Sunčevi znaci u astrologiji XVI veka
U osnovi popularnih horoskopa koji popunjavaju astrološke rubrike u štampanim i onlajn medijima, nalaze se sunčevi znaci. Ali njihovo poreklo seže mnogo dalje u prošlost nego što mislimo.
Rođeni u znaku Ovna (između polovine marta i polovine aprila), biće dobrog uma, neće biti ni bogati niti siromašni; trpeće štetu od suseda; imaće upravu nad imetkom preminulih ljudi; brzo će se ljutiti i brzo splašnjavati, imaće najrazličitije zgode i nezgode; biće elokventni, žudeće za učenjem i biće poznavaoci mnogih oblasti; lažovi i hvalisavci, svetiće se svojim neprijateljima…
— Anonimus —
Kada je 1968. godine astrološkinja Linda Gudman objavila knjigu Sunčevi znaci, verovatno nije mislila da će doživeti toliki globalni uspeh. Nebrojeno mnogo izdanja u prevodu na desetine stranih jezika, ovu knjigu čini popularnom i danas, a ne sumnjam da će tako biti i u godinama koje dolaze. Ipak, renesansa tradicije, nova-stara saznanja koja se velikom brzinom šire i bivaju sve popularnija, već bacaju senku na astrologiju sunčevih znakova. To možete da primetite u popularnim dnevnim i mesečnim horoskopima, gde su astrolozi počeli da napominju da se čita (i) za podznak.
Obično se kraj XIX i početak XX veka uzima kao period naglog uspona moderne astrologije, čemu su kumovali brojni Rafaeli, Zadkieli, astrolozi-teozofi, Alan Leo i ostali. U skladu s tim i sunčevi znaci dobijaju sve veću važnost, pa u tumačenjima horoskopa pozicija Sunca potiskuje poziciju vladara Ascendenta u drugi plan (ili treći… sedmi?).
Međutim, generalizacije tog tipa sežu dalje u prošlost i odvode nas na prag XVI veka. Naime, 1530. godine je pod sponzorstvom Roberta Vajera štampano prvo izdanje dela Here begynneth the compost of Ptholomeus, prynce of astronomye, nešto poput kompilacije raznih uputstava, pravila i definicija koje je navodno Ptolemej izložio u Tetrabiblosu. Ono što bi se eventualno moglo pripisati Ptolemeju, to su neka objašnjenja u vezi sa astronomijom, nebeskom sferom, geocentričnim modelom univerzuma, te opštim karakteristikama sezona i planeta. Ostatak nikakve veze nema s njim, osim ako je autor mislio da je ono što je pisao bilo podstaknuto delom ovog antičkog učenjaka.
Zapravo, knjiga je prevod sa još starijeg francuskog originala, štampanog u formi almanaha ili kalendara u okviru kog su priložena značenja planeta, znakova, kuća i još nekih astroloških zanimljivosti. A inspiracija je bio Ptolemej. Nisam u posedu imao original na francuskom tako da ne znam u kojoj meri je izdanje na engleskom izmenjeno, a ne znam ni ko je autor. Delo je očigledno pretrpelo neke izmene, jer postoje napomene da je dopunjeno i prošireno dodatnim materijalom – kojim, kad i kako nije poznato.
Ono što je iznenađujuće je da se još u tom izdanju iz 1530. godine navode neke univerzalne karakteristike muškaraca i žena rođenih u različitim periodima godine, što nas odmah navodi na zaključak da su kao baza takvih tumačenja bili sunčevi znaci. Citat koji ste mogli da pročitate na početku, deo je teksta o osobama rođenim sa Suncem u Ovnu, a evo i nastavka:
… i biće boljeg stanja u mladosti nego kasnije. Muškarac će biti preljubnik, oženiće se oko 25. godine; ako i ne, svakako neće biti čedan. Rado će se baviti poslovima drugih, biće posrednik pojedinim svojim prijateljima. Imaće beleg na ramenu i na glavi. Obogatiće se na račun umrlih. Prvorođeni sin mu neće dugo živeti; biće u opasnosti od četvoronožnih zveri; može biti vrlo bolestan u 23. godini, a ako ozdravi živeće 85.
Dakle, za svaki zodijački znak se u kratkim crtama najpre navode opšte karakteristike, potom se navode karakteristike muškaraca i na kraju karakteristike žena. Odista podseća na nešto što je Linda Gudman uradila pet vekova kasnije.
Pojedini navodi su vrlo slični onima koje je iznosio španski astrolog Heronimo Kortes, a čija sam tumačenja znakova preveo pre izvesnog vremena u seriji tekstova. Heronimo je svoje delo objavio 1594. godine, pa je moguće da mu je ovo poslužilo kao inspiracija. Ili su, možda, oba autora crpela informacije iz još starijeg izvora, nama za sada nepoznatog, što bi bilo posebno zanimljivo otkriće.
Rekao bih da samo delo nema veliku upotrebnu vrednost, a zasigurno je nemaju ova uopštena tumačenja. Ali ima vrednost kada je reč o istorijatu astrologije, o njenom razvoju ili bolje rečeno njenom poniranju, jer to poniranje, iako je bilo najprimetnije krajem XIX i tokom XX veka, počelo je zapravo nekoliko vekova ranije.
RADOST JE U DELJENJU
