Kentaur: Nezodijačka sazvežđa

Značajne zvezde u sazvežđu Kentaur: pozicije za 2000.g.

Kentaur je južna konstelacija čije najsvetlije zvezde nisu vidljive u regionima koji imaju severnu latitudu iznad 29°. U Atini (23° severne latitude) se jedva podižu iznad horizonta, pa rani grčki tekstovi zanemaruju njihovu važnost. To je za posledicu imalo da je glavnoj zvezdi ove konstelacije davano malo pažnje u tradicionalnim astrološkim tekstovima – imajući u vidu da je, ipak, zvezda najbliža Zemlji i treća najsvetlija zvezda na nebu.

Smatra se da mitologija južnog Kentaura ima grčko poreklo, razvijajući se kasnije u odnosu na ratobornog Strelca čiji je lik bio znan i Mesopotamljanima. Kentaur je jedva pomenut u IV veku pre naše ere kod Arata, a prema Eratostenu, koji je pisao o sazvežđima u II veku pre naše ere, grupa zvezda je oslikavala lik Hirona: stvorenja koje je pola čovek, pola konj, cenjen među pripadnicima svoje divlje i razuzdane rase zbog mudrosti, nežnosti i ljubavi prema čovečanstvu.

Priče o kentaurima ih opisuju kao agresivne i brutalne. Da je Hiron drugačiji nagovestila je njegova sposobnost da se izdigne iznad, a ne da bude povučen ka očekivanjama u svom okruženju. Bio je vičan mnogim veštinama – astronomiji, filozofiji, botanici, muzici, divinaciji i medicini – a bio je i odličan učitelj koji je podučio mnoge grčke heroje.

Kao sin Kronosa i nimfe Filire bio je besmrtan, ali je zadobio užasnu, otrovnu ranu od strele koju je greškom odapeo Herakle. Njegova lična neisceljiva povreda podstakla je empatiju da razume tuđi bol, i donela mu je reputaciju iscelitelja koji sam sebe nije mogao da isceli. Mesto na nebu mu je dodeljeno u čast nesebičnog odricanja besmrtnosti u korist titana Prometeja.

Manilijev opis uticaja sazvežđa iz I veka je više u skladu sa uzvišenijim aspektima mitologije Hirona. Pripisuje mu opštu naklonost ka konjima i veštini lečenja. Njegov tekst naročito opisuje vičnost i intuitivne veštine u veterini, jer on:

… zna kako da veštinu lečenja na udove primeni životinja i da oslobodi ćutljiva stvorenja poremećaja koje ne mogu opisati njegovom uhu. Njegova je veština odista, da ne čeka bolne uzvike, već da prepozna telo bolesno rano, nesvesno još o bolesti svojoj.^[1]

Firmik je dodao da postoji opasnost od konja ako sazvežđe zalazi sa maleficima u aspektu, dok nam Ptolemej kazuje da su zvezde u gornjem, ljudskom delu prirode Venere i Merkura, a one u konjskom delu (gde su smeštene najsvetlije zvezde) prirode Venere i Jupitera.^[2] Uprkos tome što joj je pripisan tako benigni planetaran uticaj, Robson tvrdi da donosi:

… okrutnost, sklonost ka osvetoljubivosti, ljubav prema oružju, jake strasti i energičnu prirodu.^[3]

Mnogi autori su naglasili pogubnu vezu sa otrovima. Možemo pretpostaviti da to aludira na neizlečivu Hironovu ranu koja mu je naneta otrovnom strelom, ali takođe pokazuje i kako simbolika ove konstelacije sadrži isprepletana i suprotna načela, kao što su nevinost i krivica, i bol i lečenje koji su upetljani jedan u drugi. Prateći princip davanja leka za lečenje, jeste davanje otrova za ubistvo; pa tamo gde zvezde ovog sazvežđa deluju kroz malefične planete ili destruktivna poravnanja, verovatnije je da će se ti principi manifestovati u negativnoj konotaciji.

Hrišćanski teolog iz XIX veka Etelbert Bulindžer tvrdio je da je grčko ime Hiron izvedeno iz termina koji znači proboden ili koji probada, dajući ga jednako i raniocu kao i ranjenom. Bulindžer takođe pominje ovo sazvežđe kao Kentaur dvostruke prirode, koji držeći koplje probada žrtvu – aludirajući na uobičajeni prikaz Kentaura na zvezdanim mapama okrenutog ka istoku prema sazvežđu Ara tj. Oltar, i držeći Lupus odnosno Vuka na svom koplju (kao da nosi zver na oltar da žrtvuje).

Bulindžer se vraća na ovu temu ponovo kada nam kazuje da je drugi naziv ove konstelacije bio, na hebrejskom, Asmeath, što znači ponuda greha.^[4] Na drugim mestima, opisi ovog sazvežđa sugerišu da ističe potrebu da se prevladaju negativne prilike u cilju sazrevanja, često s bolnim prihvatanjem odgovornosti koja pojačava gubitak naivnog poimanja. Uopšteno, neki vid žrtvovanja je prizvan.

Huan Eduardo Kirlot u svom Rečniku simbola, piše o simbolici kentaura:

Iz ugla simbolizma, kentaur je antiteza viteza, tj. on predstavlja potpunu dominaciju baznih sila nad bićem: drugim rečima, označava kosmičku silu, instinkte, nesvesno, nekontrolisano duhom.^[5]

Na sličan način, Erik Mors piše:

Bez sumnje postoji nekoliko mitova koji nam vrlo jasno predočavaju borbu između instinkta i razuma. Ikonografski, kentauri su generalno oslikani sa izrazom tuge na licima. Oni simbolišu požudu, sa svom brutalnom nasilnošću koja čovečanstvo svodi na nivo zveri osim ako je izbalansirana duhovnom snagom. Oni su upečatljiva slika dvojake prirode čovečanstva – pola bog i pola zver.^[6]

Ali Hiron nije običan kentaur. Njegov mit govori o pokoravanju njegovih nesvesnih nagona, doduše uz ličnu žrtvu i bol kao opravdanje za „tužan izgled“. Stoga, dok Robsonove definicije okrutnosti i jakih strasti mogu delovati kontradiktorne, one rođene sa Suncem ili Lunom u konjunkciji sa glavnom zvezdom u Kentauru, čini se, karakteriše očita emocionalna rezervisanost koja prikriva snažne potrebe i intenzitet karaktera. Primeri savremenika:

Bjork – Sunce 28°50′ Sc;
Šarl de Gol – Sunce 29°50′ Sc;
Džejmi Li Kertis – Sunce 29°53′ Sc;
Boris Beker – Sunce 29°19′ Sc;
Bili Džin King – Sunce 29°36′ Sc;
Širli Besi – Luna 28°39′ Sc.

i zloglasni, serijski ubica Denis Nilson sa Suncem 0°31′ Sa. Bezdušnost sa svojim negativnim konotacijama je verovatno loš izbor reči za ono što se zaista izražava, pošto emocionalna rezervisanost vrlo lako može da proizađe iz stoičkog žrtvovanja ličnih potreba, kao što to može i iz nehajne ili bezosećajne naravi.

Najsvetlija zvezda sazvežđa Kentaur je Bungula u levoj prednjoj nozi. Njeno ime je izvedeno iz latinskog termina ungula što znači kopito, mada je takođe znana i kao Rigel Kentaurus (Noga Kentaura) ili Toliman.^[7] Ovaj binarni sistem prve magnitude, bele i žute boje, jeste zvezda najbliža Zemlji, čiju sjajnost nadmašuju samo Sirijus i Kanopus. Njen sjaj je privukao određenu pažnju drevnih Egipćana, koji su mnoge hramove poravnali sa njom tokom trećeg milenijuma pre naše ere.^[8] Uglavnom joj je pripisivan dobroćudan uticaj, mada u skladu sa temama konstelacije dodatno ima reputaciju da šteti odnosima. Ebertin i Hofman pišu, da uprkos Jupiter-Venera prirodi:

… postoji jedna čudnovatost da odnosi sa ženskim osobama često deluju loše, ili su postojeći srećni odnosi napadnuti izuzetnim okolnostima.^[9]

Dodaju da, dobro postavljena, Bungula može pomoći sticanje slave i moći, ali konjunkcija Neptuna sa ovom zvezdom na zvezdanim mapama predstavlja najveći hendikep… jer se čini da uvek podstiču nemire, pobune, periode bura i pritisaka ili revolta protiv ograničenja slobode.

Bungula je tradicionalno poznata pod arpskim terminom Wazn što označava breme, i Hadar, što znači zemlja. Ovo može biti objašnjeno time što se zvezda pojavljuje blizu horizonta, mada je zanimljivo da je glavna zvezda sazvežđa Kentaur smeštena neobično nisko u liku – većina glavnih zvezda se nalaze u centru, ili su povezane sa srcem ili glavom. Ovo ponovo ukazuje na ideju da deo životne svrhe ugrađen u ovu zvezdu jeste potreba umanjenja primarnih emocija ili ovladavanje podsvesnim nagonima.

Simbolički, noga predstavlja mobilnost, jednako kao i temelje, niže ili primarne uticaje. Ali neki autori, uključujući Junga, složni su da manjkavosti u grčkim legendama obično indiciraju neki defekt ili suštinsku manu u duhu; i da je noga, povezana s petom, indikator slabosti; tamo gde donosi nepodnošljiv bol ili neisceljive povrede, izuzetni talenti se razvijaju kao nadoknada.^[10]

Bar u ovom smislu, Alvidasova definicija Bungule da je kao Mars sa Lunom i Uranom u Škorpiji ima smisla.^[11] Ova zvezda može uzrokovati povredu, bol i čak emocionalno odbacivanje, ali su to često sredstva kojima se otkriva i razvija poriv koji donosi izuzetnost. Kao opšti princip, Bungula, kada je naglašena, može pokazati neki emocionalni poremećaj ili nezadovoljstvo, koji se nadomesti zrelim rasuđivanjem, prefinjenim razumom ili izuzetnim predavanjem ciljevima i materijalnom postignuću.

Agena, na desnoj prednjoj nozi, je beta zvezda Kentaura, još jedna svetla zvezda prve magnitude od koje se može očekivati da istakne teme ove konstelacije. Njeno ime je uzeto od arapske reči a gena, što znači koleno. Ima sličan uticaj kao Bungula, samo manjeg intenziteta. Robson smatra da daje poziciju, prijateljstvo, uglađenost, moralnost, zdravlje i čast.^[12]

Vidi Akruks za zvezde Južnog krsta koje su nekad bile deo ovog sazvežđa.

Kentaur je veliko sazvežđe sa dve vrlo sjajne zvezde, ali njihova južna deklinacija ne dozvoljava da budu vidljive na latitudama većim od 29° severno. Sunce prelazi preko Agene oko 15. novembra, a Bungule oko 21. novembra svake godine.

Napomene:

[1] Manilius, Astronomica, (oko 10. g.n.e.), prevod G.P. Goold; Harvard Heinemann, Loeb Classical Library; 5.355-537, (Loeb str. 329). ^{↩nazad na tekst}
[2] Fimicus, Mathesis, IV vek, prevela Jean Rhys Bram, VIII.XIII.4. | Ptolemy, Tetrabiblos, (I vek n.e.), prev. Robbins, objavio Harvard Heinemann, Loeb Classical Library, London. I.9 (Loeb str. 57). ^{↩nazad na tekst}
[3] Robson, The Fixed Stars and Constellations in Astrology, 1923, str. 37. ^{↩nazad na tekst}
[4] Bullinger, Rev. E.W, The Witness of The Stars, 1893. ^{↩nazad na tekst}
[5] Routledge & Kegan Paul, 1962, str.40. ^{↩nazad na tekst}
[6] Dr Eric Morse, The Living Stars, 1988, Amethyst Books, London, New York. ^{↩nazad na tekst}
[7] Bullinger, ibid. „Najsvetlija zvezda (u prednjoj nozi konja), dolazi nam pod drevnim imenom Toliman, koje znači dosad i odsad„. ^{↩nazad na tekst}
[8] R.H. Allen, Star Names: their Lore and Meaning, Dover Publications 1899, str. 153.“ – poznata Egipćanima kao Serk-t; njen helijački izlazak tokom jesenjeg ekvinocija je bio temelj za orijentaciju bar devet hramova u severnom Egiptu između 3800. i 2575. godine p.n.e. i nekoliko u južnom Egiptu od 3700. g.p.n.e. pa nadalje. „^{↩nazad na tekst}
[9] Ebertin & Hoffman, Fixed Stars and their Interpretation, prevod Irmgard Banks (Tempe, AZ: The American Federation of Astrologers, 1971), str. 68-69. ^{↩nazad na tekst}
[10] Cirlot, str. 111.^{↩nazad na tekst}
[11] Robson, str. 148…^{↩nazad na tekst}
[12]] Ibid., str. 117….^{↩nazad na tekst}