Pasji dani i helijački izlazak zvezde Sirijus

   Poručite analizu horoskopa
      +381 62 146 81 52

Nakon svog helijačkog zalaska, najsjajnija zvezda na nebu – Sirijus, ponovo se pojavljuje na nebu u vreme najvećih vrućina. Ti dani se nazivaju kanikularni ili pasji dani.

Pošto smatram da ima mnogo onih koji žele da nauče o uzrocima kanikularnih dana, ili da znaju u koje vreme počinju i završavaju, ukratko ću objasniti sledeće tri stvari. U osmoj sferi se nalaze dve konstelacije, tj. dva niza zvezda koji čine Canis Minor i Canis Major – Mali pas i Veliki pas, i prirode su Marsa. Ali Veliki pas, u kom su prema Ptolomeju dve zvezde, je prirode Marsa i Merkura.

~ Heronimo Kortes ~

sep

Verovatno ste mnogo puta čuli izraze pasja vrućina ili pasje vreme, kojima se opisuje nepodnošljivo toplo i sparno vreme. U gradovima, u takvim danima možete videti pse kako potpuno opruženi nepomično leže po trotoarima i parkovima. Gledajući ih, prosto, zapitate se da li su uopšte živi. No, pasji dani nisu nazvani tako samo zbog ove pojave, mada, istina, jesu obeležavali deo godine kada su vladale velike žege.

Kada tokom vedrih noći podignete pogled ka nebu, videćete mnoštvo zvezda od kojih neke sijaju intenzivnije. Jedna zvezda će vam verovatno privući pažnju jer svetli jače od ostalih, tako da se može uočiti i kada je svetlosno zagađenje veliko, i neposredno po izlasku ili pred zalazak Sunca. To je Sirijus.

Drevni narodi su iskazivali veliko poštovanje prema najsjajnijoj zvezdi na nebu, naročito stari Egipćani. Njihovi sveštenici, koji su bili odlično upućeni u astronomiju i astrologiju, računali su dane helijačkog zalaska odnosno izlaska Sirijusa[1] i na osnovu toga predviđali određene događaje. Na prvom mestu – plavljenje Nila.

Egipćani su se mahom izdržavali od poljoprivrede. Zemljoradnici su vodili neprestanu i neumornu bitku sa pustinjom, koja je težila da svojim peskom prekrije plodne oranice. Zahvaljujući žili kucavici Afrike, moćnoj reci Nil, tu bitku su dobijali. Svake godine, približno u vreme helijačkog izlaska Sirijusa[2] nivo reke bi rastao, plaveći svoje obale i izlivajući plodan mulj na obrađenu zemlju.

pasji dani

Helijački izlazak Sirijusa za latitudu grada Memfisa u Egiptu (softver Stellarium)

Rimski prirodnjak Plinije Stariji, u svom delu Poznavanje prirode, navodi da su i stanovnici južnih delova Grčke, centralnog i istočnog Mediterana takođe obraćali pažnju na helijački izlazak Sirijusa, mada su se za uzgoj različitih kultura vodili i drugim zvezdama.[3] U to vreme bi češće duvali vetrovi povoljnih pravaca koji bi donosili vlažniji vazduh sa Sredozemnog mora.

Sirijus je glavna zvezda sazvežđa Veliki pas (Canis Major) i smeštena je u vrhu pseće njuške. Prema latinskom nazivu za psa canis, dani helijačkog izlaska Sirijusa nazivani su još i kanikularni[4] (pseći ili pasji dani). Otuda izraz koji i danas poznajemo. Vremenom, pošto se izlazak ove zvezde dešava tokom vrelih letnjih meseci, pasji dani su označavali i početak najvećih letnjih vrućina.

Pojedini proučavaoci starog Egipta nalaze srodnost Anubisa, boga podzemlja, sa pasjom zvezdom. Naime, ovaj drevni bog koji je prevozio mrtve i vagao dobrotu ljudskih srca nakon njihove smrti, smatran je jednim od zaštitnika svete reke Nil. Bio je predstavljen figurom čoveka koji ima glavu kojota ili psa. Nisam pronašao dovoljno materijala da bih ovu vezu Anubisa i Sirijusa mogao da potkrepim, ali je ona sasvim logična.

anubis

U srednjem veku i kasnije, tokom pasjih dana nije bilo poželjno primenjivati bilo kakvu terapiju. Lekari su mogli primati i pregledati pacijente, ali ne i lečiti ih. Zato su, najčešće, upravo u tom delu godine odlazili na odmor.

Najpre, da utvrdimo neka opšta vremena kada je prikladno uzimati lek; u proleće se telo mnogo lakše pročišćava, nego u leto ili zimu. Opet, pročišćavanja su vrlo mučna i opasna tokom pasjih dana, kao što su Rivijer[5] i drugi dovoljno dokazali.

~ Džon Partridž, O elekcijama ~

Uobičajena praksa u lečenju je bila da se pacijentu pušta krv jer se na taj način organizam oslobođao štetnih materija koje su se tokom zime nakupile. Izgubljenu krv bi u organizam nadoknadio i zamenio svežom i čistom. Ovo preporučuju i današnji lekari, savetujući odlazak na transfuziju bar jednom u nekoliko meseci.


[1] Helijački zalazak ili izlazak predstavlja momenat poslednjeg odnosno prvog pojavljivanja nekog tela na nebu. Za više informacija vidi pojmovnik↩nazad na tekst
[2] U vreme kada je Egipat bio na vrhncu svoje moći, helijački izlazak Sirijusa je beležen početkom jula. Egipćani su slavili i posebno božanstvo, Sotis, kao boginju-zaštitnicu ove zvezde. Njen kult je vremenom bledeo, a većina njenih osobina je pripisana Izidi.↩nazad na tekst
[3] Plinije navodi da su postojali povoljni periodi za sadnju određenih vrsta voća nakon helijačkog zalaska Plejada. Ili da je povoljan period za sadnju badema nakon izlaska Arkturusa (knjiga XVII, XXX 130-133; XIX, XV 45, LOEB)↩nazad na tekst
[4] Kanikularne dane ne treba mešati sa kanikularnim ili sotičkim ciklusima koji pokrivaju periode od po 1460 godina↩nazad na tekst
[5] Lazar Rivijer (lat. Lazarius Riverius, 1589-1655) je bio istaknuti francuski lekar iz Monpeljea. Dobio je zvanje doktora sa 22 godine, a sa 32 godine je postao profesor na univerzitetu u Monpeljeu. Bio je savetnik i lični lekar kralja Ludovika XIII↩nazad na tekst

Pročitajte i ovo...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *