Kit (Cetus): Nezodijačka sazvežđa

Ovaj tekst o sazvežđu Kit je napisala poznata britanska astrološkinja Deb Holding, vlasnica sajta Skyscript. Uz njenu dozvolu, biće objavljen prevod većeg broja tekstova koji se bave fiksnim zvezdama i sazvežđima, uz napomenu da nijedan tekst nije dozvoljeno kopirati ni u celini ni delovima bez prethodne dozvole Deb H. kao autora tekstova. Tekst u originalu možete pronaći na ovoj stranici. Preveo Bojan Šojić.

Značajane zvezde u sazvežđu Kit: pozicije za 2000. godinu

U grčkoj mitologiji Kit predstavlja morsko čudovište poslato da proždere Andromedu, ali se ranije dovodilo u vezu sa drevnim mesopotamskim čudovištem Tijamat.
Prikazan je kao neobična divlja zver koja pliva duž Eridana zajedno sa Ribama. Prema Ptolemeju, sve zvezde u ovom sazvežđu su prirode Saturna.

Manilije i Firmik obojica povezuju sazvežđe sa ribarima i onima koji žive od soli ili usoljene ribe:

Dok se poslednji deo Riba uzdiže, pojavljuje se
sazvežđe Kita, jureći Andromedu na nebu
kao što je na moru. Ovo čudovište sinove svoje u juriš
ka dubinama šalje i pokolj ljuskavih stvorenja; strast njihova
biće da dubine zapliću mrežama prostrtim
širom…^[1]

Ranije je najznačajnija zvezda bila Menkar, svetlonarandžasta zvezda druge magnitude na nosu čudovišta (od Al-Minkhar, nos ili nozdrva). Njen uticaj je nesrećan, u vezi sa opasnostima od zveri, sramotom, lošom srećom i bolestima.^[2]

Trenutno je najsjajnija zvezda Deneb Kaitos (od Al Dhanab al Kaitos – rep kita), nekima poznata i kao Difda. Ovo je još jedna zvezda druge magnitude koja je sjajem nadjačala Menkar tokom XIX veka. Ima sličan nesrećan uticaj, a prema Ebertinu i Hofmanu uzrokuje blokade i ograničenja.^[3]

Međutim, najupadljivija zvezda je Mira, smeštena u vratu, tako da se ponekad naziva i ogrlica. Prema Bulindžeru, njeno ime znači buntovnik, jer se njen sjaj menja od druge magnitude do potpune nevidljivosti u ciklusu od 332 dana. Zapravo, to je binarna zvezda, čime se opravdavaju njena privremena nevidljivost i ekstremne nepravilnosti. Pojedini izvori navode da je bledožute boje, dok je Vilijam Heršel 1783. godine njenu boju opisao kao granatno tamnu. Ebertin i Hofman joj pripisuju svestranost i napredan duh, ali ako je oštećena ukazuje na greške, neuspehe, neprijateljstva i melanholiju.^[4]

Baten Kaitos, Kitov stomak je topaznožuta zvezda treće magnitude. Poznata je po uzrokovanju padova i udaraca, čemu Robson dodaje i prinudne selidbe, emigraciju i brodolome.^[5]

Zvezda koju je najlakše naći golim okom je Menkar. Najpre treba pronaći Aldebaran. Odmah ispod Plejada i na približnoj udaljenosti prema zapadu nalazi se Hamal, glavna zvezda u Ovnu. Menkar se nalazi ispod ove dve zvezde, otprilike na sredini njihovog rastojanja i označava južni vrh trougla. U produžetku linije između Aldebarana i Menkara, na dvostruko većoj udaljenosti nalazi se Deneb Kaitos. Najbolje se vidi u jesenjim mesecima sa severne hemisfere.

Sunce prelazi preko Deneb Kaitosa oko 22. marta, preko Baten Kaitosa oko 11. aprila, preko Mire oko 21. aprila, a preko Menkara oko 4. maja svake godine.

Napomene:

[1] Manilius, Astronomica, (oko10. n.e.), Harvard Heinemann, Loeb Classical Library; 5.660, (Loeb str.353); Firmicus Maternus, Mathesis (IV vek) VIII.XVII.5 (str.280). ^{nazad na tekst}
[2] R.H. Allen, Star Names: their Lore and Meaning, Dover Publications 1899, str.162. ^{nazad na tekst}
[3] Ebertin and Hoffman, Fixed Stars and their Interpretation, AFA, 1971, str.12. ^{nazad na tekst}
[4] Isto, str.15. ^{nazad na tekst}
[5] V. Robson, The Fixed Stars and Constellations in Astrology, 1923, str.145. ^{nazad na tekst}