Upotreba stepenova Zodijaka u astrologiji

Zbog različitih vidova tumačenja i mnogo modernih podela, ovaj tekst ima za cilj da pokaže koja je pravilna upotreba stepenova Zodijaka u astrologiji.

Mnogo puta se dešava da je osobi koja postavlja pitanje vrlo važno da zna da li neka trudna žena nosi muško ili žensko; ili, da li je neki lopov muškarac ili žena, itd. Kada se desi da ni uglovi ni pol planeta niti znakova to ne otkrivaju, već da su pokazatelji ujednačeni, pa uzmeš u obzir stepene znakova na kojima su Luna i planeta koja je signifikator stvari ili osobe o kojima je pitanje, i stepen vrha kuće koja označava osobu o kojoj se pita, i pogledaš u drugoj koloni da li su na muškim ili ženskim stepenima, možeš dati svoj sud zaključujući da je muško, ako su na muškim stepenima; ili žensko, ako su na ženskim.

— Vilijam Lili

Astrologija, kao i svaka druga disciplina, stalno napreduje, usavršava se i usklađuje pravila sa modernim vremenom u kome živimo. Iako nije nauka u klasičnom smislu te reči, za nas koji se njome bavimo u izvesnom smislu ona to svakako jeste. Ko nije probao da je proučava ne može znati.

Vekovima su novi autori kritikovali stare, pronalazili greške i ispravljali ih. Ipak, u svemu tome vodili su računa, da osnovne postulate na kojima počivaju temelji astrologije prenesu budućim generacijama u svom izvornom obliku. Danas je slika nešto drugačija. Astrologija trpi radikalne promene još s kraja 19. veka i te promene traju i danas. Mnogi autori su objavili knjige u kojima su izložili svoje ideje o promenama i te ideje su brzo usvojene – neke su se vodile zdravom logikom, ali neke i ne. Tako smo poslednjih decenija došli do tačke u kojoj imamo dve suprotne struje koje su podelile astrologiju na modernu i tradicionalnu.

Promene su uvek dobrodošle, pa i u astrologiji. Ali u svemu se mora zadržati zdrava logika i poredak stvari kakav prirodno poznajemo. Ako želimo da preuredimo dom mi nećemo rušiti kompletnu kuću, već ćemo se pozabaviti enterijerom ili ćemo napraviti i neke promene spolja (dograditi terasu ili još jedan sprat, promeniti fasadu) i pri svim tim promenama kuća uvek ostaje kuća. To je ono o čemu se ne vodi dovoljno računa u astrologiji. Mnogi učenici astrologije, kada ih pitate zbog čega se posmatra trudnoća u VIII kući, prosto slegnu ramenima ili se pozovu na nekog autora i knjigu u kojoj su to pročitali, što je naravno pogrešan način da se bilo šta uči. Svakako da se moramo voditi nekim pravilima, ali moramo shvatiti i logiku kojom su ta pravila ustanovljena.

U svim ovim promenama koje su pristigle sa raznih strana, velika pažnja je počela da se poklanja stepenima u natalnoj karti. Svaki znak ima 30 stepeni, ceo Zodijak 360. Svaki stepen ima neku „energiju“, a kakvu, e, to se već razlikuje od autora do autora.
Jedna od poznatijih podela znakova koja se mnogo vekova praktikovala, a koja se danas retko koristi ili se čak uopšte ne koristi, nazivala se MONOMOIRIJA. Smatra se da ova podela stepenova datira mnogo pre helenističkog perioda u kom nalazimo njenu primenu.

Reč monomoirija se sastoji iz dve reči – mono koja znači jedan i moira koja znači stepen, sudbina. Tako nas sama reč upućuje da se na ovaj način određuje minorno dostojanstvo planete na bilo kom stepenu Zodijaka, a u tome se nekada koristio haldejski raspored planeta. To bi značilo da prvi stepen svakog znaka počinje vladarstvom planete koja je vladar tog znaka, a dalje se planete ređaju haldejskim rasporedom sve do kraja znaka. Ovaj sistem stepenova je razradio i uobličio poznati astrolog Vetije Valens (120 – 175 g.n.e.). Za one koji ne znaju, haldejski raspored planeta je sledeći:

Kako se koristi prethodna tabela? Svaki stepen nekog znaka nosi simboliku određene planete. Tako će prvi stepen Ovna koji se prostire od 0° – 0°59′ imati simboliku Marsa, drugi stepen (1° – 1°59′) će imati simboliku Sunca, treći stepen simboliku Venere i tako redom prema gorepomenutom kaldejskom rasporedu, sve do kraja znaka.

Monomoirija se koristila i u srednjem veku, mada ju je delimično potisnula primena druge tabele stepenova koja je bila daleko kompleksnija od prve. Poreklo ove tabele datira bar iz helenističkog perioda, ali je ova upotreba stepenova punu primenu imala u srednjem veku i periodu renesanse, u radovima astrologa kao što su bili Ezra, Bonati, El-Biruni, Lili, Remzi, Kalpeper i drugi.

U svom kapitalnom delu Hrišćanska astrologija, Lili nam prenosi u potpunosti ovu tabelu uz vrlo korisna uputstva za njeno korišćenje. Ona je rezultat vekovnog istraživanja i ispitivanja hiljade i hiljade natalnih i horarnih karti. I iznova je njena tačnost bila potvrđivana. Tablica podrazumeva podelu stepenova na muške i ženske, zatim na svetle i tamne, duboke i prazne, slabe i srećne itd. Od velike koristi je bila u situacijama kada su signifikatori nekog pitanja potpuno iste snage, tako da astrolog nije u mogućnosti da donese ispravan sud; na primer, da u horarnom pitanju ili natalnoj karti odredi pol deteta.

Dogodi se da su pokazatelji dečaka jednaki pokazateljima devojčice – tada se pristupalo tablici da bi se videlo koji će uticaj prevagnuti. Tablica se koristila i radi utvrđivanja što tačnijeg stepena Ascendenta, pa prema opisu koji ima neki stepen moglo se zaključiti da li osoba ima neku manu na telu odnosno licu, da li ima beleg ili ožiljak i da li je isti istaknut, taman i slično. Postoje i druge podele znakova na dvanaest (dodekatemorije/duade) i na devet delova (novenarije) i još neke podele koje neću ovom prilikom iznositi nego ih ostaviti za neko drugo razmatranje.

Početkom 20. veka stepenovi Zodijaka toliko dobijaju na popularnosti, da je za samo nekoliko godina objavljeno nekoliko desetina raznih tumačenja. Najpoznatiji su Sabijski simboli koje astrolozi modernog pravca koriste kao pomoćno sredstvo u tumačenju simbolike nekog stepena. Ono što je napravilo prekretnicu, to je da prilikom dodele simbola stepenima nisu korišćene nikakve „naučne“ metode, već su se u većini slučajeva autori oslanjali na tumačenja koja su dobijali od vidovnjaka ili duhovnih vođa ili putem meditacije i neke druge duhovne prakse.

Tako su pored sabijskih nastali i stepenovi po Kerubelu, Volasferi, Čandri, Kareliju i mnogi drugi. Najpopularniji Sabijski simboli su nastali odličnom saradnjom američkog astrologa Mark Edmund Džonsa i vidovnjakinje Elzi Viler. Sam Džons je napravio dve verzije ovih simbola, jednu skraćenu koja je zapravo i izvorna, i jednu proširenu koju je prezentovao na svojim predavanjima u Sabijskom udruženju. Kasnije je manje izmene tih tumačenja napravio i poznati astrolog Den Radhjar, koji je takođe objavio sabijske simbole u dve verzije.

Posle kraćeg puta kroz istoriju došli smo i do sadašnjice. Danas je, pored pomenutih, kod nas rasprostranjena upotreba stepenova po principu gde svaki znak počinje stepenom Ovna, a dalje se stepenovi ređaju redosledom koji imaju u Zodijaku. Kada se dođe do 25. stepena, onda se u tim preostalim stepenima nađe svih 12 znakova. Postoje razna objašnjenja zbog čega je sve tako, a zapravo nijedno objašnjenje nije čak ni minimalno zadovoljavajuće. Upotreba stepenova na ovaj način se ne praktikuje u svetu.

Takođe, postoje određene definicije da je, recimo, drugi stepen – stepen milionera, da je treći stepen Škorpiona – stepen Sv. Petke, da je svaki 18. stepen – đavolji stepen itd. Kako se može dodeliti stepen na kom je Luna u padu (3. stepen Škorpiona) jednoj od najvećih pravoslavnih svetiteljki? Kako se to posmatra u natalima onih koji su druge vere? Upotreba stepenova na ovaj način je bez osnova i bez adekvatne potvrde u praksi.

Zamislite koliko ljudi ima neku planetu ili vrh kuće na 18. stepenu! Ovde se suočavamo sa jednim velikim problemom. Na prvom mestu, stepenima se često daje prevelika pažnja što je apsolutno pogrešno! Ne možemo na osnovu nekog stepena tvrditi da će neko biti milioner ili siromah ili da će biti đavo ili svetac. Planeta ima svoj položaj u znaku, položaj u kući, aspekt, vladarstvo itd., brojne stvari koje je potrebno razmotriti i obraditi da bi na kraju došli do samog stepena koji ne može ništa drugo doneti do malo fila na već gotov kolač. Stoga savetujem praktikantima astrologije, da ako krenu da analiziraju kartu tako što će se dosta vremena baviti stepenima, odmah od toga odustanu jer su na pogrešnom putu.

