Zmija (Serpens): Nezodijačka sazvežđa

Značajne zvezde u sazvežđu Serpens: pozicije za 2000.g.

Serpens, zmija, je prikazana obmotana oko tela i u naručju Zmijonoše, ukrotitelja zmija. Prema klasičnoj legendi iscelitelj Asklepije (s kojim se Zmijonoša identifikovao) pozvan je od strane kralja Minoja i zamoljen da povrati život u telo njegovog mrtvog sina, Glauka. Dok je radio na telu u sobu je upuzala zmija, koju je ubio. Nju je pratila druga zmija koja je prvoj stavila biljku na glavu povrativši je u život. Asklepije je iskoristio istu biljku da povrati život Glauku, te je iz tog razloga zmija uzdignuta s Asklepijem među zvezde. U drugim mitovima se navodi da je u pitanju bila zmija iz Rajskog vrta, ili ona koja je pokušala da ubije Herkula.

Zmije su antički simbol regenerativnih moći, delom zahvaljujući analogiji zasnovanoj na sposobnosti ovog stvorenja da odbaci staru kožu. Drevni opisi Saturna često ga prikazuju kao Urobora, zmiju koja jede sopstveni rep, što je simbol večne regeneracije koja spaja rođenje i smrt u beskrajnom ciklusu prošlosti, sadašnjosti i budućnosti

Dva zmijska simbola koja su ostala snažno povezana sa današnjom medicinom jesu Asklepijev štap i kaducej: prvi pokazuje zmiju obmotanu oko štapa, a potonji dve zmije prepletene pod krilima Merkura. Bliske veze između Asklepija, zmije i lečenja su takve da se obe nebeske figure i Zmije i Zmijonoše nalaze najčešće povezane skupa u jednu zvezdanu grupu, iako su, zapravo, dve odvojene konstelacije. Mada obe imaju svojstvo da ubiju ili izleče, reputacija lečenja se astrološki prirpsuje Zmijonoši, sa zvezdama Zmije kao štetnim, prvenstveno kroz vezu sa otrovima i zaraznim ujedima. Ptolemej beleži da su ove zvezde prirode Saturna i Marsa.^[1]

Glavna zvezda u grupi je Unukalhai, bledo žuta zvezda druge magnitude postavljena u vratu Zmije, no zvana je Cor Serpentis, tj. srce Zmije jer ističe glavnu temu uticaja sazvežđa (ime je izvedeno od Unk al Hayyah – vrat zmije). Ovo je nesrećna zvezda za koju Vivijan Robson kaže:

Daje nemoralnost, nesreće, nasilje i opasnosti od otrova.
Sa Suncem – mnogo svađa i razočaranja, nesrećan život, teško pogođen smrću u porodičnom krugu ili gubitkom prijatelja.
Sa Lunom – pametan, ali u lošoj životnoj sredini, omrznut od strane vlasti, umešanost u spletke i zavere, progonstva, hapšenje ili vešanje zbog zločina, najverovatnije trovanja.^[2]

Astrolog iz XVII veka Vilijam Lili, napisao je o direkciji Lune prema njoj:

Ukazuje na osobu koja se bavi otrovima i veštičarenjem, i objavljuje da će biti podložna otrovnim napicima, i ubodima guja, zmija, itd, da će teško izbeći hroničnu bolest, i da će neka od njegovih ljubavnica umreti.^[3]

Dr. Erik Mors, ipak, u svojoj skorašnjoj knjizi Život zvezda, daje mnogo umereniji ton reputaciji ove zvezde:

Vrat, pre nego glava, jeste mesto gde se nalazi mozak zmije, sedište njenog znanja. Tako da ova zvezda govori o onom znanju koje je dobar doktor savladao svojim naporima, onom znanju o tome odakle smo došli, šta smo, kuda idemo, šta nas sputava, šta da učinimo za izlečenje. Ova Saturn-Mars zvezda u određenoj meri ima lošu reputaciju koju je dobila zbog onih koji su unizili astrologiju, jer oni koji će zloupotrebljavati ove dostupne darove, zaslužuju da budu odstranjeni iz registra jednako kao bilo koji korumpirani doktor. Ali oni koji bi pružali usluge u lečenju ili podučavanju onoga što su primili, imaju samo dobru sreću tamo gde ih Unukalhai obasjava.^[4]

Sazvežđe Serpens je jedino podeljeno na dva (Zmijonošom). Zajedno predstavljaju veliku, mračnu oblast uz ekliptiku između Strelca i Škorpiona. Unukalhai se nalazi zapadno od figure Zmijonoše i tvori gotovo jednakostranični trougao sa zvezdama Arkuturus iz Volara i Gemom (Alfekom) iz Korone Borealis. Najbolje se vidi na severnoj hemisferi makon 21 h tokom sredine leta.

Sunce prelazi preko zvezde Unukalhai oko 15. novembra svake godine.

Napomene:

[1] Ptolemy, Tetrabiblos ( I vek n.e), prevod Robins, objavio Harvard Hejnman, I.9 (Loeb str.55). ^{↩nazad na tekst}
[2] The Fixed Stars and Constellations, (1923), str. 213.^{↩nazad na tekst}
[3] Christian Astrology, (1647), str. 702.^{↩nazad na tekst}
[4] Amethyst Books, 1988, str. 36.^{↩nazad na tekst}