Dani u nedelji

   Poručite analizu horoskopa
      +381 62 146 81 52

Dani u nedelji imaju svoje planete vladaoce. Ako ste rođeni u ponedeljak, onda ste pod uplivom Meseca, a u subotu – pod uplivom Saturna.

Imena dana su u nekim slučajevima izvedena od imena teutonskih božanstava, a u romanskim jezicima od imena rimskih božanstava. Rimljani s početka prvog veka, koristili su subotu kao prvi dan u nedelji. No, kako se uvećavalo obožavanje Sunca, nedelja je „napredovala“ s druge na prvu poziciju. Tako je postala prvi dan u nedelji, a subota poslednji, sedmi.

~ Enciklopedija mitika ~

sep Nekada su se ljudi bavili procenom nečijeg karaktera i ponašanja na osnovu godine, dana i sata kada je osoba rođena. Širu primenu u astrologiji, vladari dana odnosno sata dobijali su u horarnoj i elekcionoj astrologiji i ta primena se zadržala i do današnjih dana. Dokaze o povezanosti planeta i dana u nedelji nećemo samo pronaći u narodnim predanjima već ćemo ih naći i u nazivima dana u mnogim jezicima posebno u grupi germanskih i romanskih jezika.

Nedelja je dan Sunca. U engleskom Sunday što u najbukvalnijem prevodu znači dan Sunca. Stari su govorili da onaj ko se rodi u nedelju, uživaće u slavi i časti veći deo života, živeće da bi ga drugi pomagali i služili, imaće autoritet i dobro zdravlje. I to je posebno izraženo ako je taj neko rođen u satu Sunca, Jupitera ili Venere. Dan kada se samo slavi i kada se ništa drugo ne radi, te se zadržao običaj da se na ovaj dan ne sahranjuju preminuli.

Ponedeljak je dan Meseca. U engleskom Monday, skraćeno od Moon-day što u prevodu znači dan Meseca. U većini romanskih jezika, naziv je izveden iz latinske reči Luna, pa tako u francuskom imamo lundi, u italijanskom lunedi itd. Za osobe rođene na ovaj dan, verovalo se da će biti nežne i osetljive, brižne i vredne, i da će biti posvećene porodici.

Tradicija nam kaže da je dobro započinjati većinu poslova kada je Mesec u rastućoj fazi, Kako se određuje vladar sata?
Tumačenje vladara sata u horoskopima
odnosno kada reflektuje značajnu količinu svetlosti. Ipak, pri započinjanju nekog poduhvata uvek treba voditi računa o tome da Mesec ne bude povezan sa planetom koja može naškoditi onome što se želi postići.

Utorak je dan Marsa. U engleskom jeziku, naziv je Tuesday koji je izveden od imena nordijskog boga rata, dok je u romanskim jezicima naziv izveden iz latinskog Martis što znači dan Marsa. Osobe rođene ovog dana smatrane su hrabrim i neustrašivim borcima i junacima, pomalo sirovim i surovim tipovima kojima je svaki vid borbe zapravo način života.

Sreda je dan Merkura. U engleskom jeziku Wednesday, naziv izveden na osnovu imena nordijskog vrhovnog boga Odina koji je ranije kod anglo-saksonaca bio poznat i kao Woden. U romanskim jezicima, naziv je izveden od latinskog Mercurii, pa tako u francuskom imamo mercredi, u rumunskom miercuri, a u italijanskom mercoledi. Narodna predanja kažu da svako ko je rođen na ovaj dan, biće vešt i lukav, biće uspešan trgovac i govornik, i biće neko ko može i samog đavola žednog preko vode prevesti.

dani u nedelji

Četvrtak je poznat i kao jedan od najradosnijih dana u nedelji. To je dan Jupitera. U engleskom jeziku Thursday, naziv izveden od imena germanskog boga groma Thora. U romanskim jezicima, naziv je izveden iz latinskog iovis, pa u francuskom imamo jeudi, u španskom jueves, a u italijanskom giovedi. Ovaj izraz nije stran ni kod nas, kao jovialan kojim se opisuje osoba koja je vesela i koja ima sreće u životu. Prema predanjima, osoba rođena na ovaj dan bi bila rođena pod srećnom zvezdom. Na svakom koraku bi donosila sreću i sebi i onima koji sa njom druguju.

Petak je takođe jedan od povoljnih dana u nedelji. U našem narodu važi za najbolji dan kada se može prevrnuti šoljica kafe, kada se može gatati u karte, kukuruz, pasulj, kašike i sva ostala divinatorska pomagala za predviđanje budućnosti. U engleskom jeziku Friday, po nordijskoj boginji lepote, dok u romanskim jezicima, naziv je izveden iz latinskog naziva veneris, te tako u francuskom imamo vendredi, u italijanskom venerdi, a u španskom viernes. Prema narodnom verovanju, svako ko se rodi na ovaj dan, biće mu podarena lepota i sreća. Ženama je posebno naglašavana moć da zavode muškarce, kao i da budu dobre gatare.

Ostao je i poslednji dan, Subota. Dan Saturna. Naziv u gotovo svim jezicima je sličan. U engleskom Saturday prema romanskom bogu Saturnu (Kronosu). I u romanskim jezicima su nazivi slični: u francuskom samedi, u italijanskom sabato, u španskom sabado. Kod Jevreja je poznat kao sabat (shabbat) i to je dan kada se ništa ne radi. Prema narodnom verovanju, osobe rođene na ovaj dan su vrlo nesrećne i tužne, često bez porodice i osuđene sa samotnjački život, siromašne i bez mnogo radosti. Verovalo se i da rođeni na ovaj dan mogu direktno da govore sa samim đavolom i da od njega mogu dobiti razne moći da naude čoveku i svakom živom stvoru.

Vladavina planete počinje u svitanje jednog, a završava se u svitanje narednog dana. Svaki dan je podeljen na vreme od izlaska do zalaska Sunca (dan) i od zalaska Sunca do njegovog ponovnog izlaska narednog jutra (noć). Obe polovine su podeljene na 12 delova čime dobijamo 24 dela, a ti delovi se razlikuju po dužini trajanja. Prvi planetarni sat svakog dana počinje planetom koja je vladar tog dana. Tako će prvi sat u danu Venere pripadati Veneri, a zatim se planete ređaju u krug prema određenom rasporedu poznatom još i kao kaldejski raspored: Saturn, Jupiter, Mars, Sunce, Venera, Merkur i Mesec. Znači, drugi sat dana Venere će biti sat Merkura, treći sat će biti sat Meseca, četvrti sat će biti sat Saturna itd.

Tako su neki stari gatari računali vladara sata i vladara dana i na osnovu toga proricali o kvalitetu osobe i njenog života. Danas su sva ova tumačenja odbačena kao sujeverje i praznoverje, i mogu se još naći samo po nekim starim izdanjima sanovnika. Ipak, ne može se poreći da u svemu tome ipak nečeg ima, čak mnogo više kada svemu pridužimo i vladara sata u kome je neko rođen.

sep

Kao prilog ovom tekstu sledi prevod prvog poglavlja Apotelesmatike, koju je astrolog iz VIII veka, Teofil iz Edese, posvetio svom sinu, Deukalionu. Ovaj grčko-sirijski učenjak poznat još i kao Teofil ibn Tuma, rođen je 695. godine u gradu Edesa, na severu današnje Sirije. Kao astrolog-savetnik, pratio je budućeg kalifa El-Mahdija, sina čuvenog kalifa El-Mansura, osnivača Bagdada, na njegovom pohodu na istok. Nakon toga je ostao u njegovoj službi kao glavni dvorski astrolog. Živeo je u Bagdadu sve do svoje smrti, 785. godine.

Pored nekoliko astroloških i drugih radova od kojih su neki nažalost izgubljeni, preveo je više dela sa grčkog na sirijski i arapski, između ostalog i Homerovu Ilijadu.

Teofil iz Edese: O planetarnim danima

Mojsije je prvim danom nazivao onaj kom je Sunce dodeljeno, jer se tog dana objavilo božije prvo delo. Jer Prorok je rekao: U početku Bog stvori nebesa i Zemlju, i time je pokazao da, onako kako je Sunce svetlo i gore i dole, tako je i prvo delo, nastalo ovog dana, iznelo na svetlo stvaranje nebesa i zemlje – upravo zbog ovog, svako mesto pod nebom je u senci i prazno bez svetlosti Sunca.

I nastavlja: Zemlja beše bez obličja i pusta i beše tama nad bezdanom, a ubrzo nakon toga, potvrđujući da je dan nastao od Sunca, nastavlja: I reče Bog: Neka bude svetlost; ono što proizlazi odatle je, da je sasvim prikladno u danu Sunca svetlost rođena, pa je tako prvi dan u potpunosti objavljen (to jest, jedan sunčev dan).

Odmah nakon Sunca, Mesecu je dodeljen drugi dan, jer su tog dana vode prikupljene i razdvojene svodom, te se kopno ukazalo; jer Mesec je voden po prirodi i izdvaja se među drugim svetlima svojim fazama: udubljenim srpom, prvom i trećom četvrti, i ispupčenim srpom. Uz to, Mesec opada i raste, i uzrokuje velike plime u vodama okeana, kao i povlačenje i plavljenje reka, skupa s mnogim drugim pojavama o kojima su ljudi naučili dugotrajnim opažanjima.

Treći dan je dat Marsu jer je tog dana Zemlja podarila sve drvoliko i travnato za ishranu i korišćenje; pošto je Mars vatren i suv po prirodi, on rasipa i kvari sve stvari, tako da je zbog ovoga njemu dodeljen treći dan.[1]

Četvrti dan je dodeljen Merkuru koji se povezuje s govorom i svom mudrošću, jer su na ovaj dan stvaranja sveta stvoreni luminari i zvezde istovremeno, da budu znaci[2] i obeležavaju sezone. Jer promišljanjima i načnim promatranjima razumevamo kretanje Sunca i Meseca, i kretanja zvezda, po dužini i širini, kao i njihova retrogradna i direktna kretanja, sa njihovim fazama i svojstvima, i svim njihovim uticajima, karakteristikama i moći.

Peti dan je prikladno dodeljen Jupiteru jer je on najproduktivniji i uzrokuje svu prijatnost u vazduhu. I zato što je Bog ovog dana stvorio vodena bića, i svu stoku i zveri, skupa sa svim krilatim stvorenjima, tako da sva Zemlja i okružujući vazduh budu ispunjeni najrazličitijim živim bićima.

Šesti dan je dodeljen Veneri jer je ona umerena i vrlo plodna i puna radosti. Doista, ovog dana je prvi čovek oblikovan i postao živa duša i kralj nad svim na Zemlji. Na isti način na koji Venera ima slavu i veličanstvenost nad drugim zvezdama i razlikuje se od njih po lepoti i sjaju, tako i čovek ima moć nad svakim živim bićem, i učen je u govoru, promišljanju, blaženstvu i genijalnosti, i postao je nastojnik Raja, tj. onaj koji upravlja svim zemaljskim stvarima.

Sedmi dan je, s dobrim razlogom, dodeljen Saturnu jer je rečeno da je tog dana Tvorac odmarao od svog rada, pa je to dan za razonodu i mirovanje. Jer Saturn je neproduktivan, neplodan na račun svoje prirodne hladnoće: niti pomaže reprodukciju živih bića, niti je delotvoran u ostatku prirode, već je radije težak i beskoristan.

Pomenute stvari, sine moj, u koje sam te uputio što sam jednostavnije mogao, odnose se na sedam dana stvaranja Univerzuma i na to kako su dani prirodno dodeljeni sedam planeta, jedan za drugim. I kažem da je sedam planeta stvoreno od Tvorca: Solomon u svojoj Knjizi Vrlina otkriva da je Mudrost sebi sagradila dom koji je poduprt sa sedam stubova; na isti način, prorok Isaija govori o sedam očiju kojima Bog posmatra svet.


[1]Kod Rimljana, Mars je bio bog poljoprivrede i samim tim odgovoran za snažno bujanje vegetacije↩nazad na tekst
[2]

Potom reče Bog: Neka budu videla na svodu nebeskom, da dele dan i noć, da budu znaci vremenima i danima i godinama; I neka svetle na svodu nebeskom, da obasjavaju zemlju. I bi tako. I stvori Bog dva videla velika: videlo veće da upravlja danom, i videlo manje da upravlja noću, i zvezde. I postavi ih Bog na svodu nebeskom da obasjavaju zemlju. I da upravljaju danom i noći, i da dele svetlost od tame. I vide Bog da je dobro. I bi veče i bi jutro, dan četvrti.

↩nazad na tekst

Literatura:
Eduardo J. Gramaglia – Astrological Works of Theophilus of Edessa (Minneapolis, MN: The Cazimi Press, 2017)

Pročitajte i ovo...

6 komentara

  1. Snezana kaže:

    Sta mislis o meni.Rodjena sam 02.12.1972.

  2. Bojan kaže:

    Pa sad, ne mogu da kažem da nešto „mislim“ 😀
    Rođena si na dan Saturna i u godini Saturna što bi ti sigurno dalo neku dozu ozbiljnosti, upornosti i istrajnosti, što su inače obeležja Saturna, mada to svakako treba modifikovati i sa vladarom sata itd.
    Tumačenje za rođene u subotu je preterano naravno, to je samo domen nekog starog narodnog verovanja. „Nesreća“ kojom su darovani saturnovski tipovi se ogledala više u introvertnosti, povlačenjima, nekad i strahovima tih ljudi jer nikada nisu bili shvatani i prihvatani onako kako bi trebalo.

  3. Teacher Šmiša kaže:

    Lepo rečeno sve, dan Venere, sat Meseca, a godina Sunca 🙂

  4. Anonymous kaže:

    moze li popravak ovog redosleda? Ili sam ja pobrkala?

  5. Bojan kaže:

    Nisam siguran da sam razumeo, o kakvom redosledu je reč?

  6. Mihajlo kaže:

    Opis osobe rođene u subotu kao da je pisan specijalno za mene. Još sam i u horoskopu Saturnovac (i to dupli), sa jakim Saturnom u trigonu sa gomilom planeta u natalnom znaku. Jednom rečju, divota od života 🙁

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *