Prijateljstva i neprijateljstva planeta
Kao što se među ljudima uspostavljaju prijateljstva i neprijateljstva, tako biva i među planetama – one se mogu slagati ili neslagati zbog različitih razloga.
Čak i ako su planete neprijateljske jedna prema drugoj, ipak, ako se jedna od njih združuje s drugom, ili ako jedna nađe drugu u svom domicilu ili egzaltaciji i prima je, ona pazi na nju u dobrom duhu i s dobrom voljom, i zaboravlja sve neprijateljstvo i ne seća se ničega u vezi s tim. I ovakva recepcija i pokazivanje dobre volje zovu se „otvaranje kapija“, jer otvara kapije i pušta je unutra i pruža joj sigurnost; jer neko ne može jasnije reći „Uđi u moj dom“ do da mu otvori vrata.
— Gvido Bonati —
Odnosi među planetama, da li se one slažu ili ne, da li među njima ima prijateljstva ili ne, uobičajeno se posmatraju putem njihovih međusobnih kontakata. Tako se sekstil i trigon uglavnom tumače kao aspekti prijateljstva, a kvadrat i opozicija kao aspekti sukoba i neprijateljstava. Kada se bavimo konjunkcijama, gde imamo telesno spajanje dve planete, onda prema prirodi i stanju planeta zaključujemo o tome da li je konjunkcija simbol prijateljstva ili ne. Naravno, recepcija kao izraz dobre volje planete i njene spremnosti da pruži pomoć i zaštitu drugoj, jeste još jedan izraz prijateljstva.
Aspekti i recepcije su samo olakšavajući (ili otežavajući ako su nepovoljni) faktori u mnogo dubljim planetarnim odnosima, zasnovanim na njihovim esencijalnim prirodama i vladarstvima.
Tomazo Kampanela navodi četiri vida prijateljstva među planetama:[1]
- prema kvalitetu;
- prema prirodi;
- prema sekti;
- prema polu.
Kao primer slaganja prema kvalitetu, Kampanela navodi Veneru i Jupitera (isti primer nalazimo i kod Šonera), dok kod nekih drugih nalazimo slaganje Venere i Lune. Ove razlike su nastale kao posledica drugačijeg viđenja osnovne prirode Venere. Kampanela je bio naklonjeniji Ptolemeju smatrajući da je Venera tople i vlažne prirode[2] poput Jupitera, dok su neki drugi (npr. Alkabitus, Ezra, Bonati…) radije smatrali Veneru umereno hladnom i vlažnom i tako srodniju Luni. Slaganje postoji i između Sunca i Marsa na račun njihovih toplih i suvih priroda.
A Venera i Luna se slažu u hladnoći i vlažnosti, i Venera je vladarka egzaltacije Lune, a Jupiter i Venera se slažu u dobročinstvu i nakupljanju onog što je dobro, i bogatstvo…
— Gvido Bonati
Kada je reč o ostalim podelama, stvari su jasne. U odnosu na prirodu, benefici se slažu sa beneficima, a malefici sa maleficima. Planete koje pripadaju istoj sekti naklonjenije su jedna drugoj, nego kada su suprotne sekte. Na kraju, muške planete se bolje slažu sa muškim, a ženske sa ženskim.
Neprijateljstva planeta se mogu posmatrati u odnosu na vladarstva, tj. kada su njihovi domicili ili egzaltacije suprotstavljeni. Na primer, domicili Jupitera i Merkura su nasuprot jedni drugima, odakle proizlazi neprijateljstvo ove dve planete. Slično važi za Veneru i Marsa (Vaga nasuprot Ovnu, Bik nasuprot Škorpionu). Ipak, kao što Bonati pominje u citatu na početku, recepcije to mogu ublažiti.
U relevantnim mundanim horoskopima, kada se Merkur i Jupiter ili Venera i Mars ili Sunce i Saturn ili Luna i Saturn nađu u opoziciji, to se naziva otvaranje kapija (apertio portarum) i tada najčešće dolazi do pojave obilnijih padavina, kako bi u narodu rekli – otvori se nebo.
Prirodna prijateljstva i neprijateljstva
Na račun svojih opštih karakteristika, planete mogu podržavati ili ometati jedna drugu, te otuda mogu jedna drugoj biti (ne)prijatelji. Ovo je zapravo najvažnija podela, suma sumarum planetarnih odnosa, za razliku od prethodno pojedinačno nabrojanih koje Bonati, na primer, sve naziva slučajnim.
Saturn i Mars se ne vole jer su suprotnih priroda i osobina: prvi je hladan i pasivan, povlači se, dok je Mars vatren i borben. Jedan drugog „isključuju“. Jupiter i Mars se ne vole jer nisu srodne prirode, ne pripadaju istoj sekti, neprijatelji su prema egzaltacijama (Jupiter je u padu u Jarcu, a Mars u Raku). Venera i Saturn se mrze jer nisu ni iste prirode (bez obzira što se obe vode kao hladne, Venera je toplija i vlažnija od Saturna), ni kvaliteta, ni iste sekte, ni istog pola. Venera simboliše užitke i zadovoljstva, a Saturn disciplinu i uzdržavanje, pa već na osnovu toga vidimo koliko su suprotni jednom drugom. I tako dalje.
Ovi odnosi su vrlo važni u proceni aspekata i događaja, jer loš aspekt dve planete koje se prirodno ne podnose može da bude još problematičniji, a dobar aspekt da ne bude onoliko prijateljski koliko nam se isprva čini.
Većina astrologa je saglasna sa ovom podelom niže koju Bonati navodi, a tek tu i tamo postoje manja odstupanja.
Drevni mudraci rekli su da određene planete vole jedna drugu, a neke od njih mrze jedna drugu.
Tako su rekli da Jupiter voli sve planete i da je prirodno prijatelj sa svima, i sve ga vole i sve su mu prijatelji osim Marsa.
Venera voli sve planete i sve vole nju izuzev Saturna.
Saturn voli Jupitera, Sunce, Lunu i oni njega; ali mrzi Marsa i Veneru i oni njega. A Venera ga mrzi više od Marsa. Merkur ga voli kada aplicira onim [planetama] koje vole Saturna, a mrzi ga kada aplicira planetama koje mrze Saturna.
Mars voli samo Veneru i ona njega; on mrzi sve ostale i one njega, ali ga Jupiter i Sunce mrze više od ostalih.
Sunce voli Jupitera i Veneru savršenom ljubavlju, i oni njega; a mrzi Marsa, Merkura i Lunu, i oni njega.
Merkur voli Jupitera i Veneru, i oni njega; a mrzi Marsa, Sunce, Lunu i Saturna (kao što sam rekao).
Luna voli Saturna, Jupitera i Veneru, i oni nju; ali mrzi Marsa i Sunce i Merkura.
Severni čvor voli Jupitera i Veneru, i oni njega; ne mari za druge. Južni čvor voli Saturna i Marsa i oni njega; mrzi Jupitera, Sunce, Veneru i Lunu, i oni njega.— Gvido Bonati
Vidimo da Bonati izostavlja Saturna kod Sunca, tako da ne znamo da li ga smatra prijateljem ili neprijateljem. Logika bi nametnula zaključak da, ako Saturn voli Sunce mora da je i obrnuto – Sunce voli Saturna. Ali, nije baš tako.
Kod Lilija u Hrišćanskoj astrologiji, u poglavlju u kom se bavi slaganjem među prijateljima, nalazimo da Saturn ima Sunce za prijatelja, ali da su Suncu sve planete izuzev Jupitera i Venere neprijatelji. Takav zaključak je proizašao iz činjenice da je zagrevajući solarni uticaj povoljan za Saturna, jer umiruje njegovu ekstremnu hladnoću. S druge strane, Saturnova hladnoća je štetna po tople i vitalne sile Sunca, pa je Saturn neprijatelj Suncu. Ričard Bol kao i Lili navodi da je Sunce prijatelj Saturna, ali da je Saturn neprijatelj Sunca, i to jedini pošto sve druge navodi kao prijatelje. Kardano i Alkabitus su pak smatrali da su Sunce i Saturn jedno drugom prijatelji.
Razlike se naročito zapažaju kad je reč o Merkuru. Kardano smatra da su mu prijatelji Saturn i Sunce, a Jupiter i Mars neprijatelji, ostale planete ne pominje. Isto navodi i Andrea Argoli[3].
Alkabitus kao prijatelje navodi Saturna, Jupitera i Veneru, dok su mu Mars, Sunce i Luna neprijatelji. Ričard Bol smatra da su Merkuru prijatelji svi izuzev Marsa.
Uprkos ovim manjim razlikama koje sam istakao, suština je jasna. U proceni aspekata i događaja, kvadrat Marsa i Jupitera će biti problematičniji od kvadrata Saturna i Jupitera, jer su Saturn i Jupiter prirodno prijateljski naklonjeni jedan drugom i pripadaju istoj sekti.
U mnogim starim tekstovima, posebno onim koji se tiču medicine i lečenja, naći ćemo navode da je jedino Venera u stanju da umiri vatrenog Marsa, kao i da je jedino Jupiter u stanju da umiri Saturna. Manji benefik protiv manjeg malefika, veći benefik protiv većeg malefika. Imajući u vidu prirodne odnose, jasno nam je da Venera ne može da umiri Saturna na račun prirodnog neprijateljstva koje postoji među njima, i da to iz istih razloga ne može Jupiter u odnosu sa Marsom.
Iako se u modernoj astrologiji ovakve podele ne podvlače, ljubitelji Dupora su lako mogli da zaključe (pod uslovom da su bili pažljivi) da je i on sam obraćao pažnju na to koje su planete prirodno jedna drugoj (ne)prijateljski nastrojene:
Najmanje se trpe vatreni i vodeni, naročito Jupiter-Mars.[4]
Ova dva planeta ionako nisu jedan drugom prijateljski: jogunstvo sina Marsa protiv oca Jupitra.[5]
Napomene:
[1] Campanellae – Astrologicorum Libri VI, caput II, Artic. VI. nazad na tekst
[2] Venus est calida, sed magis humida (Venera je topla i veoma vlažna); Camp. Caput II, Artic. II. nazad na tekst
[3] Andrea Argolo – Ptolemaeus Parvus In Genethliacis junctus Arabibus. Zapravo, Argoli navodi Jupitera i kao prijatelja i kao neprijatelja Merkuru, što je verovatno greška u rukopisu: Mercurio amici Iuppiter, Sol. Inimici Mars, Iuppiter. nazad na tekst
[4] Mile Dupor – Ne vjerujte, provjerite, str. 148. nazad na tekst
[5] Isto, str.180. nazad na tekst
RADOST JE U DELJENJU