Što se tiče ove teorije stepenova, postavljalo se pitanje zbog čega je prvi stepen svakog znaka u simbolici znaka Ovna? Objašnjenje je jednostavno – zato što je Ovan prvi znak, to je znak početka i logično je da njime počne nešto, pa i sam znak. Ipak, to je daleko od istine. Ovan je aktivan znak, muški i sasvim je prirodno da takav znak započne stepenom koji će oslikati pravu prirodu tog znaka – stepenom Ovna.

Međutim, znak Bika je pasivan, ženski i sam Bik je potpuno suprotan znaku Ovna. On nikad neće silovito i žestoko krenuti u akciju, neće biti vatren i impulsivan. Samim tim početak znaka Bika ne može nositi simboliku znaka Ovna, pogotovo ne što je vladar tog istog Ovna u izgonu u Biku. Mars ne može biti snažan na prvom stepenu Bika jednako kao na prvom stepenu Ovna – to je utopija i na taj način ne može biti pravi predstavnik nekog znaka.

Poslednji stepen nekog znaka, kažu, pripada znaku Riba, zbog svoje mističnosti, te se i sam stepen tumači kao takav. To je lepo i možda zaista ima neke istine u tome. Ali, može li jedan znak dominirati svakim poslednjim stepenom? Zašto je upotreba stepenova takva da je Ribama dato takvo ekskluzivno pravo, kad znamo da mističnost možemo naći u svim znakovima Zodijaka i čak ćemo je više pronaći u jednoj Škorpiji nego u Ribama? Svaki poslednji stepen nosi sobom neki konac stvari, neku „mističnost“, ali ta „mistika“ ne može biti u svim znakovima opisana na isti način.

Svaki je znak mističan za sebe i ne možemo sve stavljati u isti koš. Ono što je mistično, na neki način nam je nedokučivo. Stoga, prvi stepen nekog znaka nema svest o poslednjem stepenu istog znaka – ne vidi ga, što bi dalje značilo da prvi i poslednji stepen nekog znaka ne mogu da budu (simbolički) povezani. Da bi došli do mističnog (neki kažu duhovnog) mi moramo preći dug put, moramo steći iskustvo, a to postižemo putovanjem kroz sve ostale stepenove. Dakle, s početka ne možemo videti kraj već moramo do njega doći. Nakon obimne provere sam ustanovio da je upotreba stepenova na ovaj način nelogična i svakako astrološki nedovoljno utemeljena.

Proučavanjem raznih teorija, došao sam do zaključka da je tradicionalna podela stepenova odnosno monomoirija dala najbolje rezultate u odnosu na sve ostale teorije. Nakon brojnih ispitivanja na primerima ustanovio sam još jednu podelu stepenova koja daje odlične rezultate. Ta podela se zasniva na tome da svaki znak treba da počne vladajućom planetom tog znaka, jer ko će bolje predstavljati neku kuću ako ne onaj ko u njoj obitava? U tome postoji podudaranje sa monomoirijom.

Međutim, u nastavku simbolika stepenova ne prati haldejski raspored planeta nego raspored vladarstava nad zodijačkim znakovima. Zato u tablici stoje zodijački znakovi.

Dakle, prvi stepen Ovna će imati simboliku Marsa koji vlada Ovnom, zatim će drugi stepen biti u simbolici Venere koja upravlja Bikom, potom treći stepen u simbolici Merkura koji upravlja Blizancima i tako redom sve dok ne dođemo do samog kraja znaka. Tako će poslednji stepen Ovna, nositi simboliku Merkura koji upravlja znakom Device.

Upotreba stepenova je jednostavna. Planeti koja se nađe na nekom određenom stepenu, dodaćemo simboliku planete koja upravlja tim stepenom. Na primer: ako se Luna nađe na petnaestom stepenu znaka Blizanci (14° – 14°59′), tome ćemo pridružiti simboliku Merkura koji upravlja tim stepenom. U zavisnosti od toga kako je Merkur postavljen u karti biće definisan uticaj koji će imati na Lunu koja se na njegovom stepenu nađe.

Opet moram da naglasim, a što se nikako ne sme ispuštati iz vida – prvo je potrebno analizirati sve elemente u karti, pa se tek na samom kraju pozabaviti i stepenima. I uvek treba znati: bez obzira koliko neki stepen predstavljao srećnu postavku za neku planetu, ako je unesrećena položajem u znaku, kući i aspektima, onda nema tog stepena koji može okrenuti situaciju i od takve planete napraviti srećnu zvezdu.