Prognoza vremena za jesen 2016. godine
Da li će vreme biti promenljivo i sveže ili ćemo i ove godine imati Miholjsko leto, kada će pasti prvi sneg – prognoza vremena za jesen 2016. godine.
Leto koje je za nama je jedno od „težih“ koje smo imali proteklih decenija. Nisu ga obeležile ekstremne vrućine kao prethodne godine, ali je gotovo čitave sezone vazduh bio prepun vlage, što je rezultiralo nesnosnom sparinom. Maksimalne temperature su se najčešće kretale između 32°C i 35°C, ali zbog povećane vlažnosti subjektivni osećaj je bio između 37°C i 41°C.
Sparina nije jedina stvar koja nas je mučila ovog leta. Imali smo natprosečan broj vremenskih nepogoda koje su bile praćene gradom, i to prilično velikog promera. U pojedinim mestima u zapadnoj i centralnoj Srbiji, šteta na voćarskim i povrtarskim kulturama je bila stoprocentna! Velike štete od nevremena su prijavljivane i u Banatu i Sremu.
Violentne oluje su osmotrene i u susednoj Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji, gde je, nažalost, bilo i ljudskih žrtava. Sa dominantnim maleficima na vrhu neba u karti letnjeg ingresa, to je i bilo očekivano.
Prema godišnjem ingresu, jesen bi trebala da bude relativno topla, ako izuzmemo osetnija zahlađenja početkom i krajem perioda:
Početak jeseni bi mogao biti malo hladniji nego što je uobičajeno, uz dosta padavina i vetrovito vreme. Nakon toga jedan duži, stabilan period toplog, možda čak i natprosečno toplog vremena uz malu količinu padavina u većini krajeva. Miholjsko leto u dobrom izdanju.
Septembar i oktobar
Poslednju dekadu septembra bi obeležilo dosta toplo vreme za ovaj period godine, sa maksimalnim temperaturama i preko 30°C. Oko 27. septembra vetrovito, a oko 29. je uz više oblačnosti ponegde moguća prolazna kiša ili pljusak s grmljavinom.
Početak oktobra donosi promenljivo vreme i zahlađenje s kišom, posebno sredinom prve dekade. Oko 5. oktobra može biti i jakog vetra. Od 7. oktobra umereno oblačno i postepeno toplije, i takvo vreme bi se zadržalo do kraja dekade.
Druga dekada bi u većem delu trebala da bude relativno topla uz dosta sunčanih perioda. Više oblačnosti može biti oko 11. oktobra, kada može biti prolazne kiše, a bilo bi i pojačanog vetra, posebno u košavskom području. Oko 14. oktobra moguće slabe padavine, a 18. oktobra moguće još jedno jače naoblačenje s kišom i padom temperature.
Početak treće dekade bi trebao da bude promenljiv i svež, ponegde uz slabu kišu, ali bi već od 22. oktobra trebalo očekivati novi porast temperature. Toplo vreme bi se zadržalo do 26. oktobra kada bi usledilo novo naoblačenje s kišom, a narednog dana bi bilo i pojačanog vetra. Osetniji pad temperature bi mogao da se desi 28. oktobra, kada na kratko može biti snega i u nižim predelima na zapadu i jugozapadu zemlje.
Novembar
Nakon kratkotrajnog zahlađenja, početak novembra donosi nov porast temperature. Oko 2. i 4. novembra je moguća kiša (količina padavina bi bila mala), a zatim još malo toplije prema kraju dekade. Oko 8. novembra još jedno prolazno naoblačenje, ali najverovatnije bez padavina.
Početkom druge dekade vetrovito i relativno toplo, a maksimalne temperature bi ponegde mogle da dostignu i 25°C. Takvo vreme bi se zadržalo do pred kraj dekade, uz promenljivu oblačnost.U danima sa maglom, maksimalne temperature mogu biti značajno niže Oko 17. novembra jačanje oblačnosti uz postepen pad temperature, a jače zahlađenje praćeno jakim vetrom bi stiglo oko 19. novembra.
Treća dekada novembra bi mogla biti promenljiva, sa čestom smenom sunčanih i oblačnih perioda, ali bez značajnijih padavina. Tako bi prvih dana bilo sveže, a potom bi usledio porast temperature. Vetrovito bi bilo oko 26. novembra pa sve do kraja meseca uz par stepeni niže temperature. 30. novembra još malo svežije uz prolaznu kišu.
Decembar
Promenljivo vreme bi se nastavilo i tokom prve dekade decembra. Ipak, bio bi primetan postepen pad temperature. Nešto svežije bi bilo oko 4. decembra uz kišu, zatim od 6. porast temperature, a 10. decembra novo naoblačenje s padavinama.
Ostatak jesenje sezone bi mogao biti svežiji sa čestom pojavom kiše. Oko 12. i 17. decembra bi moglo biti snega u nižim predelima, uz formiranje manjeg snežnog pokrivača. Ipak, već početkom treće dekade decembra sledi novo otopljenje. 11. decembra može biti jakog vetra koji negde mogao nanaeti i materijalnu štetu.
Jezgro hladnoće bi se moglo u više navrata pokrenuti ka Balkanu, ali bih rekao da će se uglavnom držati istočnije, pa bi ranu zimu mogli dobiti Ukrajina, predeli oko Crnog mora (istočnije) i severni i istočni delovi Turske. Jake oluje bi u nekoliko navrata mogle protutnjati preko zapadne Evrope i to prvenstveno preko Britanije, Danske i Švedske.
Astrološki pokazatelji
Mada su uglovi u karti ingresa u stabilnim (fiksnim) znakovima, nijedna od planeta nije u takvom znaku, što isprva upućuje na promenljivu sezonu.
Vladar Ascendenta je Saturn i gleda ga dobrim aspektom. Pozicija znaka u usponu i njegovog vladara u toplim znakovima ne obećava značajniji priliv hladnoće na ove prostore. Tome u prilog idu i vrlo bliski aspekti trigona toplih planeta, Sunca i Jupitera. Dodatno, Luna svoj prvi aspekt pravi sa toplim Marsom, pa na osnovu ovih pokazatelja možemo izvući zaključak da nas očekuje relativno topla jesen.
Oba malefika su na slabijim pozicijama u odnosu na letnju sezonu, što bi trebalo da smanji violentnost vremenskih prilika. Ipak, snažna kvadratura Merkura i Saturna obećava dosta vetrovitih dana, sa dominantnim vetrovima južnog, jugozapadnog i jugoistočnog pravca. U pojedinim danima vetar može biti toliko jak da može pričiniti i manju materijalnu štetu. Na vetrovito vreme ukazuje i konjunkcija Sunca i Jupitera.
S obzirom da u karti nemamo situaciju otvaranja nebeskih kapija, padavine bi trebale da budu u granicama ili ispod prosečnih vrednosti. Najveća količina bi trebala da bude izmerena u decembru.
RADOST JE U DELJENJU