Anketa

Koji sistem kuća koristite?

Plasidus
Regiomontanus
Alkabitus
Porfirije
Sistem jednakih kuća
Sistem celih znakova (kuća=znak)
Neki drugi

Autor Tema: Sistemi kuća  (Pročitano 175 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Bojan

  • ADMIN
  • Sfera Marsa
  • ***
  • Poruke: 609
  • Sviđanja: 603
  • Pol: Muškarac
  • Omnium rerum principia parva sunt
    • AstroRiznica
Sistemi kuća
« poslato: 06.04.2021, 11:23:24 »
Materijal sa starog foruma
Bojan

Kuće predstavljaju podelu prostora na delove (danas 12 delova) a svaki deo odgovara određenoj životnoj oblasti. Poredak kuća je suprotan kretanju planeta odnosno kazaljki na satu. Tako je prva kuća na istočnom horizontu, dok je šesta kuća prema zapadnom horizontu itd.
Vekovima je u astrologiji korišćen sistem  u kom su znakovi i kuće bili celina (sistem celih znakova), u kom je svaka kuća zauzimala prostor od 30°. Nakon toga su uvođeni prostorni i vremenski sistemi koji su imali jednu veliku manu, pa se tragalo za sistemom koji bi takve nedostatke mogao da otkloni. O kakvom nedostatku je reč? Da se ne bi zamarali matematikom, dovoljno je reći da je problem s mnogim sistemima u tome što pokazuju velike nepravilnosti u rasporedu kuća na većim geografskim širinama. Da biste imali predstavu o čemu se radi, u nekom sistemu uradite kartu za bilo koje mesti na Aljasci recimo i videćete o kakvim je nepravilnostima u karti reč.

Sistem jednakih kuća

Sistem jednakih kuća spada u kategoriju ekliptičkih sistema. Navodno je zabeležen još kod Ptolomeja, ali postoje sporenja u vezi s tim. Poslednjih decenija je ponovo u upotrebi, naročito u prvoj polovini XX veka. Ovaj sistem je jednostavan za korišćenje jer nema komplikovanih matematičkih operacija. Zasniva se na podeli ekliptike na 12 jednakih kuća počevši od Ascendenta. Na primer, ako je Ascendent na 15° Strelca, vrh druge kuće je na 15° Jarca, vrh treće kuće na 15° Vodolije itd.

Sistem celih znakova (Vidi ovaj tekst)

Ovaj sistem je bio dominantan među helenističkim i ranim arapsko-persijkim astrolozima, mada se njegovi tragovi nalaze i kasnije. Često se kombinuje sa nekim sistemom nejednakih kuća kao što su Regiomontan ili Plasidus. Ovo je najjednostavniji način podele zodijaka - prva kuća počinje onim znakom koji je u usponu u vreme rođenja, druga kuća sledećim znakom, treća znakom nakon drugog i tako redom. Ako je npr. Ascendent na 8° Lava, onda ćemo uzeti da je početak prve kuće na 0° Lava, druge na 0° Device, treće na 0° Vage i tako redom svih 12 znakova.

Kampanusov sistem podele kuća

Kampanusov sistem spada u prostorne sisteme, kod kojih krug koji se deli više nije ekliptika, već neki drugi krug na nebeskoj sferi. Kampanusov sistem se pripisuje italijanskom matematičaru iz XIII veka, Kampanusu od Novare.
Kao i većina metoda, Kampanusov sistem je zadržao 4 ugla (Ascendent, IC, Descendent i MC) kao vrhove prve, četvrte, sedme i desete kuće. Određivanje ostalih vrhova kuća se bazira na podeli primarne vertikale.

Primarna vertikala je krug koji je postavljen pod pravim uglom u odnosu na horizont i prolazi kroz istočnu i zapadnu tačku. Pored ove dve tačke, ona će proći i kroz zenit (južnu) i nadir (severnu). Ove četiri tačke dele primarnu vertikalu na kvadrante. Svaki kvadrant se deli na 3 jednaka dela po 30° pomoću velikih krugova, koji prolaze kroz severnu i južnu tačku horizonta. Na taj način je nebeska sfera podeljena na dvanaest jednakih delova koji izgledaju kao kriške pomorandže. Stepeni ekliptike koji su presečeni ovim krugovima predstavljaju vrhove ostalih kuća.

Kao i drugi sistemi kuća, i Kampanusov sistem je pokazao nepravilnosti kada je primenjen na više gografske širine, jer u tom slučaju ekliptika obrazuje oštar ugao s primarnom vertikalom. Rezultat toga je da su vrhovi kuća raspoređeni ekstremno neravnomerno, pa neke kuće obuhvataju po nekoliko znakova dok druge imaju samo po nekoliko stepeni.

Porfirijev sistem

Porfirijev sistem datira iz III veka n.e. Iako se izum ovog sistema pripisuje Porfiriju, njegova primena se nalazi još ranije kod Vetija Valensa u Antologiji. Ovaj sistem se zasniva na podeli polulukova na tri dela. Vrlo se jednostavno računa tako što odbrojimo koliko stepeni ima između Ascendenta i Zenita, pa taj broj podelimo na 3 jednaka dela. Isto uradimo i sa drugom osom.

Regiomontanov sistem

Ovaj sistem je u najširoj upotrebi bio kod renesansnih astrologa kao što su bili Lili, Kapelper, Koli, Patridž i mnogi drugi. Regiomontanov sistem se koristi i danas u tradicionalnoj praksi, a Froli ga naročito zagovara u horarnoj astrologiji.
Ovaj sistem je zapravo izvesna modifikacija Kampanusovog sistema. Dok Kampanus koristi primarnu vertikalu kao veliki krug, Regiomontan koristi nebeski ekvator, koji deli na lukove od 30° i projektuje ovu podelu na ekliptiku. Distorzija kuća dobijenih ovim metodom nije tako velika kao kod Kampanusa.
Mada se izum ovog sistema pripisuje nemačkom matematičaru i astrologu iz XV veka Johanu Regiomontanu, nalazimo ga i kod Abrahama ibn Ezre tri veja ranije.

Plasidusov sistem

Najkorišćeniji sistem kuća koji pripada kategoriji vremenskih sistema. Italijanski matematičar i kaluđer iz XVII veka Plasido de Titi je kum ovom sistemu, međutim isti je izumeo Đovani Magini u XVI veku. Plasidusov sistem je zasnovan na podeli na 3 dela poluluka svakog stepena ekliptike. Naime, ovaj sistem uzima vreme potrebno da se svaki stepen pomeri od Ascendenta do MC-a i to vreme deli na 3 jednaka dela. Na taj način određuje vreme za koje taj stepen postaje vrh 12. i 11. kuće. Isto tako, noćni poluluk od IC-a do Ascendenta je podeljen na 3 dela i dobijeno vreme potrebno da isti stepen postane vrh 2. i 3. kuće.
I kod ovog sistema distorzija se javlja na visokim latitudama i na polarnom krugu. Iznad polarnog kruga određeni stepeni ekliptike neće izlaziti i zbog toga nikada ne mogu biti na Ascendentu. Brojne kritike su upućene protiv Plasidus sistema, posebno u pogledu njegove upotrebe na visokim latitudama.

Morinusov sistem

Francuski astrolog Žan-Batist Moren pronašao je sistem podele kuća koji deli ekvator na jednake uglove, slično Regiomontanovom sistemu. On projektuje jednake podeoke na ekliptiku pomoću velikih krugova koji prolaze kroz polove ekliptike. Ovaj sistem ne uzima Ascendent kao polaznu tačku, nego se pozicija Ascendenta određuje dodavanjem 90° longitudi MC-a. Pošto su polovi ekliptike fiksne tačke na nebeskoj sferi, veličina kuća u odnosu na ekliptiku neće varirati s latitudom zahvaljujući vezi koja postoji između granica kuća i ekliptike. Ovaj sistem je jednostavan za konstrukciju, ali jedina veza koju ima sa ekliptikom je ta što se tačke preseka vrhova kuća nalaze na polovima ekliptike.

Alkabitus

Sistem je osmišljen od strane Alkabitusa, arapskog astrologa iz X veka, mada postoje mišljenja da je ovaj sistem kuća bio u upotrebi i ranije. Brzo je potisnuo Porfirijev sistem. Zasniva se na tome da dnevni luk Ascendenta deli u 6 jednakih segmenata, a potom se kroz te segmente ucrtavaju krugovi meridijana - tamo gde se krugovi seku sa ekliptikom nalaze se vrhovi kuća.

Kohov sistem

Ovaj sistem je komplikovanija verzija Plasidusove podele. Sistem se pripisuje nemačkom astrologu Valteru Kohu, a zapravo je izum Fidriha Zancingera. Uzima vremenski raspon koliko je stepen MC-a bio iznad horizonta od svog izlaska. Vrh 12. kuće se nalazi na mestu gde je Ascendent došao nakon jedne trećine proteklog vremena, a 11. kuća nakon dve trećine.
Kohov sistem kuća se može koristiti samo na geografskim širinama koje su ispod polarnog kruga severne ili južne hemisfere.

Možemo navesti još neke sisteme koji nisu u masovnoj upotrebi ali se ipak koriste u nekom značajnom broju:

- topocentrični
- Neo-Porfirijev
- Krusinski
It is during our darkest moments that we must focus to see the light (Aristotel).