Dani u nedelji

Dani u nedelji imaju svoje planete vladaoce. Ako ste rođeni u ponedeljak pod uplivom ste Lune, a u subotu – pod uplivom Saturna.

Nekada su se ljudi bavili procenom nečijeg karaktera i ponašanja na osnovu godine, dana i sata kada je osoba rođena. Širu primenu u astrologiji dani u nedelji odnosno njihovi vladari kao i vladari sata, dobijali su u horarnoj i elekcionoj astrologiji, kao i u natalnoj prediktivnoj astrologiji, i ta primena se zadržala i do današnjih dana. koliko su dani u nedelji i planete povezani nećemo samo pronaći u narodnim predanjima već i u nazivima dana u mnogim jezicima, posebno u grupi germanskih i romanskih jezika.

Nedelja je dan Sunca. U engleskom Sunday što u najbukvalnijem prevodu znači dan Sunca. Stari su govorili da onaj ko se rodi u nedelju uživaće u slavi i časti veći deo života, živeće da bi ga drugi pomagali i služili, imaće autoritet i dobro zdravlje. I to je posebno izraženo ako je taj neko rođen u satu Sunca, Jupitera ili Venere. Dan kada se samo slavi i kada se ništa drugo ne radi, te se zadržao običaj da se na ovaj dan ne sahranjuju preminuli.

Ponedeljak je dan Lune. U engleskom Monday, skraćeno od Moon-day što u prevodu znači dan Meseca. U većini romanskih jezika naziv je izveden iz latinske reči Luna, pa tako u francuskom imamo lundi, u italijanskom lunedi itd. Za osobe rođene na ovaj dan verovalo se da će biti nežne i osetljive, brižne i vredne, i da će biti posvećene porodici.

Tradicija nam kaže da je dobro započinjati većinu poslova kada je Luna u rastućoj fazi, odnosno kada reflektuje značajnu količinu svetlosti. Ipak, pri započinjanju nekog poduhvata uvek treba voditi računa o tome da ne bude povezana sa planetom koja može naškoditi onome što se želi postići.

Utorak je dan Marsa. U engleskom jeziku naziv je Tuesday, koji je izveden od imena nordijskog boga rata, dok je u romanskim jezicima naziv izveden iz latinskog Martis što znači dan Marsa. Osobe rođene ovog dana smatrane su hrabrim i neustrašivim borcima i junacima, pomalo sirovim i surovim tipovima kojima je svaki vid borbe zapravo način života.

Sreda je dan Merkura. U engleskom jeziku Wednesday, naziv izveden na osnovu imena nordijskog vrhovnog boga Odina koji je ranije kod anglo-saksonaca bio poznat i kao Woden. U romanskim jezicima, naziv je izveden od latinskog Mercurii, pa tako u francuskom imamo mercredi, u rumunskom miercuri, a u italijanskom mercoledi. Narodna predanja kažu da svako ko je rođen na ovaj dan biće vešt i lukav, biće uspešan trgovac i govornik, i biće neko ko može i samog đavola žednog preko vode prevesti.

Četvrtak je poznat i kao jedan od najradosnijih dana u nedelji. To je dan Jupitera. U engleskom jeziku Thursday, naziv izveden od imena germanskog boga groma Thora. U romanskim jezicima, naziv je izveden iz latinskog iovis, pa u francuskom imamo jeudi, u španskom jueves, a u italijanskom giovedi. Ovaj izraz nije stran ni kod nas, kao jovialan kojim se opisuje osoba koja je vesela i koja ima sreće u životu. Prema predanjima, osoba rođena na ovaj dan bi bila rođena pod srećnom zvezdom. Na svakom koraku bi donosila sreću i sebi i onima koji sa njom druguju.

Petak je takođe jedan od povoljnih dana u nedelji. U našem narodu važi za najbolji dan kada se može prevrnuti šoljica kafe, kada se može gatati u karte, kukuruz, pasulj, kašike i sva ostala divinatorska pomagala za predviđanje budućnosti. U engleskom jeziku Friday, po nordijskoj boginji lepote, dok u romanskim jezicima, naziv je izveden iz latinskog naziva veneris, te tako u francuskom imamo vendredi, u italijanskom venerdi, a u španskom viernes. Prema narodnom verovanju, svako ko se rodi na ovaj dan biće mu podarena lepota i sreća. Ženama je posebno naglašavana moć da zavode muškarce, kao i da budu dobre gatare.

Ostao je i poslednji dan, subota. Dan Saturna. Naziv u gotovo svim jezicima je sličan. U engleskom Saturday prema romanskom bogu Saturnu (Kronosu). I u romanskim jezicima su nazivi slični: u francuskom samedi, u italijanskom sabato, u španskom sabado. Kod Jevreja je poznat kao sabat (shabbat) i to je dan kada se ništa ne radi. Prema narodnom verovanju, osobe rođene na ovaj dan su vrlo nesrećne i tužne, često bez porodice i osuđene sa samotnjački život, siromašne i bez mnogo radosti. Verovalo se i da rođeni na ovaj dan mogu direktno da govore sa samim đavolom i da od njega mogu dobiti razne moći da naude čoveku i svakom živom stvoru.

Tako su neki stari gatari računali vladara sata i vladara dana i na osnovu toga proricali o kvalitetu osobe i njenog života. Danas su sva ova tumačenja odbačena kao sujeverje i praznoverje, i mogu se još naći samo po nekim starim izdanjima sanovnika. Ipak, ne može se poreći da u svemu tome ipak nečeg ima, čak mnogo više kada svemu pridužimo i vladara sata u kome je neko rođen.

Kao prilog ovom tekstu sledi prevod prvog poglavlja Apotelesmatike, koju je astrolog iz VIII veka, Teofil iz Edese, posvetio svom sinu, Deukalionu. Ovaj grčko-sirijski učenjak poznat još i kao Teofil ibn Tuma, rođen je 695. godine u gradu Edesa, na severu današnje Sirije. Kao astrolog-savetnik, pratio je budućeg kalifa El-Mahdija, sina čuvenog kalifa El-Mansura, osnivača Bagdada, na njegovom pohodu na istok. Nakon toga je ostao u njegovoj službi kao glavni dvorski astrolog. Živeo je u Bagdadu sve do svoje smrti, 785. godine.

Pored nekoliko astroloških i drugih radova od kojih su neki nažalost izgubljeni, preveo je više dela sa grčkog na sirijski i arapski, između ostalog i Homerovu Ilijadu.

Dani u nedelji: Teofil iz Edese

Mojsije je prvim danom nazivao onaj kom je Sunce dodeljeno, jer se tog dana objavilo božije prvo delo. Jer Prorok je rekao: U početku Bog stvori nebesa i Zemlju, i time je pokazao da, onako kako je Sunce svetlo i gore i dole, tako je i prvo delo, nastalo ovog dana, iznelo na svetlo stvaranje nebesa i zemlje – upravo zbog ovog, svako mesto pod nebom je u senci i prazno bez svetlosti Sunca.

I nastavlja: Zemlja beše bez obličja i pusta i beše tama nad bezdanom, a ubrzo nakon toga, potvrđujući da je dan nastao od Sunca, nastavlja: I reče Bog: Neka bude svetlost; ono što proizlazi odatle je, da je sasvim prikladno u danu Sunca svetlost rođena, pa je tako prvi dan u potpunosti objavljen (to jest, jedan sunčev dan).

Odmah nakon Sunca, Luni je dodeljen drugi dan, jer su tog dana vode prikupljene i razdvojene svodom, te se kopno ukazalo; jer Luna je vodena po prirodi i izdvaja se među drugim svetlima svojim fazama: udubljenim srpom, prvom i trećom četvrti, i ispupčenim srpom. Uz to, Luna opada i raste, i uzrokuje velike plime u vodama okeana, kao i povlačenje i plavljenje reka, skupa s mnogim drugim pojavama o kojima su ljudi naučili dugotrajnim opažanjima.

Treći dan je dat Marsu jer je tog dana Zemlja podarila sve drvoliko i travnato za ishranu i korišćenje; pošto je Mars vatren i suv po prirodi, on rasipa i kvari sve stvari, tako da je zbog ovoga njemu dodeljen treći dan.^[1]

Četvrti dan je dodeljen Merkuru koji se povezuje s govorom i svom mudrošću, jer su na ovaj dan stvaranja sveta stvoreni luminari i zvezde istovremeno, da budu znaci^[2] i obeležavaju sezone. Jer promišljanjima i naučnim promatranjima razumevamo kretanje Sunca i Lune, i kretanja zvezda, po dužini i širini, kao i njihova retrogradna i direktna kretanja, sa njihovim fazama i svojstvima, i svim njihovim uticajima, karakteristikama i moći.

Peti dan je prikladno dodeljen Jupiteru jer je on najproduktivniji i uzrokuje svu prijatnost u vazduhu. I zato što je Bog ovog dana stvorio vodena bića, i svu stoku i zveri, skupa sa svim krilatim stvorenjima, tako da sva Zemlja i okružujući vazduh budu ispunjeni najrazličitijim živim bićima.

Šesti dan je dodeljen Veneri jer je ona umerena i vrlo plodna i puna radosti. Doista, ovog dana je prvi čovek oblikovan i postao živa duša i kralj nad svim na Zemlji. Na isti način na koji Venera ima slavu i veličanstvenost nad drugim zvezdama i razlikuje se od njih po lepoti i sjaju, tako i čovek ima moć nad svakim živim bićem, i učen je u govoru, promišljanju, blaženstvu i genijalnosti, i postao je nastojnik Raja, tj. onaj koji upravlja svim zemaljskim stvarima.

Sedmi dan je, s dobrim razlogom, dodeljen Saturnu jer je rečeno da je tog dana Tvorac odmarao od svog rada, pa je to dan za razonodu i mirovanje. Jer Saturn je neproduktivan, neplodan na račun svoje prirodne hladnoće: niti pomaže reprodukciju živih bića, niti je delotvoran u ostatku prirode, već je radije težak i beskoristan.

Pomenute stvari, sine moj, u koje sam te uputio što sam jednostavnije mogao, odnose se na sedam dana stvaranja Univerzuma i na to kako su dani prirodno dodeljeni sedam planeta, jedan za drugim. I kažem da je sedam planeta stvoreno od Tvorca: Solomon u svojoj Knjizi Vrlina otkriva da je Mudrost sebi sagradila dom koji je poduprt sa sedam stubova; na isti način, prorok Isaija govori o sedam očiju kojima Bog posmatra svet.

POVEZANE TEME:

Kako se određuje vladar sata?
Tumačenje vladara sata u horoskopima

Napomene:

[1] Kod Rimljana, Mars je bio bog poljoprivrede i samim tim odgovoran za snažno bujanje vegetacije.^{↩nazad na tekst}
[2]

Potom reče Bog: Neka budu videla na svodu nebeskom, da dele dan i noć, da budu znaci vremenima i danima i godinama; I neka svetle na svodu nebeskom, da obasjavaju zemlju. I bi tako. I stvori Bog dva videla velika: videlo veće da upravlja danom, i videlo manje da upravlja noću, i zvezde. I postavi ih Bog na svodu nebeskom da obasjavaju zemlju. I da upravljaju danom i noći, i da dele svetlost od tame. I vide Bog da je dobro. I bi veče i bi jutro, dan četvrti.

^{↩nazad na tekst}