Autor Tema: Tačke na delu (David McCann)  (Pročitano 88 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Bojan

  • ADMIN
  • Sfera Marsa
  • ***
  • Poruke: 609
  • Sviđanja: 603
  • Pol: Muškarac
  • Omnium rerum principia parva sunt
    • AstroRiznica
Tačke na delu (David McCann)
« poslato: 30.04.2021, 15:06:10 »
Materijal sa starog foruma
Medeja (izmenio Bojan)
Nije dozvoljeno kopiranje bez dozvole Deb Houlding.
Izvor


Tek nekolicina modernih astrologa koristi ove tačke. Jedina koja se standardno razmatra jeste Fortuna, a čak je i ona mnogima nepoznata. Koliko nas nema pojma šta ta tačka zapravo predstavlja? Moram priznati da sam i sâm dugo bio u toj grupi. U novim interpretacijama vrlo je malo rečeno o tačkama, stvari se dosta razlikuju od drevnih i antičkih radova. Oni ne samo da su Fortunu posmatrali kao jedan od najznačajnijih delova karte, već su koristili i hrpu drugih tačaka. Dakle, gde su sve te tačke nestale?

Nestanak tačaka

Prirodno bi moglo biti rečeno da su tumačenja tačaka napuštena jer nisu davala rezultate. Ali, to ne mora biti slučaj: napredak nauke nije ni kontinuiran niti neizbežan. Svima nam je poznato koliko je knjiga nestalo nakon pada Rimskog carstva, ali to ne znači da su divljaci ustoličili novo mračno doba. Religiozni fundamentalizam je krajem srednjeg veka potpuno uništio astrološka učenja u arapskom svetu, ali je i nereligiozni fundamentalizam krajem XVIII veka uništio astrologiju i centralnoj evropi. Samo nekoliko ljudi je shvatalo kolika je šteta napravljena i u XVI veku. Renesansa je posmatrana kao doba napretka, što je i bila, ali ne bez gubitaka. Preokupacija klasičnim školama i averzija prema svemu svetovnom imala je za posledicu usko gledište na stvari koje su posle ojačane Reformacijom.

Duh tog vremena naveo je mnoge astrologe da renesansu i reformaciju primene i na astrologiju: da se vrate u doba pre srednjeg veka, što je pre svega podrazumevalo povratak na Ptolomejeve spise. Ali ovim srednjovekovnim astrolozima potkrala se greška, dok su srednjovekovni Arapi zapravo bili mnogo bliži Ptolomejevom učenju i grčkoj praksi. Neki drugi, kao što su bili Kardano, Moren i Kepler, pokušali su da preprave astrologiju jer je Galilej „prepravio“ fiziku. Njihova greška je što su imali daleko više teorija nego činjenica da potkrepe te teorije.
Sve ovo je imalo posledice po korišćenje tačaka. Nazovi-fizičari su imali tendenciju da zanemaruju tačke, jer „nisu radile“. Naravno, grešili su. „Ptolomejska škola“ je odbacila sve tačke osim Fortune i nazvala ih „arapskim“ – pogrešan naziv koji se i dan danas koristi. Što se tiče same Fortune, i nju su pogrešno računali (što ćemo videti u daljem tekstu) što je dovelo do toga da i nju kasnije odbace.

Važnost tačaka

Uobičajenu formulu za računanje Fortune dao je Ptolomej: razdaljina od Sunca do Lune dodata na Ascendent. Prvobitna praksa bila je da ova formula važi samo za dnevne karte; u noćnim kartama ova tačka računala se dodavanjem razdaljine od Lune do Sunca na Ascendent. Od svih grčkih tekstova koje danas imamo, samo se jedna slaže sa Ptolomejem – jedna karta urađena od strane anonimnog astrologa, jedna generacija pre Ptolomeja. Sa retkim izuzecima, srednjovekovni astrolozi su takođe pravili razliku između dnevnih i noćnih karti (u smislu računanja Fortune) i ta tradicija zadržala se sve do XVIII veka.
Kako da znamo ko je bio u pravu? Istorija bi trebala da prosudi. Ptolomejev metod je jedini zabeležen i korišćen punih petnaest vekova, kao rezultat neastroloških razmatranja, da bi bio skoro potpuno zaboravljen za daleko kraće vreme.

U svakom slučaju, ja sam pokušao da stvar istražim metodom eksperimenta. Prikupljanje uzorka da bismo videli da li tačke imaju nekakvu važnost, i ako imaju, da li bi ih trebalo računati po različitim formulama za dnevno i noćno rođenje, uopšte nije lako kao što izgleda na prvi pogled. Analiza mnoštva natalnih karata dovodi prvo do toga da vidimo da mnoge od njih nisu dovoljno jasne da bismo bili sigurni koji je aspekt ili položaj nešto doneo. U svom istraživanju koristio sam 5 tačaka (Fortunu, tačku duha, tačku bolesti, tačku oca, tačku majke) i za svaku od njih koristio sam tradicionalnu formulu i drugu, obrnutu formulu. Onda bih za svaku razmotrio oba rezultata, da bih video koji od njih je zapravo validan.
Ako su te tačke zapravo beznačajne, ni prava ni obratna formula ne bi pokazivale ništa značajnije od nasumično odabranih tačaka, obe bi bile podjednako važne ili nevažne. Ako tačke zapravo „rade“, pravilno izračunata tačka bi uvek pokazivala pravo stanje stvari, a pogrešno izračunata bi spadala u statističku verovatnoću. U tom slučaju, ispravna tačka bi više odgovarala za tumačenje, ili bi bar bila značajna kao i ona pogrešno izračunata. Drugi rezultat koji sam dobio, potvrđuje da je ipak bitno koji se metod koristi.

Priroda tačaka

Dakle, šta su tačke? Fortuna je sredstvo za procenu odnosa luminara i njihovih pozicija u kućama. Formula za dnevno rođenje je

Asc+Luna-Sunce

Ali zašto je formula obrnuta noću i da li je to uvek slučaj? U tradicionalnoj astrologiji razlike između dnevnih i noćnih karata smatraju se fundamentalnim, i da li je Sunce iznad ili ispod horizonta itekako utiče na mnoge dalje konsideracije. Tako su i planete po tom osnovu podeljene na dve sekte:

Dnevne: Sunce, Jupiter, Saturn i Merkur kao jutarnja zvezda.
Noćne: Luna, Mars, Venera i Merkur kao večernja zvezda.

Ovo znači da je Sunce dominantno svetlo u dnevnim, a Luna u noćnim kartama. U prvom slučaju računaćemo Fortunu od Sunca, a u drugom od Lune. Obrtanje formule ima sasvim drugačije značenje i daje drugu tačku (čije postojanje objašnjava zašto je Ptolomejev metod ponekad „radio“):

Tačka duha: Asc+Sunce-Luna

Tačka duha ima obratnu formulu od formule za Fortunu, a takođe ima i obratno značenje – duhovno blagostanje naspram materijalnog.
I druge planete mogu biti korišćene za druge tačke, kao što je prikazano u pratećoj listi. Na primer, za tačku oca bitni su Sunce i Saturn, jer obe planete označavaju oca. Bolest spada u domen malefika, pa njih koristimo da izračunamo tačku bolesti. Obično je pravilo da se u formuli za dnevnu kartu računa udaljenost od dnevne do noćne planete, a u noćnoj obrnuto, od noćne do dnevne. Za tačku oca kao prvu planetu uzimamo Sunce jer je jače, iako je i Saturn dnevna planeta. U slučaju tačke braka krećemo od muške planete za kartu muškarca, i od ženske ako gledamo žensku kartu. Neke tačke se uvek računaju na isti način, ali za to nema objašnjenja. Takođe, različiti astolozi imaju i različitu praksu u računanju tačaka. Takve stvari ne bi trebale predstavljati velik problem; u krajnjoj liniji, njihovi rezultati mogu poslužiti kao dobra osnova za dalja istraživanja.

Korišćenje tačaka je zapravo sekundarna stvar. Ništa se ne može prognozirati isključivo na osnovu njih. Njihova funkcija je da razjasne ostale signifikatore. Ako neko ima dobro položenu Fortunu, ne možemo mu predviđati bogatstvo ako Sunce i Luna nisu oslobođeni aflikacija. S druge strane, dobro položena svetla imaju ograničeno delovanje ako je Fortuna aflikovana. Karter je ovo lepo sažeo u jednu rečenicu, kada je rekao da tačke znače da je „predodređenost različit pojam od sklonosti“.
Kada razmatramo neku tačku, prvo što gledamo jeste njen vladar; zatim aspekti koje prima (posebno od svojih signifikatora, tj. planeta korišćenih za računanje ili njihovih vladara) i tek na kraju položaj u kući.

Tačke na delu

Dobar primer da Ptolomejev metod ne valja jeste karta Vilijama Jejtsa.



Njegova Fortuna je ugaona i u konjunkciji s Merkurom, almutenom karte (almuten je planeta koja ima najviše dostojanstva). Po Ptolomejevom metodu, ta tačka bi bila na 29° Škorpije, u kvadratu sa Suncem i Jupiterom – teško da bi mu donela takav uspeh. Ta tačka daleko više odgovara opisu tačke duha i opisuje Jejtsovu neumornu potragu za spiritualnim spoznajama, i njegove unutrašnje sukobe otelotvorene u njegovoj poeziji.

Njegova karta obećava uspeh. Četiri planete u egzaltaciji ili domicilu. Svetla dobro aspektovana, i u trigonu. Luna, vladarka noćne sekte, je ugaona. Fiksna zvezda Antares je u kulminaciji (tj. na MC). Merkur, vladar tripliciteta u kom su svetla i Asc je ugaon i almuten karte. Drugi vladar tripliciteta, Saturn, takođe i vladar Asc, je egzaltiran. Ali nije sve tako ružičasto: Sunce nema dostojanstvo, Merkur je neaspektovan, a Saturn u 8. kući. Tačka fortune je „izvukla“ pozitivan potencijal ove karte.

Drugi primer distinkcije između Fortune i tačke duha jeste karta Merilin Monro.



Tačka fortune je u sekstilu sa Lunom, u konjunkciji sa Venerom. Sve ovo ukazuje na njen uspeh i u tome što je bila i ostala simbol ženstvenosti i lepote. Međutim, kada se osvrnemo na njen tragičan život, nije iznenađujuće to što je tačka duha daleko slabije postavljena – u opoziciji sa Suncem. Sunce, vladar sekte i njenog Asc (po znaku i triplicitetu) je peregrin, a Saturn (takođe peregrin) je njegov triplicitetni vladar. S druge strane, ima konjunkciju s Merkurom, svojim dispozitorom i almutenom karte, a Saturna „izvlači“ ugaonost. Fortuna i tačka duha ovde očigledno ukazuju na to gde će se ispoljiti pozitivan, a gde negativan potencijal karte. Najbitniji događaj u životu Merilin Monro bio je razdvajanje od majke, jer je majka bila mentalno obolela. Ovi problemi se vide iz aflikovane Lune (kvadrat Mars, kao i slab MC koji je u Venerinom znaku, a Venera je u svom detrimentu). Sve ovo dodatno objašnjava i pozicija tačke majke – nasuprot tački duha.

Dalji primeri koji opovrgavaju Ptolomejev metod u noćnim kartama jesu Mocart i Čerčil. Mocart je bio vrlo sklon bolestima, a njegova tačka bolesti nalazila se u Ovnu, i bila je pod vladavinom Marsa koji je bio u padu. Po Ptolomejevom metodu, ova tačka bila bi u Vodoliji i njen vladar bio bi Saturn, koji je u svom sedištu.



Čerčilov otac bio je distanciran i kritičan, i umro je umno bolestan, od sifilisa, dok je Čerčil još bio tinejdžer. Po Ptolomeju, njegova tačka oca bila bi u konjunkciji sa Suncem.



Važnost ovih tačaka potvrđuje i karta princa Čarlsa.



Signifikatori njegove 7. kuće su ambivalentni. Sam vrh kuće je u kvadratu sa Lunom, ali njen vladar Saturn je deo velikog trigona i nalazi se u svom triplicitetu. Venera je u dobrom dostojanstvu i pravi sekstil sa Marsom. Ako tačku postavimo na 16° Device, vidimo da je situacija gora nego što izgleda na prvi pogled. Tačka je pod vladarstvom Merkura, koji je peregrin.

Ako je Sunce blizu Asc ili Desc, bilo bi dobro podvrći kartu rektifikaciji. Prema vremenu rođenja koje je dao sam Džon Lenon, Sunce mu je nekoliko stepeni ispod vrha VII polja.



Da se rodio nakon zalaska sunca, tačka fortune bila bi u konjunkciji sa MC-om i sekstilu sa Lunom. Ako je rođenje dnevno, ta tačka bi bila u opoziciji sa Lunom. Druga pozicija manje odgovara njegovom materijalnom uspehu, ali daleko više odgovara tački duha, pojačava delovanje opozicije Mesec/Pluton i govori o manifestaciji tog aspekta kroz bavljenje satanizmom.

Za kraj, uzećemo Madoninu kartu.



Merkur, almuten karte i vladar Asc je na Asc. Sunce je u svom osnovnom dostojanstvu i prima dobre aspekte. Tačka fortune, ugaona i pod vladavinom almutena karte, potvrđuje uspešnu karijeru o kojoj govori ostatak karte. Spolja nevidljivi problemi donosi pozicija Sunca u 12. kući koje ne pravi aspekt sa Lunom. Probleme nalazimo kada malo dublje sagledamo njen ljubavni život. Venera nema aspekt sa Marsom što nikad nije dobar znak, obe planete su peregrine i aflikovane. Stanje 7. kuće upotpunjuje sliku: kvadrat Venere i Jupitera doneo je njene poznate, brojne afere. Tačka braka, koja se nalazi u 5. kući i u kvadratu je sa Jupiterom, potvrđuje sve navedeno.

Svi ovi primeri vezani su za natalne karte, ali se tačke takođe dosta koriste i u horarnoj. Arapi su odlično razradili upotrebu ovih tačaka u kartama planetarnih povrataka i eklipsi, kako bi preciznije predviđali ekonomske i političke događaje.

© David McCann. Ovaj članak je izdvojen iz članka objavljenog u The Traditional Astrologer Magazine, Ascella Publications, broj 9, leto 1995, str.22-25. Reprodukovan onlajn u decembru 2004.
It is during our darkest moments that we must focus to see the light (Aristotel).