Upotreba transsaturnovskih planeta u horarnoj astrologiji

Da li je dozvoljena upotreba transsaturnovskih planeta u tradicionalnoj horarnoj astrologiji? Zašto ih pojedini tradicionalisti koriste?

Ako bi neko istinski kontemplirao simbole koji su dodeljeni transsaturnovskim planetama, koristeći se tradicionalnim simbolima kruga, polukruga i krsta, uvideo bi da su značenja jezivo demonska. Jasno se može videti da oni ne mogu biti „više oktave“ bilo čega!

— Mirjam Hildoter —

Horarna astrologija je jedna od retkih astroloških grana koja nije pretrpela značajnije izmene u odnosu na period srednjeg veka, kada je cvetala u okviru arapsko-persijske škole astrologije. Možda razlozi leže u tome što je ona često zapostavljana, jer na prste se mogu izbrojati astrolozi koji su se ovom astrološkom granom u novijoj istoriji ozbiljnije bavili i u skladu sa tim nam ostavili obimnije spise.
Među onima koji su ostavili značajnog traga su arapsko-persijski autori poput Sâla, el-Kindija i Mašalaha, kao i dobro nam poznati italijanski astrolog Gvido Bonati. Tek 300 godina kasnije, o horarnoj astrologiji obimno pišu Vilijam Lili i neki njegovi savremenici i učenici, nakon kojih horarna astrologija ponovo pada u zaborav.

U XX veku interesovanje za kratke, jasne i precizne odgovore na konkretna pitanja koje pruža horarna astrologija, ponovo počinje da raste. I ponovo je u središtu pažnje Engleska sa svojim astrolozima koji oživljavaju delo Vilijama Lilija. Među njima, svakako, najzaslužnija Olivija Barkli, potom Derek Eplbi, te kasnije Džon Froli. Tradicionalne tehnike se ponovo iznose na svetlost dana, ali se one nešto teže usvajaju i primenjuju od strane savremenih astrologa, jer je astrologija u XX veku već pretrpela brojne izmene. Te izmene su između ostalog bile uslovljene obimnijim proučavanjem simbolike transsaturnovskih planeta, a koje su otkrivene nakon što su preminuli autoriteti horarne astrologije renesansnog doba. Astrolozi su se našli pred problemom – kako u horarnu analizu uvrstiti transsaturnovske planete?

Pokušaj rešavanja ovog problema doneo je nove podele u astrološkim krugovima, čak i unutar čvrste tradicionalne struje. Radikalniji tradicionalisti su odbijali da prihvate bilo kakvo uplitanje Urana, Neptuna ili Plutona u horarne analize, dok su se oni liberalniji osmelili da to ipak pokušaju. Svoje stavove su obrazlagali time što se astrološko znanje uvećavalo od pamtiveka, te da je svaki astrolog dodavao ponešto na dela onih koje je sledio, ili je čak i odbacivao ili menjao neke stvari na osnovu ličnog iskustva i istraživanja. No, u svim tim izmenama, dodavanjima ili odbacivanjima, stubovi na kojima je astrologija počivala nisu bivali uzdrmani, naprotiv. Danas je ipak malo drugačije.

Kao primer i potvrdu ove poslednje tvrdnje možemo uzeti rad velikana horarne astrologije, Vilijama Lilija. Ovaj poznati engleski astrolog (1602 – 1681) je ostavio veoma vredno i obimno delo Hrišćanska astrologija u kome je izneo sva svoja znanja i zapažanja, ne samo iz oblasti horarne, već i natalne astrologije, uz oslanjanje na dela Bonatija i brojnih arapskih i drugih autora. Približno u vreme Lilijevog rođenja, poznati naučnik Johan Kepler (1571 – 1630), koji je pored astronomije bio i dobar poznavalac astrologije, kao rezultat dugogodišnjeg istraživanja i proučavanja uvodi pojam minornih aspekata.

Minorni aspekti su izvedeni podelom kruga na 5, 8 ili više delova, i kao što im i samo ime kaže, nisu bili od primarne važnosti u astrološkim analizama, niti onda, a ni sada. Tradicionalna filozofija izvođenja aspekata i samo značenje reči aspekt ( aspicio = pogled ), ne dozvoljavaju podelu kruga na 5 ili 8 delova. Pojmovi poput inkonjunkcije ili semi-sekstila bili su poznati još starim Grcima, ali su oni imali svoje posebno značenje i nisu mogli biti u upotrebi kao aspekti.

Sve to nije sprečilo Lilija da se pozabavi tim aspektima u okviru natalnih analiza. U trećem delu Hrišćanske astrologije, Lili koristi minorne aspekte na primeru natalne karte jednog trgovca, uglavnom u prediktivnoj metodi direkcija. Ipak, napominje da su ti aspekti novotarija i da ih treba vrlo oprezno koristiti, a nikad ispred glavnih aspekata. U kojoj meri je Lili zaista proučavao minorne aspekte i koristio ih u svojim privatnim analizama nije poznato, no činjenica je da je znanje koje je o njima stekao preneo kasnije i na svoje učenike, a jedan od njih je bio i njegov posinak Henri Koli (1633 – 1695). Zapravo, od tog vremena pa do današnjih dana, minorni aspekti dobijaju sve širu primenu u natalnim analizama. Ne i u horarnim.

Iz svega ovoga možemo izvući zaključak da je Lili bio „otvoren“ za to da isproba sve nove astrološke metode i tehnike. Da li je to karakteristika koja krasi samo njegov lik? Ne, naravno. Kod mnogih njegovih prethodnika ćemo pronaći neke metode i tehnike koje do tada nisu bile poznate, ili su manje ili više izmenjene u odnosu na svoj izvorni oblik. Na primer, kod Valensa ćemo pronaći prediktivne tehnike koje nećemo naći ni kod jednog drugog astrologa. Kod srednjovekovnih astrologa postoje mnoge novine u odnosu na mati helenističku astrologiju, počevši od konkretnijeg uvođenja kvadrantnih sistema, pa do novih prediktivnih tehnika kao što su firdarije. Sve te novine su pažljivo uvrštene, tako da ne uzdrmaju temelje izvorne astrologije.

U skladu sa svim iznetim, mogli bi pretpostaviti da bi Lili verovatno obratio pažnju i na transsaturnovske planete, no sud o tome svakako ne možemo izvesti, to nije ništa više od obične spekulacije. Ono što pouzdano znamo, to je da nije bilo primene minornih aspekata u horarnim analizama onda, kao što ih nema ni sada, a što je u određenoj meri pokazatelj njihove neprimenjivosti u jasno definisanim pravilima i na jasno definisana pitanja.

Šta se događa sa primenom transsaturnovskih planeta? Većina tradicionalista isprva nije podržala ideju da generacijske planete mogu na bilo kakav način uticati na ishod nekog pitanja. Prepreke su zaista brojne, počevši od vrlo sporog kretanja tih planeta, posebno Plutona i Neptuna, pa sve do toga da te planete još uvek nemaju jasno definisana mesta svoje snage odnosno slabosti, a što je inače od izuzetne važnosti u svakoj horarnoj analizi.

Ipak, vremenom su se neki osmelili da transsaturne uvrste u svoja tumačenja, doduše vrlo oprezno, u situacijama kada su oni bivali na vrlo istaknutim pozicijama u karti, pri čemu je njihovo delovanje tumačeno poput delovanja nekretnica. Derek Eplbi, astrolog iz Britanije, 1985. godine izdaje knjigu Horarna astrologija u kojoj objašnjava značenja transsaturnovskih planeta u horarnim analizama:

Uran: Reformacija. Uran je odgovoran za iskustva dezintegracije postojećih stanja i pružanja mogućnosti prilagođavanja novim mogućnostima. Vrlo često se ponaša dramatično i neočekivano i u tom pogledu je viđen kao malefik. S druge strane, to je izazovan uticaj koji može probuditi osobu da postane svesna potencijala koga ranije nije bila svesna.

Neptun: Pročišćenje. Neptun nastoji da oplemeni iskustva i nameće potrebu ljudima da dostignu više stepene psihičke i spiritualne svesnosti i iskustva. On može s druge strane biti obmanjivački i nejasan, odgovoran za samo-obmanu, strašna umišljanja i brige.

Pluton: Transformacija. Pluton transformiše sve što dotakne. Ponaša se slično Uranu, iznenadno i neočekivano i može uništiti postojeću situaciju jednim udarom i ostaviti osobu da luta naokolo potpuno dezorijentisana. S druge strane, on pruža mogućnost novog rođenja, pa se osoba može uzdići ponovo kao Feniks iz pepela destrukcije^[1]. Poslednje tri planete često simbolizuju događaje koji su direktno u vezi sa vremenom u kome živimo i kao takve su van lične kontrole pitača. Svaki učenik mora upotrebiti svoju veštinu i imaginaciju da bi upotrebio sve ove planetarne uticaje u određenim situacijama u pitanjima koja se razmatraju.

Iz njegovog ugla, primena trassaturnovskih planeta u horarnim analizama je sasvim prihvatljiva, kao vid nekih okolnosti u kojima se pitač nalazi ili će se nalaziti.

Dvadeset godina kasnije, jedan od najpoznatijih britanskih astrologa današnjice i praktikanata tradicionalne astrologije Džon Froli, izdaje knjigu Udžbenik horarne astrologije^[2] u čijem jednom delu kaže:

Primetićete da ovde nema mesta za Urana, Neptuna i Plutona. Ako ste tokom prethodne astrološke obuke naučili da ove planete vladaju nekim znakovima, ostavite tu ideju po strani dok učite horarnu astrologiju. Uskoro ćete otkriti da korišćenje tradicionalnih vladara zaista funkcioniše.

Samo neku godinu kasnije, u njegovim analizama se ipak nalazi malo mesta i za ove tri planete. Froli savetuje da se iste koriste samo ako se nađu na uglu i to poput fiksnih zvezda, sa vrlo malim orbisom od 1°.

Još jedan autoritet u oblasti tradicionalne astrologije živi i radi u Engleskoj – Debora Holding. Ona je mišljenja da transsaturnovske planete ne treba odbacivati, ali im nikako ne treba pripisivati lične osobine koje su isključivo u domenu 7 tradicionalnih planeta. Takođe, ukazuje na postojanost i celinu simboličke strukture tradicionalnih vladarstava, te da bi svaki pokušaj razbijanja te celine zapravo uništio fundamentalnu snagu i razumevanje te celine. Kao primer navodi poistovećivanje Plutona sa znakom Škorpiona, tj. davanje primarnog vladarstva ove planete nad znakom Škorpiona. Po njenom mišljenju, negiranje vladavine Marsa nad znakom Škorpiona negirao bi automatski i razloge zbog kojih je Mars vladar znaka Ovna:

Još jedan od praktičnih razloga zbog kojih se održavaju tradicionalna vladarstva nad znakovima u horarnoj astrologiji, leži u činjenici da se mi bavimo lično orijentisanom astrologijom i pridajemo veliku važnost vladarima znakova radi simbolike ličnosti ili ličnih događaja. Spoljašnje planete, dok ne odbacujemo njihov opšti značaj ili im ne poništimo validnu ulogu u tumačenju, su prihvaćene kao pokušaj da se reprezentuju društveni ili politički uticaji. Tamo gde one imaju kontakta sa signifikatorima, dodaće fine opisne informacije, ali njihovo sporo kretanje ne može da prenese lični uticaj na način na koji to mogu brže, vidljive planete kroz tehnike poput prenosa ili sakupljanja svetlosti.

O ovim tehnikama će biti reči kasnije, ali osnovno, separacija signifikatora od kontakta sa jednom planetom i njegovo kretanje prema drugoj će otkriti s kim ili s čim se pitač susreo ranije u vezi postavljenog pitanja i s kim će se susresti u budućnosti. Spoljašnje planete nisu sposobne da demonstriraju ovakav tok kretanja i stoga, ne mogu otkriti te fine detalje u događajima ili delima pitača. Koji god argumenti mogu biti korišćeni u prilog njihovoj upotrebi u natalnoj astrologiji, postoji jasna nepogodnost njihove upotrebe u horarnoj.

U nekim tumačenjima horarnih pitanja Deb zaista koristi transsaturnovske planete, isključivo kao dodatni opis postojeće situacije bez konkretnog njihovog uplitanja u suštinu nekog pitanja i potencijalni ishod:

Mars je postavljen snažno u karti i pitač se složio da je odnos bio nekako nepostojan, u kome su oboje bili hitri u raspravama i konfrontacijama oko ne toliko bitnih stvari. Ovo je pojačano uzbudljivim Uranom na Ascendentu. Uran često upozorava na nekoga ko je pod uznemirujućim uticajem ili sklon impulsivnim reakcijama… Venera je sekundarni signifikator u većini karti odnosa. Ovde je u bliskoj aplikaciji aspektom kvadrata prema Plutonu, što dalje naglašava postojanje prigušene težine unutar odnosa…^[3]

Neki savremeni majstori tradicionalne astrologije i pripadnici čvrste tradicionalne struje s kojima se apsolutno slažem, nikako ne podržavaju bilo kakvo uplitanje transcendenata u astrološka tumačenja. Za njih je sve to deo marketinga, koji ima za cilj prikupljanje poena od onih na čijem jelovniku su transsaturnovske planete vrhunski specijalitet.

POVEZANE TEME:

Transsaturni kod Sumera

---

Napomene:

[1] Derek Appleby – Horary astrology, poglavlje 3: Significators).^{↩nazad na tekst}
[2] The Horary Textbook – John Frawley.^{↩nazad na tekst}
[3] Delovi horarnih analiza Deb Holding preuzeti sa http://www.skyscript.co.uk/relationships.html. ^{↩nazad na tekst}

---

RADOST JE U DELJENJU