O Luni: Corpus Astronomiae
Španski matematičar i astrolog, Heronimo Kortes, o Luni i stvarima koje predskazuje, kao i fizionomiji i osobinama ljudi pod njegovom vladavinom.
Poslednji iz serije od sedam tekstova o planetama, španskog astrologa Heronimo Kortesa, koji su pohranjeni u četvrtom poglavlju Astronomskog zbornika. U ovom ćemo saznati ponešto o Luni i njenim svojstvima, kako utiče na izgled osobe, kakve osobine pobuđuje, i slično.
Kao i u Firmikovim tekstovima, i ovde su značenja opšta, uzeta prema esencijalnoj prirodi planete. Zato ne treba da vas čudi ili zbunjuje ako se u nekim navodima ne prepoznajete. Osnovna priroda planete je modifikovana njenom pozicijom u znaku, kući, aspektima, itd.
O Luni i njenim osobinama
Prebivalište ove planete je u prvoj sferi koja nam je najbliža. Ona je hladna, vlažna, vodena, noćna, ženska. Rečeno je da je ona uzrok svemu skvašenom i vlažnom, i da uzrokuje razvitak rastućih stvari na račun preobilne vlažnosti koju utiskuje u ova stvorenja. Mnogi učeni ljudi su se izmorili intenzivno ispitujući osobine i prirodu ove planete. A to je sve samo vađenje peska šibom ili istakanje okeana kap po kap, jer je Luna toliko promenljiva, toliko veličanstvena i misteriozna, da je nemoguće saznati sve o njoj. Ipak, pošto se njom sad bavimo, ispitaćemo nešto što je uopšteno o njoj.
Na prvom mestu, treba zapaziti da postoji razlika između toga kada je ova planeta u rastu ili opadanju. U skladu s tim, mudri i učeni ljudi su vrlo vodili računa o mlađaku i uštapu zbog povezanosti sa zemljoradnjom i telesnim zdravljem. Plinije je u knjizi XVIII i XXXII poglavlju rekao da košenje, sečenje i orezivanje svega treba vršiti u vreme uštapa, tačnije između uštapa i mlađaka.
Slično, drveće koje je posečeno tokom mlađaka brže truli, ako je u pitanju drveće koje menja svoje lišće. Životinje koje su uštrojene tokom mlađaka su u opasnosti, a voće i povrće koje se tada obere (prema Paladiju) nije vredno niti trajno niti korisno kao što bi bilo da je ubrano tokom uštapa.
Još jedna divna osobina Lune treba da se zapazi, a to je, ako neko želi da se u godini rađaju sinovi, neka muškarci prilaze ženama kada Luna raste; ako se jaja stavljaju pod kvočku ili drugu živinu tokom mlađaka, petlova će biti više; ko želi suprotno, neka ove stvari uradi tokom uštapa.
Još jedno čudo u vezi sa mlađakom izneo je Italijan Jakob Palermo, koji je rekao da svako ko želi da zna tačnu poziciju kada Luna dolazi u konjunkciju [sa Suncem], neka uzme srebrnu posudu i u nju sipa morsku vodu i pepeo maslinovog drveta, tj. drveta od kog se pravi ulje. I neka pomno posmatra u nju tokom mlađaka, jer će se tačno tada pepeo pomeriti po vodi i ona će postati zamućena. Kaže da se to dešava zbog toga što Luna iznad svega vlada srebrom, morskom vodom i maslinovim drvetom. Prema tome, oni se pokreću pri njegovom nailasku, pokazujući prirodu koju imaju od te planete.
Ova planeta vlada nad mornarima i moreplovcima, flegmatičnima, lenjivcima, učmalima i slabićima.
O Luni i njenim predskazanjima
Dan Lune je ponedeljak, a sat prvi i osmi. Kada godina započne na ovaj dan neće manjkati vode; proleće će biti hladno, leto umereno, jesen vrlo vlažna, a zima blaga. Ukazuje na nedostatak pšenice, ali obilje drugih žitarica, i na osrednji rod vina i ulja. Ukazuje na mnogo bolesti stoci, pa će se ljudi čuditi, a nadalje, biće bolesti među ljudima i raskola među moćnima. Žene će mnogo propatiti ove godine zbog njihove boljke, tj. Suffocatio matricis[1]. Ni med ni svila neće biti dobri ove godine jer će mnogo pčela i svilenih buba uginuti.
O fizionomiji onih čija je planeta Luna
Vrlo su svetli i flegmatični; lica širokog, okruglog, bledunjavog; očiju osrednjih, žmirkavih, sanjivih – jedno je oko veće od drugog. Obično imaju pege na licu; obrve su im spojene, nosevi zdepasti, a usta mala.
O osobinama ovih ljudi
Nepostojani su, čestiti, bezopasni, pospani, podložni lakšim bolestima. Naklonjeni su tome da budu mornari i da plove vodom; spori su i neambiciozni.
O urođenim sklonostima ovih ljudi
Vole promenljive stvari jer su i sami takvi. Naklonjeni su ribarstvu, da drže taverne, prodaju hranu i piće, i slične stvari. Ova planeta (prema Alfraganusu) je 39 puta manja od Zemelje. Njen metal je srebro. Vlada nad slanim vodama mora i maslinovim drvetom. Udaljena je od Zemlje 9.847 liga, a telo joj je veličine 166 liga.
Prema znaku i fizionomiji koju ova planeta daje rođenima pod njenom vladavinom, moguće je da svaki čovek spozna svoju planetu, a još bolje ako poredi sopstvene urođene sklonosti. Jer ako Marsovu prirodu kod sebe prepoznaje, zasigurno je to njegova planeta, a ako je prirode Jupitera onda je ta njegova, i tako za sve druge planete.
Još jedno čudo Lune koje se tiče plime i oseke mora
Među svim drugim stvarima koje Luna uzrokuje jedna od njih je istinski čudesna. Tačnije, dvaput plima i dvaput oseka tokom 24 časa i malo više na račun kretanja Lune; preciznim računom svaka plima i oseka traju po šest sati i još petinu sata. Ova plima i oseka se javlja duž čitave obale mora koje se naziva Mare Oceanum i u delu mora zvanog Mediterraneum, tako da je ponekad mnogo zemlje izloženo.
Prema tome, neophodno je da moreplovci ovo znaju, da bi sigurno stigli do obale kroz tesnace. Ništa manje važno je i da lekari poznaju ove tajne, jer su Plinije i Petrus Aponiensis[2] rekli da, kada se mora povlači da tada ljudi i životinje umiru (prirodnom smrću); zasigurno, tajna koja ničemu ne vredi.
Napomene:
[1] Podizanje materice.↩nazad na tekst
[2] Pietro D’Abano.↩nazad na tekst
RADOST JE U DELJENJU