Mitologija: Kleonajski ili Nemejski lav

Prvi od dvanaest velikih izazova s kojima se Herakle suočio bio je Nemejski lav. Smatra se da je upravo ova neman prikazana sazvežđem Lava.

Ko može sumnjati u prirodu monstruoznog Lava i težnje koje određuje za one rođene pod njegovim znakom? Lav uvek pronalazi nove sukobe i nove napade na životinje, i živi od plena i pljačkanja stada. Sinovi Lava su ispunjeni potrebom da ponosno krznom ukrašavaju svoje dovratke i da na svoje zidove vešaju zarobljen plen, da donose tihi užas u šume i da žive od pljačke. Postoje oni sličnih nagona koji nisu zaustavljeni pred gradskim kapijama, već se šepure okolo u srcu prestonice sa čoporom zveri; oni otkrivaju unakažene udove pred radnjama, ubijaju da bi udovoljili luksuznim potrebama i broje dobit od ubijanja. Njihova narav jednako je sklona iznenadnom gnevu i spremnom povlačenju, a bezazlena su osećanja njihovih iskrenih srca.

— Marko Manilije, Astronomikon

Marko Manilije je bio rimski pesnik i astrolog, koji je svoja astrološka znanja pretočio u poemu u pet knjiga, nazvanu Astronomikon. Jedno od malobrojnih dela antike koje je u potpunosti očuvano do današnjih dana, u kom se mogu pronaći neki jedinstveni stavovi i astrološka objašnjenja. Da li upravo zbog toga ili zbog načina na koji je napisao svoje delo, Manilija su retko pominjale i citirale kolege.

Surovim ali realnim opisom znaka Lava koji Manilije daje, upoznajemo se s bestijalnom prirodom ove životinje i zverskim osobinama čoveka koji je rođen pod njegovom vladavinom. Na sličan način, s nasilnom prirodom lava se upoznajemo i preko nekih nesrećnih zvezda koje su smeštene u istoimenoj konstelaciji, te mitološkim pričama koje je prate.

Verovatno najpoznatiji lav iz mitologije je Nemejski lav.  Strašna zver, dvostruko krupnija od običnog lava, sejala je strah i proždirala svakog ko joj se nađe na putu. Ne samo što je bio veći i snažniji od svih drugih lavova, već je imao i kožu koju nijedna strela niti koplje nisu mogli da probiju. Sve ove natprirodne karakteristike Nemejski lav je stekao rođenjem, jer je bio potomak krilatog Giganta Tifona i čudovišne Ehidne^[1], roditeljskog para Sfinge, Himere, Kerbera, Hidre i drugih. 

Retko koja mitološka čorba je bila skuvana a da Hera nije u njoj zamastila prste. Večito kivna na Zevsa koji ju je varao na svakom koraku (ili bar svakom drugom), kumovala je stvaranju mnogih nemani. To je bio njen način da se osveti svom mužu i onima koji su se s njim spetljali, mada su češće stradali oni koji su nevini. Slanje golemog lava u Nemeju je njeno delo. Slučajno? Naravno da ne – tamo je postojalo veliko svetilište posvećeno Zevsu. Čik, da neko priđe!

Nemejskog je lava Hera, Zevsova kraljica-žena, uvežbala i nastanila međ’ brda Nemejska, da bude pošast čovečanstvu. Tamo je harao među plemenima žitelja, i bio gospodar nad Tretom, Apesantom i Nemejom. Ipak, sila snažnog Herakla pokori ga.

— Hesiod, Teogonija

Dugo je lav harao Nemejom, toliko da je, kažu, desetkovao lokalno stanovništvo. Srećom, našao se neko ko će mu doći glave – Herakle. Ovom junaku (o kome ću više u drugom tekstu), mikenski kralj Euristej nametnuo je brojne opasne izazove, a prvi je bio: da ubije Nemejskog lava i da mu odere kožu.

Na svom pohodu, Herakle se zaustavio u Kleoni i odseo kod siromaha Molorha, kome lav beše ubio sina. Kada je Molorh pošao da prinese žrtvu, Herakle ga je zaustavio i napravio s njim dogovor: ako se vrati za 30 dana, neka žrtvu posveti Zevsu; ali ako pogine, neka je posveti njemu kao heroju. Potom se zaputio u Nemeju.

Nakon traganja po nemejskim predelima, Herakle pronađe lava na gori Tret. Najpre je pokušao da ga usmrti strelama koje je na dar dobio od Apolona. No, one nisu lavu nanele nikakve povrede. Zatim je pokušao da ga raspori mačem koji mu je Hermes dao, ali se njegova oštrica savila kao od šale. Na kraju, probao je i toljagom da mu dođe glave, ali ni to nije uspelo – lav se povukao u jazbinu^[2]. Iscrpevši sve mogućnosti preostalo mu je samo da se osloni na sopstvenu snagu i sa zveri uhvati u koštac prsa u prsa.

Pećina u kojoj je lav obitavao imala je dva ulaza. Herakle je zagradio jedan ulaz, a potom ušao unutra; tako je otpočela surova borba. Uprkos tome što su velike kandže razdirale njegovu kožu, Herakle je rukama čvrsto stezao životinju u predelu vrata. Stezao ga je sve jače i jače, dok ga na kraju nije udavio.

Beživotno truplo životinje je trebalo odrati, ali Herakle nije imao rešenje sve dok ga neko od bogova nije posavetovao da upotrebi oštre lavlje kandže. Kada je i to uspešno obavio, zaogrnuo se lavljim krznom^[3] i uputio natrag Molorhu. Stigao je baš u čas kada se ovaj pripremao da mu prinese žrtvu. Videvši junaka živog, namenjenu žrtvu je prineo Zevsu, kako je ranije i bilo dogovoreno. Herakle je, kasnije, u Zevsovu čast osnovao Nemejade.

Kao spomenik velikom Heraklovom junaštvu, Nemejski lav je uzdignut na nebo kao sazvežđe.

Napomene:

[1] Prema drugom mitu, Nemejskog lava je rodila Selena i bacila ga na zemlju blizu Nemeje. Zadatak mu je bio da ubija lokalno stanovništvo jer nisu prineli Seleni obećanu žrtvu.^{↩nazad na tekst}
[2] Robert Grevs navodi sledeće izvore: Bakhilid: XIII, 53; Teokrit: loc. cit.; Ptolemaj Hefajstionov: II, navodi ga Fotlje, str. 474; Apolodor: loc. cit.; Diodor sa Sicilije: IV, 11; Euripid:Herakle 153.^{↩nazad na tekst}
[3] Zato se u nekim srednjovekovnim prikazima sazvežđa Herkul, on može videti kao snažan čovek koji preko jedne ruke nosi odranu kožu lava.^{↩nazad na tekst}