Nedoumice u vezi s aspektima

   Poručite analizu horoskopa
      +381 62 146 81 52

Česte su nedoumice da li aspekte preko granica znakova treba ignorisati ili ih, ipak, treba uzimati u razmatranje, posebno kada su planete u bliskim vezama.

Kaže se da ona planeta koja sledi baca svoj zrak ka onoj koja vodi, u skladu sa ranije pominjana četiri aspekta. Jer, svetlo samo po sebi napreduje ka onima koje sledi dok usmerava zrak dalje ka onima koji vode. Na primer, planeta koja je u Ovnu posmatra onu koja je u Raku, dok ona koja je u Raku baca svoje zrake ka onoj u Ovnu.

~ Retorije iz Egipta ~

sep

Jedna od stvari oko koje se lome koplja u astrologiji jesu aspekti planeta. Ako se, na primer, dve planete nađu u znacima koji prirodno tvore kvadrat, ali su postavljene na stepenima tako da grade trigon, postoji problem kako to tumačiti.

Planetarne odnose možemo posmatrati na dva načina – u skladu sa znacima u kojima se nalaze i u skladu sa njihovim orbisima. Tako će planeta A na 29° Ovna i planeta B na 2° Lava tehnički biti u trigonu jer se nalaze u znacima koji međusobno grade trigon. IPAK, naši dragi, divni preci su poznavali i orbise planeta.

Prema orbisima, planete A i B su zapravo u kvadratu, jer broj stepeni koji ih razdvaja, a u čijem okviru se njihovi orbisi dodiruju, iznosi približno četvrtinu punog kruga (90°), a što je geometrijski kvadrat. No, kako su planete u znacima koji su prirodno u trigonu, može se reći da je taj kvadrat oslabljen, tj. da nema onu snagu koju bi imao da se planeta A našla u Biku. Slično je i kada imamo planetu A na 2° Ovna i planetu B na 29° Raka – ove dve planete su prema znacima u kvadratu, no, mnogo bitnije je da, zapravo, one tvore trigon. Taj trigon neće biti iste moći kao što bi bio slučaj da se planeta B našla u Lavu.

U praksi, mnogi tradicionalni astrolozi su dozvoljavali aspekt koji prelazi granice znakova tamo gde je blizu egzaktnosti po stepenima. Takođe, čak i u antičkom periodu, mnogi tekstovi podsećaju učenike da računanje aspekata samo po znaku neće nužno podržati filozofiju oblika i da je mnogo ispravnije razmotriti stvarne stepene.

Aspekt znači pogled što ukazuje da dve planete u aspektu gledaju jedna drugu. To što se gledaju ne znači i da će imati interakciju.

Uzmimo primer planete A na 2° Ovna i planete B na 27° Ovna. Da li su ove dve planete u konjunkciji? Prema orbisu nisu, ali ih možemo tako posmatrati jer su u istom znaku. Ja to poredim sa dve osobe koje se nalaze u istoj prostoriji, ali su suviše daleko jedna od druge da bi mogle da interaguju.

Na primer, osoba koja sedi tik do vas, može vas ugušiti pričom ili duvanskim dimom, može vas politi kafom, poljubiti ili vam opaliti šamar. I vi možete uzvratiti istom merom. To je situacija kada su dve planete u bliskoj konjunkciji. Međutim, ako ste vi na jednom kraju velike prostorije, a druga osoba na sasvim drugom kraju, nećete moći gotovo ništa od pomenutog da uradite. Vi se vidite, možete da se dovikujete ili eventualno jedni druge gađate cipelom, ali to je sve. Nema telesnog dodira.

nedoumice oko aspekata

Serapio o aspektima

Mada se danas pominje da drevni majstori nisu posmatrali aspekte i konjunkcije preko granice znakova, to, zapravo, nije tačno, bar kada je reč o helenskim astrolozima i onima koji su ih sledili. Naime, oni su dozvoljavali aspekte i konjunkcije preko granice znakova samo u slučaju kada se te planete nalaze na poslednjim odnosno početnim stepenima nekog znaka, tačnije, na poslednja tri ili prva tri stepena. Sve preko toga nisu uzimali u obzir i u tim slučajevima konjunkcija ili aspekt se ne bi računali.

Evo, na primer, šta kaže Serapio:

Ako se jedna od planeta kojim slučajem nađe na prva tri stepena znaka, ona ima svoju moć i u odnosu na znak iza, kao što, opet, ako se jedna od planeta slučajno nađe na poslednjim stepenima znaka, ona prenosi svoju moć u naredni znak. I ovo se naročito dešava u slučaju Heliosa [Sunca] i Selene [Meseca]. Ako se neka planeta nađe slučajno na granici dva znaka, ona je sasvim moćna i neometena u svojim poslovima.

Čitajući ovaj citat, možda nam biva jasnije zbog čega je Bonati tvrdio da planeta na poslednjim stepenima znaka predaje svoju moć narednom znaku, kao i da planeta koja je na prvim stepenima znaka još uvek ima deo moći u znaku koji je napustila.

Svaka planeta ima svoju auru, tj. orbis delovanja. Taj orbis ne može da se odseče na prelazu iz znaka u znak. Jasan primer toga imamo kada posmatramo spaljenost – imamo telesno spajanje neke planete i Sunca, a to spajanje nije ometeno granicom znakova. Doduše, spaljenost možda i nije najbolji primer s obzirom na to da je planeta jednostavno nevidljiva pod zracima Sunca, i ako se ima u vidu da Sunce predstavlja prikaz Boga za koga ne postoje nikakve prepreke.

Kada planeta prelazi iz jednog znaka u drugi ona to čini čitavim svojim telom. Zato nebeska tela koja imaju veći orbis delovanja kao što su Sunce i Mesec, kada se nađu na granici dva znaka, pola tela im je u jednom znaku, pola u drugom te na taj način imaju uticaja na naredni znak, ali i dalje imaju uticaja i na znak koji napuštaju.

Potvrdu ovoga sam lično našao u praksi nebrojeno puta, kako u horarnim tako i u natalnim analizama – nema nikakve sumnje da će bliska konjunkcija ili aspekt planeta iz „nekompatibilnih“ znakova itekako imati svoju manifestaciju, naročito ako je reč o luminarima i brzim planetama.

Više o aspektima i orbisima možete da pročitate u starom tekstu Klasično poreklo i tradicionalna upotreba aspekata

Pročitajte i ovo...

2 komentara

  1. Ivana kaže:

    Pozdrav Bojane.
    Dali bi mogao vezi ove teme vise pisati? Ili pak nekako produziti temu?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *