Dva lica Venere

Dva lica Venere, vrlo različita, koja možemo raspoznati prema njenom odnosu sa Suncem – da li se nalazi istočno ili zapadno od njega.

Venera u Vagi pod zracima Sunca je vlažna; kada je orijentalna, tada je njeno stanje nestabilno; kada je okcidentalna, onda je umerena; kada je statična, onda je štetna za žene.

— Moren

Često danas možemo čuti da iza svakog uspešnog muškarca stoji jedna uspešna žena. Neću se baviti time da li je to opravdano ili ne, ali hoću da to sagledam kroz odnos Venere i Sunca. Prirodni položaj Venere u odnosu na Sunce je, kao što je slučaj i sa ostalim ineferiornim planetama, kada je ona okcidentalna, tj. kada se ujutru na horizontu pojavljuje posle Sunca, a uveče nakon zalaska Sunca ostaje vidljiva na noćnom nebu. To može, između ostalog, da oslika ženu koja se nalazi iza tj. koja sledi svog uspešnog muškarca i istovremeno biva zaštićena. Sigurno se neke žene ne bi složile sa ovakvom postavkom stvari, bar ne one koje se bore za to da žene predvode svet, no u astrološkom poretku Venerino mesto jeste iza Sunca.

Ova Venera zapravo i ne želi da bude ispred svog muškarca. Ona je zadovoljna datom pozicijom, ona se trudi da mu ugodi, njoj to pričinjava zadovoljstvo i njegova uspešnost je i njena uspešnost – kada je on srećan i zadovoljan, i ona je srećna i zadovoljna. Ona je ženstvena, putena, nežna i mila, ona je mudra pa i lukava, jer zna kako da „upravlja“ svojim muškarcem. To što je Venera iza Sunca znači i da je njen muškarac pred njom da je zaštiti od svih nevolja i svakog zla. On je taj koji ide napred i krči put da bi ona njime bezbedno prošla.

Međutim, kada je Venera orijentalna, to je njena neprirodna pozicija i ona želi da dominira (poput Amazonke), ona ima ambicije i stremi ka visini, želi da se bori a ne da bude zaštićena, da ratuje da bi do nečeg došla, želi da osvaja a ne da bude osvojena. Za neke će ovo možda biti novina vezana za opis Venere, jer današnji opisi je uglavnom predstavljaju kao lepoticu finih manira, u lošem izdanju eventualno kao razvratnicu ili prostitutku, ali nikako kao ratnicu. Istovremeno, njen zaštitnik koji bi prirodno trebao ići pred njom i krčiti joj put sada ostaje iza nje, te ona svoj put mora sama prokrčiti i sama se suočiti sa svim preprekama i nedaćama koje je na tom putu očekuju.

U sumerskoj i vavilonskoj tradiciji, ovakvo značenje Venere nije bilo strano i može se naći u mnogim njihovim spisima. Kasnije se slična tumačenja mogu naći i u spisima drugih civilizacija:

Boginja Nebesa Treće Zvezde je Inana, najsjajnija Kraljica koju Babilonci nazivahu Ištar. Ona je Boginja Strasti, Ljubavi, a i Rata, u zavisnosti od Njenog znaka i vremena Njene pojave na Nebesima. Ona se pojavljuje kao najlepša Dama, u veličanstvenoj zajednici, kada deli izdašnu zvezdanu prirodu sa Bogom Nanom. Kada se Njih dvoje utanače, to je, kad se Njihove dve moći slože na Nebesima, to je kao dva žrtvena pehara koja se izdašno istakaju na Nebesima, u obilju izlivajući slatko Vino Bogova na Zemlju. Tada nastaju velika sreća i radost. Ponekad se pojavljuje u oklopu i uz pomoć njega izvrstan je zaštitnik protiv zavere svoje sestre…

U ovom citatu iz sumerskog Nekronomikona nalazimo neka od osnovnih značenja koja se pripisuju Veneri i vidimo naglasak na njenom vremenu pojave na Nebesima što se zapravo odnosi na to da li se na horizontu pojavljuje pre ili posle Sunca. Za razliku od okcidentalne, orijentalna Venera je bila simbol nezavisne žene, one koja je spremna da se uhvati u koštac sa svačim i svakim, one koja se ne potčinjava nijednom muškarcu i koja će radije biti sama nego nekoga služiti. Ona zapravo nosi simboliku ponašanja žene koje nije sasvim društveno prihvatljivo.

Mitološke priče drevnih naroda pune su simbolizma o orijentalnoj i okcidentalnoj poziciji Venere, o njenom umiranju (spaljenost) i ponovnom rađanju (napuštanje sunčevih zraka). Prema mitologiji starih Sumera, Inana je rešila da prva napusti Nebesa i Zemlju, i spustila se u podzemni svet.

Ovaj mit ima nekoliko verzija – u jednom silazi u podzemlje da bi prisustvovala posmrtnom obredu muža svoje sestre, a u drugom jer je bila u potrazi za moći i/ili znanjem. Potonji mit bi bio dobra slika orijentalne Venere koja na horizontu zalazi pre Sunca, one koja želi da vlada i koja želi da ima moć (Sunce) i istinsko znanje o svim stvarima (Sunce).

U prvom mitu, Inana nosi predivan nakit i odoru koji svi skupa simbolišu njene moći. Da bi došla do svog odredišta, mora proći sedam kapija i na svakoj kapiji mora skinuti deo svoje odore, a samim tim i odreći se dela svoje moći. Tako, na kraju, Inana ostaje potpuno naga i bez ikakvih moći i kao takva se suočava sa svojom sestrom Ereshkigal, kraljicom Podzemlja. U Podzemlju ostaje dugo vremena, sve dok ne žrtvuje svog muža da zauzme njeno mesto. U svim ovim slikama nalazimo opozit, drugo lice Venere, deo njene muške prirode, mračniju stranu, nalazimo brutalnost i nasilnost odnosno suočavanje sa istima.

Ova priča je zapravo priča o završnoj fazi Venerinog ciklusa. Kada u svojoj orijentalnosti Venera krene u konjunkciju sa Suncem, ona je u svom helijačkom zalasku i postaje nevidljiva, kako danju tako i noću. To je slika silaska Inane u podzemni svet, njenog suočavanja sa smrću ali samo da bi doživela novo rođenje i vratila se na mesto na Nebesima koje joj pripada.

Ono na šta nas još može podsetiti slika orijentalne Venere koju smo videli u mitološkoj priči o Inani jeste simbolička slika Lilit. Iako se Lilit često povezuje sa Lunom zbog izvesne simbolike plodnosti, zapravo njena sličnost je daleko veća sa Venerom. Astrološki, Venera nosi signifikaciju plodnosti i dece i njeno radovanje u petoj kući horoskopa je, između ostalog, i time opravdano.

Prema mitu, Lilit je bila prva žena Adamova koja se odmetnula iz svoje potrebe da dominira i vlada. Još jednom se na taj način pokazuje neprihvatljivo ponašanje Venere gde ona pokušava da zauzme nadređenu poziciju, da preuzme inicijativu i da svoj prirodno pasivni ženski princip zameni aktivnim muškim. Kao i svaki mit i ovaj ima razne varijacije, a jedna od njih je da Lilit zavodi muškarce i ima odnos sa njima dok su oni u snu, rađajući kasnije demonsku decu. Ona se ne vezuje za te muškarce i ne teži zajedništvu u kom bi izgubila svoju dominantnost.

Neko slično poređenje možemo napraviti i kada je reč o grčkoj mitologiji. Zanosna i zavodljiva Afrodita je više nalik okcidentalnoj Veneri, dok bi orijentalna podsećala na mudru zaštitnicu Atinu. Na kraju krajeva, Afrodita je rođena iz pene koju stvoriše Uranove odsečene genitalije, što simboliše strast, plodnost, žudnju. Za razliku od nje Atina je rođena iz Zevsove glave: bila je devica, samostalna, borbena i stavljala razum nad strast i požudu.

Na kraju, dolazimo do zaključka da okcidentalna Venera simbolizuje izvorni, pasivni ženski princip te da ta njena pozicija nimalo ne umanjuje njene moći, naprotiv. S druge strane, orijentalna Venera simbolizuje aktivni ženski princip koji je bliži muškom nego ženskom i nosi izvesnu simboliku stradalništva. To stradalništvo često dolazi kroz usamljeništvo ili odbačenost, te nemogućnost pronalaska adekvatnog partnera jer se teško nalaze oni pratioci koji bi prihvatili podređenost. Izlaz iz te problematike podrazumeva potpunu ogoljenost i spoznavanje neprikladnosti svog ponašanja, suočavanje sa sobom i svojom pravom prirodom.

O Veneri
Venera i pravednost