Spaljenost planeta i konjunkcije sa Suncem

Šta je spaljenost planeta, kako se tumači, da li je reč o kvalitativnom ili kvantitativnom slabljenju planete ili pak nečem drugom?

Termin spaljenosti često zaokuplja pažnju i deluje zbunjujuće, posebno na one koji tek počinju sa astrološkim učenjem i radom. U većini knjiga i tekstova savremenih astrologa spaljenost se ne pominje mnogo, a tumačenje najčešće nema negativnu konotaciju, osim ako je reč o konjunkciji malefika sa Suncem. Ali kada se učenici upoznaju sa ovim terminom nastaje problem i dolazi do konfuzije. Jer, tamo gde je, recimo, neka planeta u konjunkciji sa Suncem ukazivala na poznanstvo sa uticajnim ljudima i benefit od njih, sada možemo imati tumačenje i da je ta planeta oštećena od Sunca, te da će možda biti problema u vezi s onim šta predstavlja.

Najpre, mali podsetnik šta je to spaljenost. Spaljenost je pojava kada se neka planeta nađe na udaljenosti koja je manja od 7°30′, a veća od 17′ od Sunca. Vrednost stepena varira od autora do autora, pa jedni navode 8°30′, drugi 8°, treći manje od 8°. Kada se planeta nađe na udaljenosti većoj od 7°30′ pa sve dok se potpuno ne oslobodi sunčevog uticaja, za nju se kaže da je pod sunčevim zracima. Granica nije ista za sve planete. Za Lunu važi da postaje vidljiva nakon 12°30′ udaljenosti od Sunca, dok Mars, na primer, postaje vidljiv tek nakon što se odmakne 17°.

Kada se planeta nađe na udaljenosti manjoj od 17′ od Sunca, za nju se tada kaže da je kazimi odnosno u srcu Sunca. Ovakva pozicija planete je vrlo moćna. Ipak, ono što se u praksi zapaža a što je davno još Bonati naveo, funkcionalni ili „pravi“ kazimi je kada je planeta u srcu Sunca i po longitudi i po latitudi:

A kada je [planeta] sa Suncem na istom stepenu tako da među njima nema više od 16′, i po latitudi i po longitudi (što se retko događa), reći ćemo da je ujedinjena i snažna…

Kao granica gde planeta zalazi pod sunčeve zrake ili ih napušta uzima se 15° longitude. Toliko planeta u proseku mora da se udalji od Sunca da bi bila u svom helijačkom izlasku i postala vidljiva na nebu. Ali, da li je ona zaista u svom izlasku ili zalasku, zavisi zapravo od same planete, prozračnosti atmosfere, geografske dužine i nadmorske visine na kojoj je posmatrač itd. U dugoizlaznim znakovima planeta može postati vidljiva nakon manjeg broja stepeni. U kratkoizlaznim znakovima, biće potrebno da prođe i više od 15°. Robert Šmit smatra da je ovo razlog što su srednjovekovni astrolozi razlikovali planetu koja je spaljena od one koja je pod sunčevim zracima.

Spaljenost i zodijački znakovi

Većina astrologa smatra da za spaljenost ne postoji prepreka, ali ima i onih koji su smatrali da je prepreka sama granica između dva znaka. Među potonjim je Vilijam Lili, koji je smatrao da planeta nije ometena spaljenošću ukoliko nije sa Suncem u istom znaku.

Kaže se da je planeta spaljena od Sunca kada je u istom znaku sa njim, i na udaljenosti ne većoj od osam stepeni i trideset minuta, bilo pre ili posle Sunca.

Ipak, u nastavku pominje poziciju pod zracima gde ne navodi uslov da planeta mora biti u istom znaku sa Suncem. Pa, to je ili podrazumevao ili u tom slučaju nije uzimao u obzir granicu znakova.

Na osnovu dosadašnjeg iskustva, mogu da kažem da zodijački znakovi ne predstavljaju nikakvu barijeru, tako da je planeta spaljena bez obzira na to da li je u istom znaku sa Suncem ili drugom. Ipak, ako se bavimo finesama, mogli bi zapaziti da je spaljenost u istom znaku nešto efektnija od one kada su Sunce i spaljena planeta u različitim znakovima. Kao i da li je karta dnevna ili noćna.

Spaljenost i esencijalna dostojanstva

Postoje različita mišljenja da li planeta koja ima puno osnovnog dostojanstva može biti spaljena. Froli u vezi s ovim navodi da je spaljenost planete u sedištu zapravo poput uzajamne recepcije, jer je Sunce u vlasti planete koja vlada tim znakom. Samim tim, ta planeta je u mogućnosti da se zaštiti od ubitačnih sunčevih zraka. To na kraju dovodi do toga da se njihov međusobni uticaj poništava.

Zapravo, planeta koja se nalazi u svom sedištu ima sve potrebne resurse da se odupre Suncu koje je na njenoj teritoriji, i istovremeno ga prima u svoje sedište što na određeni način predstavlja čin pomirenja i prihvatanja. Na sličan način su helenistički astrolozi razmatrali spaljenost planete u visokom osnovnom dostojanstvu, pa je moguće da je svoju ideju Froli preuzeo od njih. Oni su smatrali da, kada je planeta u svojoj „kočiji“, odnosno kada je u svom sedištu ili egzaltaciji, ona ima moć da se odupre i zaštiti od spaljenosti kao da nad glavom ima suncobran koji je štiti od sunčevih zraka. Primer nam daje Robert Šmit, koji u komentarima u  Definitions and foundations ističe veliku važnost planete u kočiji u kontekstu spaljenosti, pozivajući se na Antioha Atinskog:

Planete su u svojim kočijama kada su u svojim domicilima, egzaltacijama ili terminima. Pa, takva je planeta moćna čak i kada završava svoj ciklus ulazeći pod zrake Heliosa; i ako se uzdižu ili su ugaone ili gledaju Selenu, one će ukazati na to da će natus biti autoritet.

Nešto slično se nalazi i kod Porfirija:

Planete su u svojim kočijama kada god su postavljene u svom sedištu ili triplicitetu ili egzaltaciji ili u svojim terminima. I planeta će takođe biti veoma moćna čak i ako dođe pod sunčeve zrake, jer će tada biti još moćnija. I ako takođe ima orijentalnu poziciju ili ako je kojim slučajem ugaona i u aspektu sa Lunom, to će učiniti da natus poseduje moć i vlast.

Iz prvog citata vidimo da, iako planeta slabi jer završava svoj životni ciklus približavanjem Suncu, ona još uvek ima dovoljno moći koju crpi iz svog domicila. Naravno, sa čisto astronomskog stanovišta nikakve „kočije“ ne bi mogle da zaštite planetu od spaljenosti, ali vidimo da ta pojava nije posmatrana samo kao astronomski fenomen. Prosto, imati dostojanstva znači imati resurse, a kada imate resurse onda ste u prilici da sebi obezbedite i izvesne komoditete.

Porfirijev citat nas može na trenutak zbuniti jer deluje da on ima stav da će spaljena planeta biti još moćnija. Reč je o kontekstu u kom se nešto posmatra. Planeta u svom visokom dostojanstvu iskazuje dosta kvaliteta, što joj pruža izvesnu moć, tačnije stabilnost. Sunce je prirodni vladar slave i uticajnih osoba, pa njen kontakt sa Suncem može biti pokazatelj slave i uspešnosti ili mešanja osobe sa uticajnim i slavnim ličnostima. Ukoliko su ispunjeni još neki uslovi koje Porfirije navodi, onda osoba zaista može postići veliki stepen slave.

Kada je planeta spaljena ona se ne vidi, logično, jer je Sunce blizu i zaklanja je svojim zracima. Snaga planete se između ostalog ogleda i u njenoj vidljivosti, odnosno količini svetlosti koju reflektuje, pa čim je zaklonjena to je znak da je njena snaga umanjena, a samim tim je manifestacija njenih osobina izmenjena.

Pre svega, planeta u svom sedištu ima određen kvalitet ponašanja koji neće biti sasvim narušen spaljenošću. Ona u neku ruku prihvata situaciju u kojoj se nalazi pružajući recepciju Suncu. Jedno od potencijalnih značenja spaljenosti jeste i ometenost osobe da sasvim slobodno i spontano deluje. Čak i kada je u sedištu, ona može govoriti o manjim ograničenjima od strane nekog ili nečeg iz solarne simbolike. Na primer, spaljena Venera može ukazati na potčinjenost u ljubavi ili braku.

Možemo tu situaciju zamisliti kao neku moćnu vojsku koja na svom pohodu dolazi pred neki dobro utvrđen grad. Zahvaljujući svojim resursima grad može da izdrži dug period opsade i da se odupre svakoj agresiji, ali može i da ponudi mir tako što će moćnoj vojsci obezbediti hranu, vodu i konak. Iako je sloboda grada uzurpirana, stvari i dalje mogu da funkcionišu. U tumačenju, svakako bi uzeli u obzir u kakvom je stanju Sunce.

Važno je da pomenem i slučaj kada je planeta spaljena u znaku u kome Sunce ima vladavinu — u Lavu ili Ovnu. Sunce tada nudi recepciju, odnosno prima svaku planetu u znak svoje vladavine i na taj način joj pruža izvesnu Spaljen Merkur ne znači da je neko glup ili nepismen; može ukazati na gubitak objektivnosti zaštitu. Iako određena ometenost možde da postoji, ona je značajno manja nego kada se spaljenost dešava u znaku u kom Sunce nema nikakvog dostojanstva. Tako, planeta u domicilu ili egzaltaciji Sunca neće biti naročito oštećena, a efekti spaljenosti mogu biti ispoljeni u minimalnoj meri, jer ona ima na raspolaganju resurse Sunca ali i dalje ne može sasvim slobodno da se izražava. Neki autori su smatrali da Sunce u ovakvom slučaju preuzima signifikacije planete koju spaljuje, ispunjavajući sve ono što ona sama nije u stanju.

Realizacija planetarnih signifikacija

Da se vratimo na početak. Obično se kaže da Mars u konjunkciji sa Suncem podstiče vitalnost i aktivnost. Sunce jeste simbol pročišćenja, zdravlja, vitalnosti, pa kada je sa energičnim Marsom daje osobi veliku snagu, golemu energiju, podstiče na akciju. Zašto bi onda Mars ovde bio aflikovan spaljenošću? Mač sa dve oštrice: tamo gde ima viška energije podrazumeva se da ta energija mora i da se troši. Kako se ta energija troši opisaće planete, između ostalog (da se sada ograničimo samo na to).

Ako je Mars ili Sunce vladar Ascendenta, možemo reći da će osoba biti hiperaktivna, impulsivna, nemirna, da će prikrivati svoju agresivnost ili tiransku prirodu itd. I sve ovo povlači sobom opasnost od povređivanja, svađa, kolapsa. Da li je sad taj uticaj benefičan? Hm… Lepo je što ću imati pojačanu energiju, jer ću tako lakše odbraniti i prebroditi nevolje u koje non-stop upadam upravo zbog svoje energičnosti. Ovo je jedan pogled na stvar.

Drugi pogled bi se ticao činjenice da Sunce oduzima snagu planeti sa kojom je u konjunkciji. Na neki način je ovo kontradiktorno prethodnom stavu, jer dolazimo do zaključka da je Mars bez snage. Međutim, problem je u našem shvatanju šta znači uopšte kada nekome oduzmemo snagu. Da li to bukvalno znači da je planeta bez snage? Ili je, prosto, oduzimanje snage u smislu modifikacije prirode planete odnosno njenog ponašanja? Na primer, kao kada vozite auto i odjednom vas zaslepe farovi automobila koji vam ide u susret. Može biti nezgodno, jer ako vozač nije dobar (planeta u sedištu) može lako izgubiti kontrolu nad vozilom.

Kada se Venera nađe pod zracima Sunca, označava da će se natus oženiti bolešljivom ženom, i da će njegov brak biti sklopljen u tajnosti i skrivanju.

— Ali ben Ragel

Još jedno tumačenje se može izvesti iz ovoga, a to je da planeta, recimo, postaje „nervozna“ uz Sunce jer prima previše toplote. Na taj način njena priroda postaje malefična u određenoj meri, odnosno na površinu isplivavaju njene negativne osobine. U ovom poslednjem i jeste suština. Slabost planete se manifestuje primarno kroz nemogućnost da u celosti i bez problema ostvari pitanja neke kuće i ispuni ono što obećava, ili da se iskaže u punoj snazi (kvantitativno slabljenje), a u nekoj meri i kroz određenu korumpiranost svojih osobina (kvalitativno slabljenje), pri čemu je benefičnost benefika umanjena a malefičnost malefika pojačana.

Ako su Jupiter i Sunce zajedno u istom znaku, i Jupiter skriven zracima Sunca, to potpuno umanjuje dobru sreću različitim poniženjima. Ali ako je Jupiter u istom znaku sa Suncem, oslobođen njegovih zraka i orijentalan, ukazuje na svako dobro u životu i plodove ove dobre sreće, takođe i najveću moć ugledne pozicije.

— Firmik Materno

U zavisnosti od toga o kojoj je planeti reč i u kakvom je stanju, ona može omesti očekivanu realizaciju nekih pitanja tako što će u vezi s njima postojati mnogobrojni problemi i teškoće: tamo gde očekujemo da sve prođe glatko postojaće zastoji i peripetije. Dakle, kod spaljenosti je primarni naglasak na kvantitativnom slabljenju, ali je primetna i izmena kvaliteta same planete. Ne treba smetnuti s uma da je reč o telesnom spajanju dve planete, pa će doći do izmene kvaliteta kao što je slučaj i kod aspekata.

Svakako je najviše polemike vezano za Merkur i Veneru, jer su oni striktno vezani za Sunce svojom blizinom. Merkur prednjači i česti su periodi u toku svake godine kada je on spaljen. Naravno, i tu postoje razlike – da li je spaljenost u vreme inferiorne ili superiorne konjunkcije, odnosno da li prilazi Suncu iz orijentalne ili okcidentalne pozicije. U svakom slučaju, kada je on u pitanju treba biti malo liberalniji.

Spaljenost Merkura ne ukazuje na manjak inteligencije i retardaciju, već može ukazati na prikrivanje namera, informacija, teškoće da se bude objektivan, laži, tajne nedozvoljene radnje, sve u skladu sa stanjem i pozicijom. Može ukazati na manje ili veće kognitivne smetnje i još mnogo toga.

Nije zahvalno uvek procenjivati spaljenost samo na osnovu onog što možemo da protumačimo iz nekog horoskopa, već se moramo osloniti i na ono što se na nebu u datom momentu zaista odigravalo. Najbolji primer za to je Venera koja ima vrlo visoku latitudu, tj. veliko odstupanje u odnosu na ravan ekliptike. U takvoj situaciji ona može biti u konjunkciji sa Suncem a da ne bude astronomski spaljena, jer je i dalje veoma svetla na nebu i nije skrivena sunčevim diskom. O tome je pisao el-Biruni:

Važno je napraviti razliku između Merkura i Venere, posebno po pitanju orijentalnosti i okcidentalnosti, kao što se pravi razlika između Marsa sa jedne i Jupitera i Saturna sa druge strane. Jer Venera ima vrlo visoku latitudu i ponekad se konjunkcija odigrava kad je ona na svojoj najvećoj severnoj latitudi, kada ostaje vidljiva. Tako se izrazi spaljenost ili pod sunčevim zracima ne mogu primeniti iako je realno planeta u takvoj poziciji.

Drugi autori govore da je spaljenost povoljna u situacijama kada je „potčinjena“ planeta signifikator malefičnog polja, naročito ako je nosilac bolesti. Ako je vladar 12. kuće spaljen, to će umanjiti moć neprijatelja da nam nanesu zlo. Vlada mišljenje da bi kontakt sa Suncem zapravo mogao da razotkrije naše neprijatelje i tako ih oslabi, jer Sunce po prirodi stvari simboliše svetlost i istinu.

Manifestacija onoga što planeta označava postaje uočljivija kada je planeta iznad horizonta, a posebno ako je na nekom od uglova. Obično, ono što je skriveno Suncem skriveno je od očiju javnosti, ali ne treba zaboraviti na to da i ta planeta utiče na Sunce jednako kao što ono utiče na nju, te da u tom kontekstu nešto od „nevidljivog“ može postati vidna manifestacija. Još jednom, sve zavisi od konteksta. Dakle, pojam spaljenosti se ne sme olako uzimati u obzir, kao, uostalom, ni bilo koja druga konjunkcija planeta. Treba dobro proceniti polje u kom je planeta spaljena, šta ona i Sunce predstavljaju i u kakvom su odnosu sa drugim planetama odnosno važnim tačkama u horoskopu.

Čak i čuveni astrolog sa ovih prostora, Dupor, kaže:

Merkur nema jačih aspekata sa Suncem osim konjunkcije, a ta je upravo veoma zanimljiva. Ako je opaljen, to je u pitanju tip lukavosti. Preko toga pa do kraja orbisa, čovjek mudar i oštrouman.

Jasno je da je pod terminom opaljen, Dupor zapravo mislio na spaljenost. Naveo je kao primer osobinu lukavosti koja nije karakteristična za „normalno“ stanje Merkura. Merkur je okretan, spretan, jasan, živahan ali ne i lukav. Lukavost se javlja kao posledica slabosti, tj. nemogućnosti ili straha da se deluje direktno. Ova osobina spada među one aflikovanog Merkura. A dalje, opet, vrlo jasno, Dupor navodi koliko je Merkur kvalitetan kada je odvojen od Sunca (do kraja orbisa).

Neki savremeni tumači spaljenosti smatraju da spaljena planeta nema nikakvu moć, pa se to često pogrešno tumači kao da ona ne radi apsolutno ništa i kao da ne postoji. Naravno, to nikako ne može biti slučaj, jer sve planete u našim kartama rade nešto: ispunjavaju, sprečavaju, uništavaju. Abu Mašar u svojim aforizmima kaže:

Objašnjenja koja daju ljudi, koji kažu da planeta koja je spaljena ili pod zracima Sunca u svom domicilu ili egzaltaciji nije oštećena su pogrešna. Neki kažu da kada je planeta spaljena u svom domicilu ili egzaltaciji nije oštećena. A ipak, kada je Saturn spaljen koji je hladan i suv, to je slično kamenu koji se usled topline raspada i puca. Kada je Jupiter spaljen, to je slično zlatu koje se topi i koje na svetlosti Sunca pokazuje da je njegova čistota narušena crvenim nijansama. I kada su Venera i Luna spaljeni, to je nalik živi koju bacimo u vatru; od nje vatra beži kao od nečeg što je suprotno njenoj prirodi i što ne može da toleriše.

Za Mars važi da je još opasniji i agresivniji kada je spaljen, dok je Merkur zbog konstantne blizine Suncu najotporniji na njegove zrake. Iz ovog Abu Mašarovog odlomka vidimo da nigde nije rečeno da su planete neupotrebljive, već da gube snagu i otpornost i da je njihov kvalitet narušen. Tako, spaljeni Mars neće biti Mars koji je bez efekata u karti, već naprotiv, to će biti Mars zbog koga će osoba upadati u konflikte i svađe, zbog koga će biti izložena nekim nesrećama i povredama, sve u zavisnosti gde se nalazi i čime vlada.

Abu Mašar je verovatno u pravu kada kaže da nije tačno da planeta u sedištu ne trpi oštećenje. Ipak, ono je „Merkur pod sunčevim zracima kazuje da će natus svoje poslove obavljati u tajnosti i neće biti otkriven“
— Šoner —neuporedivo manje nego kada planeta nema nikakve resurse. Ako je ranije pomenuti Mars u svom sedištu u Škorpionu, njegov će kvalitet biti manje narušen pa će i negativne manifestacije njegove prirode biti značajno ublažene. Ovo posebno važi za noćna rođenja, jer je tada u sekti. Snaga izražavanja njegove prirode će svakako biti nešto umanjena, ali ona će se rapidno povećavati nakon što Mars (ili neka druga planeta) napusti sunčeve zrake.

Na kraju mogu samo da ponovim da spaljenost ne treba uzimati olako i da treba dobro proceniti na koji način će se odraziti u natalnoj karti uzimajući u obzir brojne elemente. Da li će naneti štetu ili će umanjiti neko zlo zavisi od prirode planeta, kuća, položaja u znakovima, latitude i još drugih faktora. I uvek treba imati na umu da će aplikativna spaljenost imati snažniju manifestaciju i biće štetnija nego separaciona, i isto tako će biti uočljivija u dnevnim rođenjima, kada je Sunce moćnije. Najvažnije, manifestacija spaljenosti će biti najprimetnija onda kada se nekim prediktivnim ciklusom aktivira spaljena planeta.

POVEZANE TEME:

Praktični primeri spaljenosti
Još primera spaljenosti planeta

RADOST JE U DELJENJU