Tales iz Mileta i potpuno pomračenje Sunca
Kako je totalno pomračenje Sunca 585. godine pre naše ere, koje je predvideo čuveni grčki matematičar Tales iz Mileta, zaustavilo veliku bitku.
Nastavivši rat tako nerešeno, šeste se godine desilo da, baš u trenutku kad se vodila bitka, iznenada usred dana nastade noć. Tales iz Mileta je unapred upozorio Jonjane da će se ova promena dogoditi, predvidevši i dan i godinu njenog odigravanja.
— Herodot —
Sa ovim grčkim učenjakom, susrećemo se u višim razredima osnovne škole učeći Talesovu teoremu. Rodio se 620. godine pre naše ere u oblasti Jonije (danas zapadna obala Anadolije), gde je proveo veći deo svog života. Zanimao se za razne nauke — istoriju, geografiju, astronomiju, matematiku, filozofiju, građevinarstvo, a bio je i politički angažovan. Predložio je brojne teorije kojima je želeo da objasni događaje u prirodi i uzroke promena, a između ostalog, dao je i neka naučna objašnjenja u vezi sa kosmološkim principima koji su do tada pripisivani natprirodnim bićima.
U gradu Miletu, osnovao je školu prirodne filozofije, koja je za kratko vreme stekla ogroman ugled i postala nadaleko poznata, pa se u kasnijim izvorima (npr. kod Protagore) Tales pominje kao jedan od sedam mudraca antičkog sveta. Postoje anegdote da je bio toliko poštovan među savremenicima, da su predlagali[1] da svako naučno predavanje ili spis treba da započne sa napomenom o njemu.
Tales, sin Eksamijev, doživeo je u starosti neugodnu sudbinu. Kao što je bio njegov običaj, on je sa svojom služavkom izašao iz kuće i posmatrao zvezde. I, zaboravivši gde se nalazi, dok je vršio posmatranja, stao je na jednu kosu ivicu i okliznuo se. Milećani su, dakle, na ovaj način izgubili svog astronoma. Mi, koji smo bili njegovi slušaoci i učenici, čuvajmo uspomenu na takvoga čoveka, a neka ga vole i naša deca i naši učenici; i da nikad ne prestanemo uživati u njegovim rečima. Svaki razgovor da počnemo pozivanjem na Talesa.
— Anaksimen u pismu Pitagori
Istoričari su zabeležili da je putovao po Egiptu i ostvario kontakte sa egipatskim sveštenicima. Takođe, proučavao je astronomske spise Vavilonaca i Haldejaca. Pretpostavlja se da su mu upravo ova znanja pomogla da objavi čuvenu predikciju totalne solarne eklipse koja se odigrala 28. maja 585. godine pre naše ere. Pojedini savremeni naučnici sumnjaju da je Tales dao predikciju jer je jedini izvor informacija Herodot, dok većina smatra da je autentična pošto su je prihvatili i Plinije, Ciceron, Klement i drugi.
Eklipsa prekida bitku
Pomračenja su uglavnom negativno znamenje, upućuju na period velikih iskušenja, nevolje, ratove, nepogode i slično. Takođe, mogu ukazati i na kraj nečega, češće u negativnom kontekstu. Međutim, ova eklipsa je donela svršetak jednog višegodišnjeg sukoba, što je za dva naroda predstavljalo pozitivno razrešenje situacije.
Na prostoru današnje Anadolije, tih su se godina sukobile dve nacije — Međani i starosedeoci Lidijci. Ovi prvi, oslobodivši se viševekovnog jarma koji su im nametnuli Asirci, predvođeni kraljem Kijaksarom uspostavili su sopstvenu državu 605. godine pre naše ere, koja, na njihovu žalost, nije dugo potrajala.
Rat je izbio zbog vrlo bizarnog događaja. Prema Herodotovim rečima, u Mediji su se nakon pobune obreli neki Skitski nomadi. Isprva, Kijaksar ih je lepo primio, štaviše, svoje sinove je zbližio s njima kako bi naučili njihov jezik i rukovanje strelama. Skiti su bili vešti lovci i svaki put su donosili neki plen, tako da se od njih imalo šta naučiti.
Ali jednom se desilo da su se vratili praznih ruku na šta se Kijaksar silno ražestio, ponevši se vrlo surovo i zlostavljački prema njima. Da bi mu se osvetili za uvrede i poniženja koje su pretrpeli, Skiti su se dogovorili da mu ubiju jednog od sinova kog su podučavali. Ispekli su ga kao što su to radili sa divljači koju su lovili i poslužili za večeru. Nakon toga su pobegli u Lidiju, i od tamošnjeg kralja Alijata zatražili zaštitu.
Gnevni Kijaksar je zahtevao da mu Skiti budu izručeni, a pošto je Alijat odbio da to učini objavio mu je rat koji je trajao narednih 5 godina. U tom sukobu nije bilo pobednika — jednu bitku bi dobili Lidijci, drugu Međani — i tako u krug.
Kada je konflikt ušao u šestu godinu, tj. 585. godinu pre naše ere, dve velike vojske su se sastale kod reke Halis (danas Kizil), najverovatnije u jugoistočnom delu njenog toka kuda je i prolazila linija potpune pomračenosti. Nedugo po početku bitke, svetlost dana je krenula da smenjuje tmina, sve dok nije zavladao potpuni mrak. Vojnici u strahu prekidoše borbu, a dva kralja su taj nebeski događaj protumačili kao poruku bogova da se mora uspostaviti mir. I to su i učinili.
Kad su Lidijci i Međani videli da je umesto dana nastala noć, prestanu s borbom i, brže-bolje, sklope među sobom mir. Posrednici za mir između njih bili su Sijenezije Kiličanin i Labinet Vavilonac. Ovi su na brzu ruku isposlovali da dođe do uzajamne zakletve i do uzajamne ženidbe. Nagovorili su Alijata da dade kćer Arijeniju za Astijaga, sina Kijaksarova, jer bez prisnijih veza savez neće biti duga veka.
— Herodot
Pomračenje se dogodilo na poslednjem stepenu znaka Bika, gde se tada nalazila zvezda Tedžat iz sazvežđa Blizanci, Merkur/Venera prirode. U glavnom gradu Lidije Sardu, kao i u većini drugih mesta u okruženju, stepen eklipse se nalazio na zapadnom delu horoskopa. Ovako postavljen podražava promene zakona i običaja naroda, a pogađa i starije ljude, tj. sve one čiji su životi na zalasku.
Prema Remziju, kada je benefik vladar eklipse i nije oštećen obično ukazuje na neke profitabilne efekte: srećne brakove, rađanje dece, opštu sreću, uvećanje bogatstva, zdravlje i mir među ljudima. Štetu bi mogle pretrpeti domaće životinje i pojedini usevi, što je u simbolici zemljanog znaka Bika.
Vladarka eklipse Venera je debilitirana, što kvari ovu idiličnu sliku, isto kao i činjenica da je Saturn njen suvladar. No, s druge strane, Jupiter interveniše i na taj način malo rasterećuje nepovoljnosti. U poziciji je u kojoj nadjačava Saturna, i s njim je Venera u bliskom aspektu. Ono što je posebno zanimljivo to je da stepen eklipse pada egzaktno na mesto Jupitera u ingresnim horoskopima. Svakako, mnogo značajnije za Mediju, jer se te 585. godine p.n.e. nalazio u prvom polju.
Sklopljenom miru doprinose i interakcije planeta u ingresnim horoskopima. Dve vodene planete, obe vladarke Ascendenta, povezale su sa prirodnim vladarom rata Marsom i vladarom neprijatelja/suparnika u karti, dajući mu recepciju:
Ako se u času revolucije Mars združuje sa vladarom kuće u kojoj je ili vladarom egzaltacije, ili se vladar kuće ili egzaltacije združuje sa njim, to gasi ratni vihor te godine i označava mir.
— Abu Mašar
Eklipsa nije samo označila kraj sukoba dve nacije, već i kraj vladavine jednog kralja. Naime, Ksijaksar je ubrzo nakon sklapanja primirja umro, pa je na presto došao njegov sin Astijag.
U ingresnom horoskopu vrlo simbolički vidimo vladara desete kuće i MC-a, Saturna, kako pada u najniži deo neba — mesto groba, kraj svih stvari. Ako posmatramo prirodne vladare, vladar kralja (Sunce) je u nesrećnoj, dvanaestoj kući i aplicira Saturnu, prirodnom vladaru smrti.
Kako bilo, čini se da su svi osim sirotog Ksijaksara profitirali: Tales je postao još ugledniji, Astijag je seo na tron, a zaraćeni narodi su dočekali željeni mir i prosperitet.
Napomene:
[1] Pisma koja je Anaksimen pisao Pitagori, a koja je kasnije citirao Diogen Laertije u Životi i mišljenja istaknutih filosofa (BIGZ, 1979).↩nazad na tekst
RADOST JE U DELJENJU
