Nezodijačka sazvežđa: Herkul (čovek koji kleči)

Ovaj tekst o sazvežđu Herkul je napisala poznati britanski astrolog Debora Houlding, vlasnica sajta Skyscript. Uz njenu dozvolu, biće objavljen prevod većeg broja tekstova koji se bave fiksnim zvezdama i sazvežđima, uz napomenu da nijedan tekst nije dozvoljeno kopirati ni u celini ni delovima bez prethodne dozvole Debore H. kao autora tekstova. Tekst u originalu možete pronaći na ovoj stranici. Prevod za potrebe bloga uradila Sagittaria 2012. godine, a editovao Bojan Šojić.

sep Sazvežđe Herkul

Značajne zvezde u sazvežđu Herkul: pozicije za 2000.g.

Longituda Ime Priroda Mag. Pozicija Lat. Dek.
16°09′ Sa Ras Algethi me ma 3.5 Glava 37N 14N

Konstelacija Herkul nije bila poznata Grcima pod tim imenom. Manilije ju je zvao Engonazin, a Ptolomej Genikulator – oba termina doslovno znače Čovek koji kleči. To je vrlo drevno sazvežđe koje u klasičnom periodu već bilo misterija. Aratus je o njemu napisao u III veku pre naše ere:

…O njemu niko ne može pouzdano govoriti niti o mukama za koje je vezan; već, jednostavno Onaj koji kleči zovu ga. Teško radi klečeći, poput nekog ko, čini se, pada…[1]

Jedino je Eratosten pokušao da razjasni poreklo ovog mita – na način na koji su ga savremeni učenjaci povezali sa drevnim mitom ili Gilgamešom; solarni heroj čijih se dvanaest avantura, verovalo se, povezuju sa sunčevim prolaskom kroz dvanaest zodijačkih znakova[2]. Ovo je kasnije bio temelj za grčki mit o Herkulu. Važan deo Gilgamešovog putešestvija je da ubije zmaja Humbaba, koji je na nebu predstavljen konstelacijom Zmaja, a koju obično nalazimo naslikanu ispod Herkulovog lika, kao da je u podređenoj poziciji.

Manilije je Engonazinu pripisao nekoliko zadivljujućih osobina, ali mu nije dao karakteristike heroja. Odatle je proizašao nasilnik koji je terorisao jezgro grada, a čije osobine su uključivale neposlušnost, lukavost i obmanu. Tromost i nepoštene radnje su takođe implicirane, gde kaže:

Ako je kojim slučajem um nagnan da razmotri profesiju, Engonazin će ga inspirisati entuzijazmom ka rizičnim poslovima uz opasnosti, cena za koju će prodati svoje veštine.[3]

Do kasnog XV veka moderan naziv je postao popularan, pa se u uticaju sazvežđa mnogo više vide osobine herojstva i promišljenosti Herkula. Lili dodaje prepreden i vešt, srčanost i junaštvo uz odvažnost pomešanu sa okrutnošću i impulsivnošću. Rekao je da kada se se Mesec direktuje prema Herkulu, to označava da će natus biti odvažan, zapovednički, moćan itd. Ali takođe ukazuje na nezdrav period, koji je naročito preteći za natusovu majku ili ženu.

Ras Algeti, glavna zvezda locirana u glavi, je binarna zvezda koja sija crvenom, narandžastom i plavičasto-zelenom bojom. Primetna je zbog svoje promenljivosti sjaja, između treće i sedme magnitude. Moderni autori Ebertin i Hofman su napisali da ova zvezda treba da pruži naklonost od strane žena kada je dobro postavljena, ali nevolje kada je aflikovana, kao i hrabrost generalno. Lili je tvrdio da kada se Sunce direktuje ka njoj:

Daje zvanje na račun natusovih odluka i pameti, ali i preti zatočeništvom ili hapšenjem u vezi sa novcem ili robom koja mu je poverena, umanjuje imetak i obično donosi iznenadne upalne groznice.[4]

Prema Ptolomeju uticaj ovog sazvežđa je poput Merkura, mada većina kasnijih autora dodaje uticaj Marsa zvezdama u glavi.[5]

Herkules Mada je Herkul veliko sazvežđe (peto najveće), većina njegovih zvezda su prilično slabe i na taj način nisu naročito prominentne. Da bi ga našli, nađite najpre Vegu u sazvežđu Lira i Arkuturus u Volaru. Između njih leže dva sazvežđa: Korona Borealis (Severna Kruna) i Herkul. Korona Borealis je mala konstelacija u obliku slova U. Linija koja se povuče od zvezde s kraja opozitnog Arkturusu, dovešće do Herkula. Najbolje vreme da se vidi je sredina leta (na severnoj hemisferi), kada je Herkul gotovo iznad glave u vreme kada padne mrak.

Sunce prelazi preko zvezde Ras Algeti oko 8. decembra svake godine.


[1]Aratus, Fenomena, II (I vek p.n.e), objavio Harvrd Heineman, Loeb↩nazad na tekst
[2]Mit o Gilgamešu je zabeležen na pločicama iz VII veka pre naše ere↩nazad na tekst
[3]Manilije, Astronomika, prevod G.P. Guld (Harvard Heineman, Loeb, London, 1976), 4.180-191 (Loeb str.237)↩nazad na tekst
[4]Lili, Hrišćanska astrologija (1647), Regulus reizdanje, str. 537, 690 i 703. Pogledaj takođe str. 649 gde Lili navodi:

Ako je u sedmoj, devetoj, desetoj, jedanaestoj ili prvoj kući Mars sa Arkturusom, a Mesec sa Herkulom, natus će umreti gušenjem.

↩nazad na tekst
[5]Ptolomej, Tetrabiblos, objavio Harvard Heineman, Loeb, I.9 (Loeb, str. 55), gde navodi konstelaciju Genikulator. Remzi, koji ovo sazvežđe jednako zove i Herkul i Engonazin, potvrđuje merkurijanski uticaj ovog sazvežđa ali dodaje i Marsa zvezdama u glavi (Obnovljena astrologija, str. 102). Ebertin i Hofman (Fiksne zvezde i njihovo tumačenje) navode Mars/Venera uticaj za Ras Algeti, uz tek slabašan uticaj Merkura.↩nazad na tekst

© Deborah Houlding. Prvi put objavljeno u magazinu Tradicionalni astrolog, broj 17; Septembar 1998. Reprodukovano onlajn septembra 2006.

Pročitajte i ovo...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *