Benefični i malefični kontakti planeta

Da li su dobri aspekti loših planeta zaista benefični, i u kojoj meri loši aspekti dobroćudnih planeta mogu biti problematični?

Odvagati da li je i u kojoj meri neki aspekt dobar ili loš nije uvek lak zadatak. Najjasnija je situacija kada imamo dve planete koje su sličnih karakteristika: ako imamo dve loše planete u lošem aspektu, jasno je da je situacija problematična; i, naravno, vrlo povoljna ako imamo dve planete u dobrom aspektu. Šta je sa drugim kombinacijama?

U Sažetom astrološkom delu^[1] nemački učenjak i astrolog Johan Šoner daje prikaz nekih planetarnih kombinacija i njihovih kvaliteta. Naravno, treba podvući da su oni izvedeni na osnovu esencijalnih planetarnih priroda. Pošto Jupiter nije u svakom horoskopu u svom najboljem izdanju, procenu njegove korisnosti ili štetnosti Saturna u nekom aspektu treba vršiti i prema drugim ojačanjima odnosno oslabljenjima.

Šoner polazi od osnovne podele planeta na benefične, malefične i one koje mogu pokazati i jednu i drugu prirodu (još informacija o tome OVDE):

• benefični – Venera i Jupiter;
• malefični – Mars i Saturn;
• neutralni – Luna, Merkur i Sunce.

Tako zaključuje da su konjunkcije Venere i Jupitera kao dva benefika uvek dobre, a njima se pridružuju i aspekti sekstila i trigona. Kada je reč o kvadratima i opozicijama benefika oni suštinski nisu loši, ali se svakako ne karakterišu kao dobri. Drugim rečima, ne nanose štetu, a dobro koje inače obećavaju se ostvaruje minimalno (ako uopšte), što zavisi od stanja planeta, recepcija itd.

Što se tiče Marsa i Saturna, njihovi međusobni kvadrati i opozicije su loši. Sekstili i trigoni nisu loši, ali se ne mogu smatrati ni dobrim, dakle, neće biti naročite koristi od njih ali ni značajne štete. Svakako, stanje u kom se planete nalaze će pomoći da se donese sud, tako da dobar aspekt vrlo kvalitetnih malefika možemo okarakterisati kao produktivan. Međutim, kada je reč o konjunkcijama Šoner ih smatra lošim, ali navodi da neki smatraju da su one, zapravo, dobre.

Razlog za to leži u činjenici da su ove planete suprotnih temperatura, pa će „sudar“ vreline Marsa i hladnoće Saturna napraviti neki vid balansa. Ovakvo viđenje nalazimo na primer kod Firmika koji kaže da, ako su Mars i Saturn u konjunkciji u dobroj kući neba, podstiču moral, ozbiljnost i umiruju um:

Jer nepromišljenost i neukrotive strasti Marsa, i njegova vrelinom podstaknuta naglost, umireni su hladnoćom Saturna…
… pa kada toplina Marsa zgreje studen Saturna, i kada studen Saturna ugasi plamen Marsa, iz te umerenosti u kontaktu proizlazi trezvenost koja kontroliše ponašanje osobe.

Kada se telesno spajaju malefik i benefik to je suštinski loše. Ipak, ukoliko je benefik kvalitetniji i snažniji spoj će biti manje nepovoljan. Slično je sa aspektima, mada Šoner to ne precizira: kvadrati i opozicije malefika sa beneficima su štetni (manje ako su pomognuti recepcijama), a sekstili i trigoni nisu štetni. Ovi potonji mogu biti i produktivni ukoliko su planete u dobrom stanju i dobrim kućama neba.

Na kraju, kada je reč o neutralnim planetama, njihove međusobne konjunkcije su neutralne, a mogu prevagnuti na dobro ili loše u skladu s okolnostima u kojim se nalaze. Ako se združuju s beneficima onda su dobre, a s maleficima – loše.

Sekstili i trigoni neutralnih planeta su dobri, a isto važi i za njihove dobre aspekte s beneficima. Sa maleficima nisu loši, ali to ne znači da su benefični.
Kvadrati i opozicije neutralnih planeta nisu loši (izuzev kvadrata i opozicije luminara), kao što je slučaj istih aspekata sa beneficima. Naravno, loši aspekti sa maleficima su loši.

Šonerova uputstva su zgodna da se na brzu ruku odredi koji su planetarni kontakti potencijalno benefični ili malefični. No, treba voditi računa i o svim ostalim faktorima poput kvaliteta planete, njene pozicije u kući, vladarstvu, sekti, nadjačavanju (decimaciji) itd. jer neretko nijanse presuđuju.

---

Napomene:

[1] Opusculum astrologicum, pars secunda, canon XI. Robert Hend ga je preveo na engleski i objavio 1994. godine. ^{↩nazad na tekst}

RADOST JE U DELJENJU