebe bloga uradila Sagittaria, a editovao Bojan Šojić.

sep

kasiopeja

Sazvežđe Kasiopeja

 
Značajne zvezde u Kasiopeji: pozicije za 2000. godinu
Longituda Ime Priroda Mag. Pozicija Lat. Dec.
05 Ta 07 Caph save 2.3 Kraljičin lakat 51N 59N
07 Ta 47 Schedar sa ve 2.2 Grudi 47N 57N
13 Ta 56 Cih save 2.2 Kraljičin pojas 49N 61N
17 Ta 56 Ruchbah save 2.8 Kraljičino koleno 47N 61N
24 Ta 46 Segin save 3.4 Desno koleno 48N 60N

 

Kraljica Kasiopeja, Andromedina majka, upamćena je iz mita po svojoj aroganciji i hvalisanju lepotom svoje ćerke. Posledica njene gordosti bila je poplavljeno kraljevstvo po naredbi bogova i zahtev da Andromeda bude žrtvovana. Kazna za Kasiopejinu uobraženost bila je da bude ovekovečena na nebeskom svodu vezana za svoj presto – kružeći na polu s glavom nadole kako bi naučila lekciju o poniznosti.

Kasiopeja uvećava lepotu i daje sklonost ka ulepšavanju tela…[1]

kaže Manilius koji, zajedno sa pohlepom i taštinom na umu, povezuje ovo sazvežđe sa zlatom, nakitom i zemaljskim blagom:

Šta bi drugo takva dama kao što je Kasiopeja želela za svoju decu osim onoga što i sama sebi želi?

Osim na zlatare i juvelire, sazvežđe takođe utiče i na one koji:

Traže zlato pod zemljom, iskorenjuju sve ono što priroda krišom sakriva i prevrću zemlju naopačke u potrazi za dobitkom.

Ovo uključuje ljude koji tope, mere ili prodaju plemenite metale, kao i one koji razmenjuju kovanice od jednog metala za robu od drugog[2].

Firmik dodaje da će ljudi rođeni sa Kasiopejom u usponu biti:

zlatari, juveliri, gipsari ili će raditi sa biserima, i imaće talente i veštine koje ovi poslovi iziskuju. Od svoje umetnosti će mnogo zarađivati. Ali ako se ova zvezda nalazi na zalasku, natus će stradati od pada ruševine na njega ili teške bolesti.[3]

Kasiopeju je lako naći, jer izgleda kao slovo W oblikovano od pet sjajnih zvezda. Šedar (ili Šedir) je najsjajnija od svih, druge magnitude, ružičaste boje i postavljena u Kasiopejinim grudima, verovatno sa ciljem da istakne arhetip kraljice majke. Ostale zvezde su Kaf, Cih, Rukba i Segin. Ptolomej, čini se, podržava mitološke karakteristike sazvežđa – lepotu pokvarenu taštinom i pohlepom, a majčin ponos postaje poniženje – kada navodi da su sve zvezde prirode Saturna i Venere.[4]

mapa

Pet najsjajnih zvezda u sazvežđu oblikuje prepoznatljivo slovo W

Kasiopeja je jedno od sazvežđa koje se najlakše nalazi i položaj mnogih drugih konstelacija određuje se prema njoj. Pored svog karakterističnog oblika, to je jedno od četiri cirkumpolarna sazvežđa koja su vidljiva tokom cele godine (ostala su Mali medved, Kefej i Zmaj). Leži blizu Severnog pola, u proleće liči na slovo W, a u jesen na slovo M. Slede uputstva kako ga pronaći sa severne hemisfere.

Da biste pronašli Kasiopeju okrenite se ka severu. (Tačka istočnog horizonta treba da je sa desne, a tačka zapadnog horizonta sa vaše leve strane, tako da ste licem okrenuti ka severu i približno poravnati sa istokom sa vaše desne i zapadom sa leve strane). Kasiopeja je blizu Polarisa iz sazvežđa Mali Medved, severne zvezde koja označava Severni pol. Navedena sazvežđa prave krug oko ove zvezde, pa se u zavisnosti od doba godine Kasiopeja pojavljuje kao na priloženim mapama:

cass_spring

Pozcija Kasiopeje u proleće, neposredno nakon zalaska Sunca

cass_summer

Pozicija Kasiopeje u leto

cass_autumn

Pozicija Kasiopeje u jesen

cass_winter

Pozicija Kasiopeje u zimu

Sunce prelazi preko Kafa oko 26. aprila, preko Šedara oko 28. aprila, preko Ciha oko 5. maja, preko Rukbe oko 8. maja i preko Segina oko 15. maja svake godine.


[1]Manilius, Astronomica, (oko 10. godine naše ere), preveo G.P. Goold, (Harvard Heinemann, Loeb Classical Library, London, 1976), 5.504ff. ↩nazad na tekst
[2]Ibid↩nazad na tekst
[3]Firmicus, Matheseos Libri VIII, 4. vek, VIII.XVI.3 ↩nazad na tekst
[4]Ptolemy, Tetrabiblos (1. vek naše ere) objavio Harvard Heinemann, Loeb classical library; I.9. ↩nazad na tekst  

© Deborah Houlding

Prvi put objavljeno u The Traditional Astrologer Magazine, broj 9; leto 1995. Reprodukovan onlajn novembra 2006.

Pročitajte i ovo...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *