Prognoza vremena za zimu 2016. godine
Prognoza vremena za zimu 2016. – očekuje nas relativno blaga zima sa sušnijom prvom polovinom. Sneg tek u januaru. Februar sa dosta padavina.
– A leti kako me voliš?
– Kao srž leta , zna se.
– A da li me voliš u jesenje dane?
– Čak i onda kad gubiš kišobrane.
– A kada se zimi posrebre prozori?
– Zimi te volim ko vatru kad veselo gori. Blizu tvoga srca. I uz tvoju nogu. A iza prozora sneg. I vrane na snegu.~ Konstantin Galcinjski ~
Iako po vremenskim prilikama ne bi mogli zaključiti, kalendarski je stigla gospođa Zima. To me je, između ostalog, podsetilo kako je ova godina bukvalno proletela, a stičem utisak da svaka sve brže i brže prolazi. Vreline na koje se većina letos žalila, čini se kao da su deo neke daleke prošlosti, a dok lupimo dlanom o dlanom, eto nama pred vratima novog leta.
Sredinom ove godine su u raznim medijima objavljivane najave, navodno, nekih stranih naučnika koji su tvrdili da je pred nama najhladnija zima ikada. Međutim, ubrzo su ih smenile najave da ćemo imati blagu zimu. Većina naučnika i meteo službi su saglasni sa tim da se ove zime nećemo nagledati puno dana sa snegom i jakim mrazevima. I to nije ništa neobično – ni prva ni poslednja kao takva.
Prema godišnjoj prognozi, bilo je naznaka da će prvi sneg i osetniji pad temperature biti zabeleženi u novembru, što se i obistinilo. Decembar je prošao prilično nezanimljivo, sa temperaturama koje su bile iznad proseka i vrlo malom količinom padavina, a nove snežne padavine i hladnije vreme bi trebali da očekujemo tek u januaru. Prema mojoj proceni, karta zimskog ingresa te najave potvrđuje.
Decembar i januar
Sve do pred kraj ove godine trebalo bi da se zadrži stabilno vreme. Jutra bi bila prohladna sa sumaglicom ili maglom, a tokom dana pretežno sunčano ili malo oblačno i umereno toplo za decembar. Maksimalne temperature uglavnom između 8°C i 14°C. U mestima gde se magla bude zadržala ceo dan, bilo bi hladnije za 7-8°C.
Oko 28. decembra bi moglo da bude pojačanog vetra uz postepen pad temperature, pa bi novu godinu dočekali uz pretežno oblačno vreme, povremeno sa slabom kišom ili susnežicom, na planinama sa slabim snegom. Oko 2. januara je sneg ponegde moguć i u nižim predelima, ali bez formiranja značajnijeg snežnog pokrivača. Nakon toga bi trebalo ponovo da bude malo toplije uz promenljivo vreme, a oko 4. januara vetrovito. Do kraja prve dekade januara bilo bi promenljivo oblačno, uglavnom suvo, sa temperaturama koje su u granicama proseka ili malo iznad.
Početak druge dekade januara obeležilo bi povećanje oblačnosti najpre sa kišom uz pojačan vetar, a oko 13. januara bi moglo biti i snega, uz formiranje manjeg snežnog pokrivača i u nižim predelima. Veći snežni pokrivač i više padavina u južnim predelimaMaksimalne temperature bi bile u padu i ne bi prelazile par stepeni iznad 0°C. Od 16. januara novi porast temperature uz mogućnost ledene kiše i kiše. Promenljivo bi se zadržalo do kraja dekade, sa maksimalnim temperaturama između 4°C i 8°C.
Poslednja dekada januara bi u svom prvom delu mogla biti stabilna, povremeno uz pojačan vetar, a zatim bi prema kraju meseca usledilo novo naoblačenje s kišom, susnežicom i snegom, pa bi se ponovo formirao manji snežni pokrivač. Maksimalne temperature najpre oko 7°C, a zatim bi jedva prelazile 0°C.
Februar i mart
Početak februara bi moglo da obeleži malo ili umereno oblačno vreme uz svakodnevni porast temperatura, pa bi se maksimalne kretale i do 10°C. Međutim, u drugoj polovini prve dekade jače naoblačenje najpre sa kišom, a potom i sa snegom ponegde, uz pojačan vetar. Ponegde bi moglo biti i obilnijih snežnih padavina uz pojavu snežnih nanosa, uglavnom u višim predelima. Moguće je da bude i nekoliko ledenih dana.
Hladno bi se zadržalo sve do polovine druge dekade, a oko 16. februara bi došlo do otopljenja koje bi moglo biti praćeno kišom i vetrom. Maksimalne temperature i preko 10°C.
Poslednja dekada ovog meseca bi donela novi pad temperature i to najpre sa čestom pojavom kiše, a prema kraju meseca bi moglo da bude i slabog snega, uz stvaranje manjeg snežnog pokrivača ponegde. Bilo bi i jakog vetra. Maksimalne temperature u par dana ne bi prelazile 5°C.
Početak marta bi obeležilo sveže vreme, uz mogućnost snega ili susnežice ponegde na planinama, a sa kišom u nižim predelima. Na samom kraju prve dekade, došlo bi do osetnijeg porasta temperature uz promenljivo i uglavnom suvo vreme, sve do 12. marta. Maksimalne temperature bi se kretale između 10°c i 15°C. Nakon toga, oblačno sa kišom uz manje zahlađenje, a zatim ponovo toplije.
Na osnovu ove orijentacione prognoze, možemo da zaključimo da nas očekuje blaga zima, u čijoj prvoj polovini bi padavine bile u deficitu, dok bi kraj januara i veći deo februara obeležilo vrlo promenljivo vreme sa čestim padavinama – najčešće kišom ili susnežicom, ali bi u par navrata bilo uslova za sneg i u nižim predelima uz formiranje snežnog pokrivača. Ipak, kako stvari stoje, taj pokrivač se ne bi dugo zadržao. Sve u svemu, smena toplih i hladnih vazdušnih masa bila bi česta i intenzivna.
Obilnije padavine i nešto niže temperature (u proseku) bile bi kod naših zapadnih suseda, gde bi bilo i pojave nevremena sa vrlo jakim vetrovima. O tome više u nedeljnim prognozama, kada se ti periodi približe. Ono što mogu da istaknem, a što bi bilo zabrinjavajuće, to je veliki potencijal za snažna nevremena u zapadnoj i severozapadnoj Evropi, posebno u prvom delu zime. Ova nevremena mogu pričiniti veliku materijalnu štetu i ljudske žrtve, a u istočnim delovima Britanije, kao i u zapadnim delovima Francuske i Nemačke, lokalno može biti i poplava.
Kada pogledamo kartu prvo šta zapažamo je Saturn na samom Ascendentu, što bi trebao da bude predznak hladne zime. Međutim, terminski vladar Jupiter koji je ujedno i vladar znaka u usponu, umereno je topao zbog svoje istočne pozicije u odnosu na Sunce i postavljen visoko na nebu nadjačavajući Saturna i tako ublažavajući njegovu studen. Planete istočno od Sunca toplije su nego kada su zapadno. Sam Saturn je postavljen u toplom znaku i istočno je od Sunca, što takođe ublažava njegovu hladnoću. I još važnije, postavljen je na zvezdi Antares koja ima prirodu Mars-Jupiter, pa će zahvaljujući suprotnosti svojih priroda njihovi efekti biti ublaženi.
Puno bliskih aspekata brzih planeta bez ikakve sumnje obećavaju promenljivo vreme, naročito u drugoj polovini zime kada može biti i obilnijih padavina. Većina planeta je u svojim toplim fazama, uključujući i Lunu koja je kolerična, što sve skupa potvrđuje umerenu zimu. Ostaje nam da propratimo kako će se vremenske prilike doista odvijati, a dodatne informacije će nam pružiti karte lunarnih faza.
