Doriforos, doriforija, kopljonoša

Šta je doriforos ili kopljonoša u tradicionalnoj astrologiji, kako se prepoznaje u natalnom horoskopu i koja je njegova uloga?

Kopljonoša se nalazi svaki put kada određena planeta koja je u svom sedištu ili egzaltaciji, baca svoje zrake prema planeti koja je u svom sedištu ili egzaltaciji, a nalazi se na uglu. Na primer, kada je Afrodita u Vagi i Kronos u Jarcu, Afrodita će biti pod zracima koje na nju baca Kronos. Ili opet, ako je Kronos u Vagi, Ares će bacati svoje zrake prema njemu iz Jarca; ili umesto Kronosa ka Afroditi. Ili opet, Zevs iz Strelca kada je Afrodita u Vagi.

— Antioh Atinski

Doriforos (kopljonoša) je još jedan pojam sa kojim se srećemo u tradicionalnoj astrologiji. Ovaj termin najprostije označava planetu u ulozi telohranitelja, mada su astrolozi klasičnog doba takvu planetu nazivali kopljonošom. Nikolas de Vor u svojoj Enciklopediji astrologije kaže da je doriforos svaka planeta koja izlazi neposredno pre Sunca (ili Lune) bilo da je u istom ili narednom znaku. Ispostavlja se da ova definicija nije najtačnija i da doriforos ima neka druga značenja. Doriforos nalazimo u spisima gotovo svih tradicionalnih autora, pa ću u nastavku priložiti neke od njih:

Postoji kopljonoša svaki put kada određena planeta koja je u svom sedištu ili egzaltaciji, baca^[1] svoje zrake prema planeti koja je u svom sedištu ili egzaltaciji, a nalazi se na uglu. Na primer, kada je Afrodita u Vagi i Kronos u Jarcu, Afrodita će biti pod zracima koje na nju baca Kronos.
Ili opet, ako je Kronos u Vagi, Ares će bacati svoje zrake prema njemu iz Jarca; ili umesto Kronosa ka Afroditi. Ili opet, Zevs iz Strelca kada je Afrodita u Vagi. Ili kada su planete postavljene suprotno u odnosu na Ascendent i vrh neba, dnevna planeta u dnevnoj karti će se ponašati kao kopljonoša dok će se noćna planeta tako ponašati u noćnoj karti, čak i ako su i kopljonoša i planeta koju on čuva u sedištu ili egzaltaciji druge planete.
Ili kad god je svetlo na uglu, bilo Ascendentu bilo vrhu neba, čak i ako je planeta sekte u tuđoj kući, ona će bacati svoje zrake prema Suncu u odnosu na stepen koji izlazi pre, a prema Luni u odnosu na stepen koji izlazi posle. Na primer, ako je Luna na Ascendentu, Afrodita će bacati svoje zrake iz Device ili Vage. I opet, kopljonošom se zove, kada su Sunce ili Luna na uglu, svaka planeta koja je u svojoj sekti^[2].

Gotovo identičan tekst nalazimo i kod Retorija iz Egipta koji navodi slične primere doriforosa:

Na primer, ako je Venera u Vagi i Saturn u Jarcu, ona je aspektovana Saturnom. Ili opet, ako je Saturn u Vagi, a Mars ga aspektuje iz znaka Jarca ili iz opozitnog Ovna. Ili Venera u Ribama sa Jupiterom u Strelcu ili Jupiter u Strelcu i Venera u Vagi.

Robert Hend upućuje na Paula iz Aleksandrije koji prema njegovom mišljenju daje nešto drugačije viđenje doriforosa. Naime, Paul definiše kopljonoše kao pripadnike određene sekte:

Sunce onda određuje dan i jutarnji uspon i muški znak i ima planete Kronosa i Zevsa za kopljonoše. I Luna određuje noć i večernji uspon i ženski znak i ima planete Aresa i Afroditu za kopljonoše.

Jasno je da ovde imamo prikaz podela planeta prema pripadnosti određenoj sekti. No, svakako to isto nalazimo i kod Antioha, u poslednjoj rečenici njegovog citata te tako ne možemo da kažemo da se Paulovo mišljenje u mnogome razlikovalo od mišljenja drugih autora:

I opet, kopljonošom se zove, kada su Sunce ili Luna na uglu, svaka planeta koja je u svojoj sekti.

Isto nalazimo i kod Retorija:

Ponekad, takođe se Doriforosom naziva planeta u svojoj sekti, kada su Sunce i Luna ugaoni.

Tako možemo da zaključimo da je definicija doriforosa imala višestruko značenje, a jedno od njih je i pripadnost planete određenoj sekti.

Hend daje jedan vrlo interesantan komentar vezan za ovo, koji u potpunosti objašnjava zbog čega su stari majstori planete u sekti nazivali kopljonošama. Sunce i Luna kao vladari dnevne odnosno noćne sekte mogu se posmatrati kao kralj (Sunce) i kraljica (Luna) koji su pod zaštitom svojih kopljanika. U povorkama, uvek se najpre primete kopljonoše pa tek onda i kralj lično. Hend doduše ne pominje zbog čega kopljonoše ne idu ispred kraljice već samo ispred kralja.

Prema nekim autorima, kraljica je ta kojoj kopljonoše zapravo štite zaleđinu u vreme kada ona silazi u podzemni svet. U skladu sa tim, kopljonoše Sunca su uvek na stepenima koji mu prethode, dok su kopljonoše Lune uvek na stepenima koji je slede.

Određivanjem doriforosa se nisu bavili samo astrolozi klasičnog perioda, već i oni koji su radili vekovima kasnije, u periodu renesanse. Tako, razmatranje ovog pojma nalazimo i kod Morena, u knjizi XVI Astrologia Gallica:

Doriforos planeta odnosi se na njihove aplikacije ili separacije; zaista, to nije ništa drugo nego sjedinjenje ili aplikacijom ili separacijom planeta, ali uz posebne i veoma važne konsideracije. Iznad svega, postoje dve vrste doriforosa – telesni i preko aspekta – i obe vrste moraju biti razmotrene i u slučaju luminara i u slučaju manje važnih planeta, ili bar onih od primarnog značaja ili autoriteta u natalu. Doriforos luminara (telesni) je kada jedna, dve ili više planeta štite Sunce ili Lunu, tako da Sunce ili Luna nisu udaljeni od nje ili dalje od polovine orbisa najbliže planete ako ih ima više.

Moren navodi kako su stari astrolozi dozvoljavali da planeta bude udaljena 30°, ali on to nije smatrao doriforosom po telesnom principu već po aspektu semisekstila. Takođe naglašava da što su kopljonoše bliže i međusobno i luminarima ali na bezbednoj udaljenosti od spaljenosti, to će i doriforos biti upečatljiviji i proizvoditi značajnije efekte.

Holden ovde daje jedan komentar ističući da izvorno doriforos predstavlja „jutarnje zvezde“ koje se pojavljuju između istočnog horizonta i MC-a pre izlaska Sunca, i „večernje zvezde“ koje se pojavljuju između MC-a i zapadnog horizonta nakon zalaska Sunca:

Prvo, ako je kopljonoša orijentalan od Sunca i naročito ako je vidljiv pre njegovog izlaska ili ako je okcidentalan od Lune i vidljiv nakon što ona zađe.
Drugo, ako su iste sekte i pola kao i svetlo; drugim rečima, muški i dnevni sa Suncem, ali ženski i noćni sa Lunom.
Ako se prethodno potvrdi, doriforos će biti primetan i moćan i biće onaj koji obećava velike stvari u skladu sa određenim stvarima koje signifikuje svetlo koje vlada nad doriforosom i posebno ako je svetlo na uglu.. Ali ukoliko je obrnuto, doriforos će biti veoma zao i podsticaće veliko zlo naročito u nesrećnim kućama karte. Ako postoji mešani uticaj superiornih planeta onda će se javiti umeren uticaj bilo da je u pitanju kvalitet sreće ili nesreće, a koji uvek inklinira onome što dominira.

U mom horoskopu, Merkur, Venera, Sunce, Jupiter i Saturn su združeni na početku XII kuće. I Venera vladarka I kuće i Merkur vladar II kuće su orijentalni od Sunca sa Jupiterom i Saturnom koji su okcidentalni; ali Saturn je vladar MC-a i on je okcidentalan od Lune dok su ostale planete orijentalne. U ovoj povezanosti, Jupiter, Venera i Merkur su benefični i dobro postavljeni, ali je Saturn prirodni malefik koji je delimično povoljno i delimično loše postavljen i determinisan. Konačno, Merkur je u muškom znaku, dok su ostale planete u ženskim znakovima i posebno Venera koja je ženskog pola.

Moren navodi kako zbog prethodno navedenog odnosa planeta, istorija njegovog života i sreća koju je imao su prilično neobični. Prema njegovim rečima, život mu je bio prepun loših stvari i opasnosti, ali je takođe u svemu tome imao i mnogo sreće, a što pripisuje planetarnoj konfiguraciji koju je opisao i tzv. telesnom doriforosu.

Moren je na početku citata istakao kako će svaka planeta kopljonoša koja je u svom sedištu ili egzaltaciji i ako je još i slučajno determinisana na dobre kuće u karti, biti nosilac veoma dobrih stvari. Međutim, ukoliko je planeta od primarne važnosti u svom egzilu ili padu i ako je štite jedna, dve ili više planeta koje su malefične što prirodno što slučajno i ako su oštećene i suprotne svojim sektama, onda će doriforos produkovati izuzetno zlo, a posebno ako je vladar XII ili VIII kuće.

U nastavku se bavi doriforosom preko aspekta:

Prvo, kada je planeta u svom sedištu ili egzaltaciji i ugaona, viđena od druge planete koja je takođe postavljena u svom sedištu ili egzaltaciji, zracima koji se uzdižu pre prethodne planete; i ovaj Doriforos čini natusa poznatim i velikim; i naročito ako je ta planeta na Ascendentu ili MC-u i združena sa benefikom.
Drugo, ako je planeta postavljena na Ascendentu ili MC-u, pod zaštitom planete koja je iste sekte i koja šalje svoje zrake prema tom delu pre izlaska Sunca ili nakon izlaska Lune.
Treće, kada planetu ( u dnevnoj genituri dnevnu, a u noćnoj noćnu) na Ascendentu ili MC-u, u dnevnoj genituri dnevna planeta štiti zracima koji joj prethode ili je slede , a u noćnoj genituri noćna planeta. I Sunce i Luna takođe mogu biti pod zaštitom planeta koje su iste sekte i postavljene na uglovima.
Osim toga, suprotnosti ili kontradikcije će se javiti u signifikovanim efektima ukoliko noćne planete štite dnevne ili dnevne štite noćne, osim ako su planete koje štite benefične i dobro postavljene.

Moren dalje navodi da, pored ove dve vrste doriforosa koje je razmatrao, postoji i treća vrsta koja predstavlja svojevrstan miks prve dve vrste, a to je pojava kada neke planete štite drugu planetu telesno, ali je druge štite aspektom. Za kraj, navodi kako postoji još jedna vrsta doriforosa koja nije bila poznata starim astrolozima.

Ako je planeta vladar Ascendenta ili MC-a, ili Sunca ili Lune, ili njihovih vladara (dispozitora), ili čak neka planeta od primarne važnosti u genituri – i naročito ako je to neka od superiornih planeta – štićena od strane tri ili četiri svetle fiksne zvezde i posebno u I ili X kući, ta štićena planeta će produkovati čudesne stvari. I tako, čak i pojedinačno, planete ili njihovi aspekti ili pojedinačne fiksne zvezde ili njihova mešavina, mogu stvoriti čudesne stvari zahvaljujući doriforosu.

Nažalost, Moren nije poživeo dovoljno dugo da ove svoje navode potkrepi praktičnim primerima. Kod Retorija možemo naći čak i nešto informacija o signifikaciji neke planete kao doriforosa:

Kada je Saturn u doriforosu, čini natusa racionalnim, lukavim i donosi mu sreću od očevog imena i veliki imetak. Jupiter čini natusa pravednim, ljubaznim, vrednim hvale, slavnim, uspešnim, bogatim i može ga načiniti vladarom. Mars daje natusu hrabrost i vatrenost, preduzimljivost, nepromišljenost i nasilnost, uzrokujući da drugi osete strah i poniženje. Venera donosi slavu i šarm i stidljivost, prepredenost i dobar brak i uspeh. Merkur daje natusu pamet i logiku i snalažljivost.

Retorije još ističe da, ukoliko su svetla na uglovima a kopljonoše kadentne, to može da natusa načini kraljem ili tiraninom. Međutim, ako se desi da je planeta u doriforiji na uglu a luminari kadentni, onda natus neće biti niti kralj niti tiranin već će sa takvima imati prijateljski odnos. Tumačenje koje nam ostavlja Retorije je previše opšte te tako nije primenjivo na svaku natalnu kartu.

Pomen kopljonoše nalazimo i kod Ptolemeja. On procenjuje sreću roditelja i bogatstvo prema doriforosu luminara:

Ako su luminari praćeni (ili u istom znaku ili u znaku koji sledi) beneficima i ako su oni istog stanja (kao luminari)^[3], to predskazuje sjajnu i primetnu sreću; i naročito ako je Sunce štićeno muškim, a Luna ženskim planetama.

Porfirije iznosi kompletniju definiciju:

Postoje tri vrste doriforosa. Prva je kada je ugaona planeta u svom domicilu ili egzaltaciji i druga koja je takođe u svom domicilu ili egzaltaciji je podržava aspektom, bacajući svoje zrake prema stepenima koji joj prethode. Na primer, ako je Sunce u Lavu i Saturn u opoziciji prema njemu iz Vodolije ili Jupiter u trigonu prema njemu iz Strelca; ili opet, ako je Jupiter postavljen u Raku i Mars u Jarcu je u opoziciji prema njemu ili ako je Jupiter u Strelcu i Mars ga aspektuje trigonom iz Ovna ili ga Merkur aspektuje opozicijom iz Blizanaca; ili ako je Luna postavljena u Raku i Mars je aspektuje trigonom iz Škorpije ili Jupiter ili Venera iz Riba; ili opet, ako je Luna u Biku i Venera ili Jupiter je aspektuju sekstilom iz Riba; ili ako je Luna u Raku i Venera je aspektuje sekstilom iz Bika ili je Jupiter ili Venera aspektuju trigonom iz Riba^[4].

Kao što smo mogli da vidimo i u prethodnim citatima, doriforos ne mora da bude samo planeta koja štiti luminare već i planete mogu međusobno jedna drugu da štite. Naravno, da bi planeta mogla da štiti posebno kada su malefici u pitanju, ona mora da ima i određen kvalitet koji će obezbediti njena pozicija u sopstvenom domicilu ili egzaltaciji. Kopljonoša je svakako moćniji ukoliko aspektuje planetu iste sekte i to je smatrano vrlo značajnim pokazateljem u genituri.

Druga vrsta se tiče postavke luminara na Ascendentu ili MC-u gde planeta koja ih aspektuje (odnosno stepene koji prethode Suncu ili koji slede one na kojima je Luna) bilo trigonom koji je najjači, kvadratom ili sekstilom koji je najslabiji, postaje kopljonoša luminara.

Treća vrsta doriforosa je ako, za planetu koja se nalazi na horoskopusu ili vrhu neba, u dnevnoj genituri dnevne planete postaju kopljonoše kada joj prethode, a noćne planete u noćnoj genituri kada je slede. U skladu s tim, Sunce će imati kopljonošu u svoju korist kada mu on prethodi, a Luna kada je sledi u okviru 7 stepeni.
Opet, kopljonoša koji je van sekte, ne oštećuje Sunce ako je udaljen od njega 15° i orijentalan. Na isti način, Sunce takođe može biti kopljonoša pripadnicima svoje sekte kada su oni na uglovima, a slično važi i za Lunu. Kopljonoše su van sekte kada god su dnevne planete kopljonoše noćnim planetama i kada su noćne planete kopljonoše dnevnim planetama. I ako je kopljonoša benefik, njegov efekat nikako nije beznačajan^[5].

Postoji jedno značajno neslaganje, rekao bih, između autora po pitanju doriforosa po aspektu. Naime, Ptolemej tvrdi da malefik može biti kopljonoša samo ako baca aspekte kvadrata ili opozicije, dok benefici mogu biti kopljonoše samo ako bacaju aspekte sekstila ili trigona. Isti stav zauzimaju i Retorije i Antioh, što se vidi iz primera doriforosa koje su naveli. Međutim, neslaganje postoji kod Hefestiona i Porfirija koji su uzimali u obzir sve aspekte bez obzira da li je reč o maleficima ili beneficima.

Moram priznati da mi je stav Ptolemeja razumniji i logičniji, s obzirom da malefici prirodno imaju moć da naude i da je moć kvadrata srodna moći Marsa te moć opozicije srodna moći Saturna. Drugim rečima, malefici nemaju srodnost sa dobrim aspektima jer to prosto nije u njihovoj prirodi. S druge strane, benefici prirodno imaju moć da pomažu te je tako trigon srodan moći većeg benefika Jupitera, dok je sekstil srodan moći manjeg benefika Venere. S obzirom da aspekt kopljonoše ne mora biti usmeren na telo štićene planete već i na okolne stepene, to i tumačenje aspekta nema istu važnost.

Naravno, kao što je rečeno, ukoliko je malefik povoljno postavljen, ako je u svojoj sekti i ako je u dignitetu, onda će njegov uticaj biti moćan. U slučaju benefika, ovakve povoljnosti mogu vinuti natus u neslućene visine. Još je važno napomenuti da se uvek razmatra najpre doriforos svetla vremena odnosno onog koje je vladar karte ( u dnevnoj Sunce, u noćnoj Luna), pa tek onda doriforos onog drugog.

---

Napomene:

[1] Ovaj izraz ima bukvalno značenje bacanja, poput bacanja koplja. Znamo da je obično brža planeta ta koja „forsira“ neki aspekt, međutim ovde vidimo da to nije slučaj. Kao što je u citatu navedeno, Venera je u Vagi, a Saturn u Jarcu te kako je Saturn u znaku koji je ispred Vage, to će on bacati svoje zrake prema Veneri. Koncept sličan dekster aspektu.^{↩nazad na tekst}
[2] The Thesaurus – Antiochus of Athens, prevod R. Henda.^{↩nazad na tekst}
[3] Misli se na istu sektu planete i luminara.^{↩nazad na tekst}
[4] Porphyry the Philosopher – Introduction to the Tetrabiblos.^{↩nazad na tekst}
[5] Hephastio of Thebes – Apotelesmatics.^{↩nazad na tekst}