Kasiopeja: Nezodijačka sazvežđa

Ovaj tekst o sazvežđu Kasiopeja je napisala poznati britanski astrolog Deb Holding, vlasnica sajta Skyscript. Uz njenu dozvolu, biće objavljen prevod većeg broja tekstova koji se bave fiksnim zvezdama i sazvežđima, uz napomenu da nijedan tekst nije dozvoljeno kopirati ni u celini ni delovima bez prethodne dozvole Deb H. kao autora tekstova. Tekst u originalu možete pronaći na ovoj stranici. Prevod za potrebe bloga uradila Sagittaria, a editovao Bojan Šojić.

sep

kasiopeja

Sazvežđe Kasiopeja

Značajne zvezde u sazvežđu Kasiopeja: pozicije za 2000.g.

Longituda Ime Priroda Mag. Pozicija Lat. Dec.
05°07′ Caph 2.3 Kraljičin lakat 51N 59N
07°47′ Schedar 2.2 Grudi 47N 57N
13°56′ Cih 2.2 Kraljičin pojas 49N 61N
17˘56′ Ruchbah 2.8 Kraljičino koleno 47N 61N
24°46′ Segin 3.4 Desno koleno 48N 60N

 

Kraljica Kasiopeja, Andromedina majka, upamćena je iz mita po svojoj aroganciji i hvalisanju lepotom svoje ćerke. Posledica njene gordosti bila je poplavljeno kraljevstvo po naredbi bogova i zahtev da Andromeda bude žrtvovana. Kazna za Kasiopejinu uobraženost bila je da bude ovekovečena na nebeskom svodu vezana za svoj presto – kružeći na polu s glavom nadole kako bi naučila lekciju o poniznosti.

Kasiopeja uvećava lepotu i daje sklonost ka ulepšavanju tela…[1]

kaže Manilije koji, zajedno sa pohlepom i taštinom na umu, povezuje ovo sazvežđe sa zlatom, nakitom i zemaljskim blagom:

Šta bi drugo takva dama kao što je Kasiopeja želela za svoju decu osim onoga što i sama sebi želi?

Osim na zlatare i juvelire, sazvežđe takođe utiče i na one koji:

Traže zlato pod zemljom, iskorenjuju sve ono što priroda krišom sakriva i prevrću zemlju naopačke u potrazi za dobitkom.

Ovo uključuje ljude koji tope, mere ili prodaju plemenite metale, kao i one koji razmenjuju kovanice od jednog metala za robu od drugog[2].

Firmik dodaje da će ljudi rođeni sa Kasiopejom u usponu biti:

zlatari, juveliri, gipsari ili će raditi sa biserima, i imaće talente i veštine koje ovi poslovi iziskuju. Od svoje umetnosti će mnogo zarađivati. Ali ako se ova zvezda nalazi na zalasku, natus će stradati od pada ruševine na njega ili teške bolesti.[3]

Kasiopeju je lako naći, jer izgleda kao slovo W oblikovano od pet sjajnih zvezda. Šedar (ili Šedir) je najsjajnija od svih, druge magnitude, ružičaste boje i postavljena u Kasiopejinim grudima, verovatno sa ciljem da istakne arhetip kraljice majke. Ostale zvezde su Kaf, Cih, Rukba i Segin. Ptolomej, čini se, podržava mitološke karakteristike sazvežđa – lepotu pokvarenu taštinom i pohlepom, a majčin ponos postaje poniženje – kada navodi da su sve zvezde prirode Saturna i Venere.[4]

mapa

Pet najsjajnih zvezda u sazvežđu oblikuje prepoznatljivo slovo W

Kasiopeja je jedno od sazvežđa koje se najlakše nalazi i položaj mnogih drugih konstelacija određuje se prema njoj. Pored svog karakterističnog oblika, to je jedno od četiri cirkumpolarna sazvežđa koja su vidljiva tokom cele godine (ostala su Mali medved, Kefej i Zmaj). Leži blizu Severnog pola, u proleće liči na slovo W, a u jesen na slovo M. Slede uputstva kako ga pronaći sa severne hemisfere.

Da biste pronašli Kasiopeju okrenite se ka severu. (Tačka istočnog horizonta treba da je sa desne, a tačka zapadnog horizonta sa vaše leve strane, tako da ste licem okrenuti ka severu i približno poravnati sa istokom sa vaše desne i zapadom sa leve strane). Kasiopeja je blizu Polarisa iz sazvežđa Mali Medved, severne zvezde koja označava Severni pol. Navedena sazvežđa prave krug oko ove zvezde, pa se u zavisnosti od doba godine Kasiopeja pojavljuje kao na priloženim mapama:

cass_spring

Pozcija Kasiopeje u proleće, neposredno nakon zalaska Sunca

cass_summer

Pozicija Kasiopeje u leto

cass_autumn

Pozicija Kasiopeje u jesen

cass_winter

Pozicija Kasiopeje u zimu

Sunce prelazi preko Kafa oko 26. aprila, preko Šedara oko 28. aprila, preko Ciha oko 5. maja, preko Rukbe oko 8. maja i preko Segina oko 15. maja svake godine.


[1 ]Manilius, Astronomica, (oko 10. godine naše ere), preveo G.P. Goold, (Harvard Heinemann, Loeb Classical Library, London, 1976), 5.504ff. ↩nazad na tekst
[2] Ibid.↩nazad na tekst
[3] Firmicus, Matheseos Libri VIII, 4. vek, VIII.XVI.3. ↩nazad na tekst
[4] Ptolemy, Tetrabiblos (1. vek naše ere) objavio Harvard Heinemann, Loeb classical library; I.9. ↩nazad na tekst  

© Deborah Houlding

Prvi put objavljeno u The Traditional Astrologer Magazine, broj 9; leto 1995. Reprodukovan onlajn novembra 2006.

Ukoliko želite profesionalnu analizu natalnog, horarnog, godišnjeg ili uporednog horoskopa, ili želite da postanete profesionalni astrolog, kontaktirajte sa mnom kontakt@astroriznica.com | tel/viber: +381 62 146 81 52

Pročitajte i ovo...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *