Potop u grčkoj mitologiji

   Poručite analizu horoskopa
      +381 62 146 81 52

Kako je Zevs izazvao potop kojim je gotovo istrebio ljudski rod i šta ga je na to podstaklo? Kako su se ljudi ponovo razmnožili?

Ni onda kad su zmijonogi divovi, sa po stotinu ruku, posegli da zauzmu nebo nisam bio više uznemiren. Jer, premda su oni bili surov neprijatelj, celokupni njihov napad poticao je iz jednog tela i iz jednog vrela. A sad, na sve strane, gde god stari Okean tutnji uz obale zemaljske, moram da uništim ljude. Kunem vam se rekama Stiksa koje teku kroz lugove Hada! Sva sredstva moraju da se isprobaju, ali ono što je neizlečivo mora da se odstrani nožem, kako se zdravi deo ne bi zagadio. Imam polubogove, seoska božanstva, nimfe, faune i satire, i šumska božanstva na padinama planinskim. Kako se još ne smatraju dostojnim da zauzmu mesto na nebu, dozvolimo im makar toliko da bezbedno žive u zemljama koje su im dodeljene.

Ovidije, Metamorfoze

sep

Prema grčkoj legendi, u XV veku pre naše ere, Zevs je rešio da ljudski rod zatre potopom, jer su se ljudi na Zemlji mnogo iskvarili. Postali su pohlepni, zli i prestali su da poštuju bogove (slično nalazimo u Bibliji, samo bez Zevsa. No, povod za takvu njegovu odluku je bio jedan događaj, kap u prepunoj čaši Zevsovog gneva.

Naime, čuvši glasine o velikom zlu među ljudima, Zevs je prerušen u siromašnog putnika obišao mnoge zemlje, nadajući se da će moći da dokaže da su sve te glasine bile lažne. Nažalost, uverio se da su glasine bile istinite, i da je stanje mnogo gore nego što je mislio. Tako, hodeći, došao je i do Arkadije, pa je odlučio da poseti njenog kralja.

Zevs se predstavio kao božanstvo, ali kralj Likaon nije u to poverovao već je rešio Suđaje, moire, suđenice
Pet razdoblja postojanja
da ga iskuša. Ubio je nekog čoveka, a potom delove njegovog tela skuvao i ispekao na žaru, i uz ostalu hranu ih servirao za večeru. Naravno, Zevs je znao o čemu se radi, pa je u besu prevrnuo trpezu i gromovima spalio kuću, pobivši sve Likaonove sinove. Samog Likaona pretvorio je u vuka. Bila je to kap u prepunoj čaši Zevsovog gneva, zbog čega je doneo odluku da zatre ljudski rod velikom vodom.

Poslednji Titan Prometej je imao sina koji se zvao Deukalion. Nagovorio ga je da sagradi veliki drveni kovčeg, Arku, u kom će se skloniti sa svojom ženom Pirom. Deukalion je to i učinio.

Nakon nekog vremena, Zevs je zatvorio severac i sve vetrove koji rasteruju kišu, a naredio je južnom vetru da stegne tamne oblake i iz njih izruči svaku kap vode. Kiša je neprestano padala devet dana i devet noći.

potop

Istovremeno, Posejdon je pokrenuo podzemne i površinske vode, i podigao džinovske talase koji su prekrili čitava brda. Tako se Zemlja pretvorila u jedno veliko more bez obala, a tek nekolicina ljudi je uspela da se privremeno spasi pobegavši u planinske vrhove koji su jedini virili iznad vode. Pausanija navodi da su, između ostalih, to bili stanovnici Parnasa koje je predvodio Posejdonov sin.

Deukalion je bezbrižno plovio u svojoj barci koja se nakon devet dana nasukala na vrhu planine Parnas (prema nekima na Etni ili Atosu). I on i njegova žena, bili su vrlo tužni zbog potopa. Molili su se Zevsu neprestano, tražeći od njega da pruži šansu čovečanstvu. Na kraju, Zevs je rešio da im usliši molitve.

Javila im se boginja Temida i rekla im da moraju povezati svoje oči, a onda uzimati kamenje i bacati ga preko ramena iza sebe, pa su to i učinili. Svaki kamen koji je Deukalion bacio postao je muškarac, a onaj koji je bacila Pira – žena. Tako smo nastali mi, današnji ljudi.

Literatura:
Robert Grevs – Grčki mitovi (Nolit, Beograd 1995)

Pročitajte i ovo...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *