Živeti u ritmu prirode

Italijanski filozof, sin uglednog Firentinskog lekara, Marsilio Fićino o tome kako unaprediti kvalitet života i živeti u ritmu prirode.

Pogrešno je negovati samo slugu duše – telo – a zanemarivati dušu, koja je gospodar i vladar nad telom, naročito jer su Magi i Platon isticali da čitavo telo zavisi od duše na takav način da, ukoliko duši nije dobro, ni telu ne može biti dobro. Zbog toga je Apolon, osnivač medicine, rešio da najmudriji među ljudima ne bude Hipokrat, već Sokrat, pošto je Hipokrat stremio lečenju tela, a Sokrat lečenju duše.

~ Marsilio Fićino ~

sep

Savremen način života, prvenstveno u užurbanim gradskim sredinama, ne ostavlja nam mnogo vremena da se posvetimo sebi. Posle napornog dana, obično smo previše umorni da bi se prihvatili nekih dodatnih aktivnosti. A opet, svuda se piše i govori o zdravlju, o poboljšanju kvaliteta života, o tome šta treba a šta ne treba da činimo, pa ne možemo da ostanemo ravnodušni.

Svi smo skloni tome da tražimo instant rešenja, jer za to jedino imamo vremena. Zahvaljujući modernim tehnologijama i progresivnom širenju interneta, brzo i lako možemo doći do raznih saznanja. Međutim, ispostavi se da nas pretraga mreže ne dovede bliže rešenju, jer na jednoj strani vidimo kako se podržava i hvali neka stvar, a na drugoj strani se na istu tu stvar upozorava da je štetna i da je se treba kloniti. Ko je u pravu, kome verovati?

Iako su medicina i farmacija izuzetno napredovale u poslednjih pola veka, može da se primeti trend vraćanja korenima. U bukvalnom smislu! Biljčice, travčice, korenčići i semenčice, hladno ceđena ulja, bapski recepti i saveti srednjovekovnih travara – to su najnovija otkrića u održavanju vitalnosti ili lečenju.

U nastavku ćemo videti da je sve ono na šta nas danas upućuju lekari, nutricionisti i kondicioni treneri, bilo poznato i praktikovano vekovima unazad. Tako da, nismo mi otkrili ništa novo, samo smo se podsetili starih stvari.

San u ritmu prirode

Mada smo kao vrsta superiorni u odnosu na ostala živa bića i trudimo se da zagospodarimo svim što nas okružuje, zapravo smo podređeni prirodi i njenim ciklusima. Sve faze kroz koje ona prolazi, lako možemo prepoznati u ciklusima kroz koje čovek prolazi: jutro, proleće – detinjstvo; podne, leto – mladost; popodne, jesen – zrelost; veče, zima – starost.

Pošto naše telo i naš organizam ne može drugačije do da se povinuje prirodnim silama i ritmovima, svako naše ponašanje koje je suprotno onome što je prirodno, otvara vrata mnogim slabostima i bolestima koje napadaju i telo i duh. Kada ovome dodamo četiri osnovna temperamenta koja je, davno, Hipokrat definisao, stvari postaju još jasnije.

Svakom temperamentu odgovara određeni element: koleru – vatra, sangviniji – vazduh, melanholiji – zemlja, a flegmi – voda. Kao što postoji srodnost četiri faze čovekovog razvitka sa četiri godišnja doba ili četiri doba dana, tako postoji i srodnost temperamenata sa ovim prirodnim ciklusima: proleću i jutru odgovara sangvinija, letu i podnevu koler, jeseni i popodnevu melanholija, a zimi i večeri flegma.

Tri se planete naročito odnose na razmišljanje i elokvenciju: Sunce, Venera i Merkur. Pošto se kreću gotovo u korak jedna s drugom, s dolaskom noći one odlaze od nas, ali se s približavanjem dana ili svitanja one ponovo uzdižu i posećuju nas…

~ Marsilio Fićino ~

U jutarnjim satima se organizam budi nakon prospavane noći (analogno proleću) i to je najpogodniji period za učenje i razmišljanje (vazduh). Mozak je odmoran i spreman za nove zadatke. Kako dan odmiče, funkcije organizma dostižu vrhunac kao i naše aktivnosti (analogno letu), pa je to najpovoljniji period za zahtevnije fizičke poslove i rad (vatra). U popodnevnim satima počinju da se naziru prvi tragovi umora i laganog usporavanja aktivnosti (analogno jeseni), koji se nastavljaju dalje prema zalasku sunca i noći. Tada flegma (analogno zimi) preuzima upravu, zbog čega organizam postaje tromiji i priprema se za počinak.

Fićino je pisao da se na putu ka prosvetljenju i mudrosti čovek suočava sa brojnim iskušenjima i opasnostima. Kao što se hrabri Odisej na svom putu u Itaku susretao sa raznim čudovištima, tako se i mi srećemo sa izazovima koje treba da savladamo, a poremećaj spavanja je jedan od njih.

