Učenje o prakvalitetima

O prakvalitetima i njihovim međusobnim kombinacijama koje tvore elemente, pisali su brojni učenjaci među kojima se najviše istakao Aristotel.

Iako su toplo i hladno definisani kao aktivan, muški princip, među njima postoji razlika. Tako je kvalitet toplo snažnije od kvaliteta hladno, jer se zasniva na širenju, ekspanziji (osvajanju) za razliku od kvaliteta hladno koga karakteriše skupljanje i povlačenje u sebe. Samim tim, može se reći da je kvalitet toplo apsolutno aktivan, dok je kvalitet hladno aktivan princip (snažno se opire kvalietu toplo) sa elementom pasivnog.

Učenje o prakvalitetima je dobilo svoju formu u doba procvata nauke u antičkoj Grčkoj. Ovom temom su se bavili mnogi, poput Platona i Empedokla, ali mnogi najviše zasluga pripisuju Aristotelu koji je dodatno uobličio stara učenja, i svoja saznanja i zaključke prenosio učenicima u školi koju je osnovao. Abu Mašar u svom Velikom uvodu u astrologiju takođe se bavi temom prakvaliteta u cilju da, između ostalog, objasni efekte planetarnih konjunkcija. Kasnije u XVII veku prakvalitetima više pažnje posvećuje Moren, najpoznatiji francuski astrolog.

Učenje o prakvalitetima polazi od toga da je sav univerzum i sve što u njemu postoji, uključujući našu planetu i sav živi i neživi svet na njoj, sačinjen od 4 prakvaliteta – toplog, hladnog, vlažnog i suvog. Aristotel je dodao i peti element – etar, ali se u ovom tekstu na to nećemo osvrtati. Jedan od principa na kome počiva svet koji nas okružuje a čiji smo mi deo, jeste princip dualnosti. Postoji dan i postoji noć, odnosno svetlost i tama, a u skladu s tim toplo i hladno. Postoji muški i postoji ženski princip, aktivno i pasivno. Postoji pozitivno i postoji negativno itd.

Prakvaliteti, iako ih ima četiri, takođe se oslanjaju na princip dualnosti. Tako bi mogli da podelimo kvalitete na aktivne i pasivne, odnosno na toplo i hladno s jedne strane i na suvo i vlažno s druge strane.^[1] Kada ostavimo po strani ovu grubu podelu i analizi pristupimo malo detaljnije, primetićemo da unutar jednog principa postoje različitosti.

Iako su toplo i hladno definisani kao aktivan, muški princip, među njima postoji razlika. Tako je kvalitet toplo snažnije od kvaliteta hladno, jer se zasniva na širenju, ekspanziji (osvajanju) za razliku od kvaliteta hladno koga karakteriše skupljanje i povlačenje u sebe. Samim tim, može se reći da je kvalitet toplo apsolutno aktivan, dok je kvalitet hladno aktivan princip (snažno se opire kvalitetu toplo) sa elementom pasivnog.

Slično je i sa drugom grupom. Suvo i vlažno su definisani kao pasivni, ženski princip, gde je kvalitet suvo jači od kvaliteta vlažno. Razlog leži u tome da je kvalitet suvo čvršći i napetiji i pasivno reaguje, za razliku od kvaliteta vlažno koji je flegmatičan i popustljiv. U skladu s tim, kvalitet suvo u sebi sadrži i element aktivnog, dok je kvalitet vlažno apsolutno pasivan.

O prakvalitetima: Fizičko-elementarni nivo

Na fizičko-elementarnom nivou, svaki od kvaliteta ima svoju, da tako kažem, posledicu. Kvalitet toplo karakterišu toplota i ekspanzija. Radi slikovitosti možemo uzeti primer vatre. Koje su posledice vatre? Na prvom mestu je zagrevanje, a potom i proširivanje. Iz proširivanja sasvim prirodno slede i razređivanje te rasipanje. Kvalitet hladno karakterišu hladnoća i skupljanje. Kada neko telo izložimo hladnoći, dolazi do njegovog hlađenja i skupljanja (radi zadržavanja toplote), grčenja kao i zgušnjavanja.

Kvalitet suvo karakterišu tenzija i nefleksibilnost, a koji za posledicu imaju pojavu zatezanja, očvršćivanja i ukrućivanja. Suprotno ovome, kvalitet vlažno karakterišu protočnost i elastičnost koje za posledicu imaju pojavu vlaženja, omekšavanja, labavljenja.

O prakvalitetima: Fizičko-organski nivo

Naredni nivo je fizičko-organski. Život na Zemlji i sva raznolikost biološkog sveta potiče primarno od kvaliteta toplo koji oživljava, pokreće ćelije i zbog koga dolazi do širenja organskih materija. To je dinamička energija instinktivnog, nagonskog koja se nalazi u svakom živom biću. Ako izuzmemo kvalitet vlažno koji je potreban za razvoj organskih materija, primetićemo da život buja upravo u doba godine kada su dani duži i topliji. Isto tako, oko ekvatora, gde nema smene godišnjih doba odnosno gde je toplota prisutna tokom cele godine u jednakoj količini, nalaze se mesta sa najraznovrsnijom florom i faunom na svetu.

S druge strane imamo kvalitet hladno koji usporava sve procese, nagomilava, sažima i sabija (zgušnjava), umrtvljuje sve do tačke kada prestaje svako kretanje. U zimskim mesecima se usled nedovoljno toplote živi svet umrtvljuje na najrazličitije načine (često i bukvalno), a možda su najbolja ilustracija uslovi koji vladaju u polarnim predelima.

Kvaliteti vlažno i suvo, zapravo su samo pomagači primarnim kvalitetima toplo i hladno. Tako kvalitet vlažno pomaže organske procese i životnu silu toplog na taj način što distribuira organske tečnosti pa na kraju imamo rezultat međudejstva u vidu materijalizacije. Isto tako, kvalitet vlažno pomaže kvalitetu hladno u procesima truljenja i razgradnje organskog materijala.

Opet, kvalitet suvo postiče napinjanje i zgušnjavanje te tako pomaže kvalitetu hladno da sabije, zgusne i očvrsne. Ali isto tako pomaže kvalitetu toplo podstičući zapaljivost. Sada možemo da vidimo da „pomagači“ odnosno pasivni kvaliteti u saradnji sa aktivnim kvalitetima produkuju različite efekte. Tako toplo i vlažno produkuju kretanje, regeneraciju, rast i razvoj, razmnožavanje i život u celini. Nasuprot tome, hladno i suvo usporavaju metaboličke procese, sažimaju i očvršćuju, umrtvljuju do smrti. Toplo i suvo u kombinaciji povećavaju zagrejanost, ubrzavaju metaboličke procese iznad normalnih vrednosti te tako ukazuju na prenaglašenu aktivnost.

Hladno i vlažno usporavaju metaboličke procese uz delimično razvodnjavanje. U organizmu pod takvim uslovima dolazi do hipersekrecije. Manifestacija kvaliteta je vidna i u fizičkom izgledu osobe. To nam je delimično već poznato iz astrološke prakse, kada se susretnemo sa nekim osnovnim karakteristikama zodijačkih znakova.

O prakvalitetima: Psihički nivo

Poslednji nivo na kome razmatramo kvalitete je mentalni, psihički nivo. S obzirom da je kvalitet toplo apsolutno aktivan princip, to će se manifestovati svakom ekspanzijom snage uz prisustvo snažne volje. Drugim rečima, kvalitet toplo je pokretački impuls, podstrek koji je vidljiv u svakom kretanju. Toplo razvija instiktivno i intuitivno i teži da prožme sve oko sebe svojim „ja“. Nasuprot ovome se nalazi kvalitet hladno, koji skuplja i sažima, upija. To je refleks koji je usmeren na otpor i usporavanje do mirovanja. Hladno utiče na razvoja racionalnog, na promišljenost i razboritost i teži apsorpciji drugih.

Kvalitet vlažno je apsolutno pasivni princip i manifestuje se izraženom senzibilnošću i fleksibilnošću te stoga i promenljivošću. U svojoj apsolutnoj pasivnosti ublažava i umiruje. Vlažno razvija osetljivost i osećajnost uz težnju da se na pasivan način poveže i stopi sa okolinom. Nasuprot ovome, nalazi se kvalitet suvo koji uvek određuje napetost snage i manifestuje se kroz odlučnost, upornost, preciznost, ali i žestinu kao rezultat napetosti. Suvo razvija strastvenost i dominaciju te stvara težnju dominacije odnosno vladanja „ja“ nad drugima.

Elementi

Prakvaliteti učestvuju u izgradnji strukture elemenata. Postoje četiri elementa: vatra, voda, vazduh i zemlja. Svaki od ovih elemenata je izgrađen od dva prakvaliteta. Tako se vatra sastoji od kvaliteta toplo i kvaliteta suvo. Vazduh je sačinjen od kvaliteta toplo i kvaliteta vlažno. Voda je sačinjena od kvaliteta hladno i kvaliteta vlažno. Zemlja je sačinjena od kvaliteta hladno i kvaliteta suvo.

Može se primetiti da susedni elementi imaju povezanost preko jednog od kvaliteta. I vazduh i vodu karakteriše fluidnost te stoga dele kvalitet vlažno. Vazduh i vatru karaterišu širenje i ekspanzija te stoga dele kvalitet toplo. Vatru i zemlju karakteriše izostanak tečnosti te dele kvalitet suvo. Na kraju, zemlju i vodu karakteriše sažimanje i težnja da se zauzme neki oblik, te dele kvalitet hladno.

Planete i njihove sile

Sunce Pripada elementu vatre (toplo i suvo) i kao takvo predstavlja aktivan, muški princip. Naglasak je na kvalitetu toplo, dok je kvalitet suvo zastupljen u manjoj meri. Čini isijavajuće i oživljavajuće središte snage/moći, a što se u životu ispoljava kao nagon da se dođe do izražaja i energija koja je za to potrebna.

Mars. Takođe pripada vatrenom elementu, s tim što je za razliku od Sunca, kvalitet suvo naglašeniji od kvaliteta toplo. Upravo zbog dominacije naponskih sila, Mars karakterišu jake dinamičke energije, strasti i pohote a koji su ujedno i pokretači osnovnog Marsovog principa – borbe i razaranja.

Jupiter. Prema Morenu, Jupiter se sastoji od kvaliteta toplo koji je blago naglašen i kvaliteta suvo. Radi podsećanja, većina drugih astroloških autoriteta definiše Jupiter kao toplu i vlažnu planetu. Zbog svoje skladne pomešanosti kvaliteta, ova planeta je sinonim za darežljivost, moral, poštenje, velikodušnost, blagonaklonost.

Venera. Moren navodi da je sačinjena primarno od kvaliteta vlažno sa tek malom količinom kvaliteta toplo. Zbog naglašenosti kvaliteta vlažno, ova planeta je tipičan predstavnik pasivnog, ženskog principa koji umiruje, vitalizira, podstiče opstanak, reprodukciju i život sam po sebi.

Merkur. Ova planeta se sastoji iz kvaliteta hladno i kvaliteta suvo, gde blagu prednost ima kvalitet hladno, naglašavajući na taj način sposobnost upijanja, apsorpcije informacija i njihovo sažimanje, te princip refleksnog.Simbolizuje logiku, čist intelekt, dosetljivost, lukavost, talenat za praktično i komercijalno, kao i za diplomatiju.

Luna. Sačinjena od kvaliteta hladno i vlažno, gde kvalitet vlažno ima prevagu i na taj način naglašava princip umirenja i vitalizacije kao što smo imali slučaj kod Venere. Kvalitet hladno ovde izaziva neaktivnost ili bolje reći kretanje u pasivnom smislu, spontano predavanje razmišljanju i meditaciji. S obzirom da je ovo kretanje usmereno ka unutra, to Luna utiče na pasivnu stranu duhovnosti, podstiče imaginaciju, sanjarenje i prijemčivost.

Saturn. Sačinjen je od kvaliteta hladno i suvo, gde blagu prevagu ima kvalitet hladno. Ranije smo videli da hladno u kombinaciji sa suvim nije dobra kombinacija, jer dolazi do previše sažimanja, smanjivanja vitalnosti i usporavanja metaboličkih procesa do konačnog sputavanja svih organskih funkcija. Saturn je antiteza životu i vitalnosti.

---

Moren je rođen 23.02.1583. godine u mestu Vilfranš u Francuskoj. Bio je student medicine i 1615. godine u Avinjonu stiče titulu doktora. Kao lekar radi narednih 15 godina. Zahvaljujući Vilijamu Dejvisonu, škotskom alhemičaru i astrologu, Moren počinje da otkriva svet astrologije. Njegova predikcija da će bulonjski biskup dospeti zatvora 1617. godine, obistinjuje se čime mu ugled kao astrologu veoma raste. Biva konsultovan u dvorskim krugovima, posebno u sviti francuske kraljice Marije i švedske kraljice Kristine.

1630. godine, Moren postaje profesor matematike. Učestvuje na konkursu, raspisanom od strane više evropskih monarha, za pronalaženje najbolje metode za izračunavanje geografske širine. Svoj rad prezentuje 1634. godine koji biva odobren, a svega nekoliko dana kasnije kardinal Rišelje primorava članove veća da opozovu svoju odluku o odobrenju. U godinama koje su sledile, Moren je imao kontakte sa vodećim imenima astronomije koji su njegov rad potvrdili kao ispravan, međutim tek tri godine nakon smrti Rišeljea, on uspeva da ostvari svoja prava. Moren je autor jednog od najznačajnijih dela srednjevekovne astrologije, obimnog životnog dela Astrologica Gallica u XXVI tomova, čije štampano izdanje nije doživeo. Umro je 6.11.1656. godine, a knjiga je štampana pet godina kasnije.

---

Napomene:

[1] Ovo može zbuniti jer deluje protivno učenju o elementima gde znamo da se ženski princip vezuje za hladno i vlažno, a muški princip za toplo i suvo. U pojedinačnom razmatranju svakog od kvaliteta, polazi se od toga da toplo i hladno izazivaju kretanje, samo u suprotnim smerovima (toplo ka spolja, a hladno ka unutra) te se stoga karakterišu kao aktivni, muški principi. S druge strane, kvaliteti suvo i vlažno ne izazivaju kretanje (akciju) već stvaraju određena stanja odnosno umiruju (vlažno) tj. naglašavaju i napinju (suvo).^{↩nazad na tekst}