Danas lekari redovno ističu važnost sna. Dobar i kvalitetan san je neophodan da bi se telo odmorilo i revitalizovalo, a um okrepio. Ipak, da bi učinak bio valjan, spavanje treba da bude u ritmu prirode – da se legne nekoliko sati po smrkavanju (pre ponoći), a da se ustaje s prvim zracima sunca.

u ritmu prirode

Apolon – grčki bog Sunca i zaštitnik medicine i lečenja (te veštine kasnije prenosi svom sinu Asklepiju)

To je apsolutno tačno, jer se sve ravna prema ciklusu sunca (gorenavedene analogije), bez obzira da li stvari posmatramo na dnevnom ili godišnjem nivou. Postoji vreme koje je po prirodnim zakonima predviđeno za spavanje i ono koje je predviđeno za aktivnosti. Svako odstupanje ostavlja posledice, ma koliko nam se činilo da ih ne osećamo. Razdražljivost, dekoncentracija, umanjena sposobnost percepcije i razumevanja, teškoće pri učenju i usvajanju nove materije samo su neki od problema, a vremenom se mogu javiti fizički i ozbiljniji psihički problemi (problemi varenja, lošiji imunitet, depresija, anksiozna stanja i slično).

Kao što je Platon rekao, osoba koja pokušava da dozna istinu previše uznemirenog uma, je poput onih ljudi koji pate od vrtoglavice i misle da se sve oko njih okreće, a zapravo se sami okreću.

~ Marsilio Fićino ~

Da bi se um najbolje iskoristio, treba ustajati rano, po mogućstvu s prvim zracima sunca. Ovo je najbolji period za učenje i razumevanje, kontemplaciju i meditaciju, jer je um bistar i još uvek neopterećen stresnom svakodnevicom. Ipak, sa učenjem ne bi trebalo početi odmah čim se otvore oči, već je potrebno najpre izvršiti, tzv. pročišćavanje tela. To podrazumeva obavljanje fizioloških potreba, čišćenje ušiju, nosa, pranje zuba i usta.

Ukoliko će učenje trajati više sati, Fićino preporučuje da se prave kratke pauze, bar jedna svakog sata. U slučaju da osetimo umor, um ne treba dalje forsirati nego se treba odmaći na duže vreme ili obaveze odložiti za naredni dan. Jer, izmorenost tela je loša, a uma još gora, a oboje najgora. U popodnevnim i večernjim časovima bi trebalo izbegavati naprezanje uma, već bi to vreme trebalo iskoristiti za čitanje i razonodu. Na spavanje bi trebalo odlaziti sat ili dva nakon večere. Popodnevna dremka – samo ako savlada umor.

Hrana i piće

U konzumiranju hrane i pića treba da budemo vrlo umereni. Ishranu bi trebali da prilagodimo strukturi temperamenta, jer ako je naglašenija toplota (koler), veoma je izvesno da ćemo jedući ljute papričice, obilno začinjenu hranu i ispijajući žestoka pića značajno podići nivo kolera i produbiti disbalans. Posledice bi vrlo brzo bile primetne kroz nervozu, burne reakcije i svadljivost, glavobolju, povišenu temperaturu ili pritisak, upale i druge probleme kolerične prirode.

Nismo uvek u mogućnosti da se pridržavamo nekih pravila, a nekad nismo ni svesni da nam nešto što pojedemo ili popijemo stvara problem. Analizom horoskopa možemo utvrditi temperament, te ostale faktore koji pomažu ili odmažu, i u skladu s tim intervenisati. No, i bez toga, uvek možemo paziti na sledeće stvari:

  • treba jesti sezonsku hranu
  • ne prejedati se – treba prestati sa jelom onda dok još ima mesta u želucu; kada je pun stomak, organizam preusmerava veliku količinu energije na varenje zbog čega osećamo malaksalost i pospanost
  • nikada ne treba obavljati neke fizičke poslove odmah posle jela – bilo bi poželjno nakon završenog obroka otići u kratku šetnju, a potom malo odmoriti
  • pred umni rad treba pojesti lako svarljivu hranu – teška i masna hrana se sporo i dugo vari, a tokom tog perioda su umanjene umne sposobnosti
  • čuvajmo vitkost i tela i uma; Fićino citira Galena: Čak i ako je hrana dovoljno svarena, um koji se davi u masnoći i krvi, ne može da pojmi ništa nebesko
  • oprezno sa alkoholom

hrana i piće

Fizička aktivnost

Biti u formi je uvek bilo od važnosti, u Fićinovo vreme mnogo više nego danas. Naravno, ne zato da bi se ljudi šepurili svojom vitkošću, čega je verovatno i tada bilo, već da bi njihova tela bila u stanju da odgovore izazovima svakodnevice i napornom radu. Da ne pominjem spremnost na tada česte sukobe i ratove.

Kao i u svemu, i u tome treba biti umeren. Prenaporno vežbanje i težak fizički rad izbacuju iz organizma vodu, pa se i telo i um „suše“. Ako to traje duži period, posledice će najpre osetiti mozak, srce i jetra, tako da se pored akutnih tegoba mogu javiti i hronični problemi.
Trebalo bi vežbati dva puta dnevno, na prazan stomak. Vežbe treba da budu lagane, da vremenski ne traju dugo, toliko da pomognu održavanje kondicije.

srednjovekovne vežbe

Savetovano je i da se ujutru, pre nego se ustane iz kreveta, telo izmasira dlanovima uz malo intenzivniji pritisak, a potom da se prstima lagano i nežno izmasira glava. To pospešuje cirkulaciju i gipkost kože.

Većina mudraca je smatrala da um ne otupljuje samo previše iscrpljujuće fizičke aktivnosti, već i uživanje u čestim seksualnim odnosima ili masturbiranju. Naravno, nije zagovaran celibat, ali jeste svođenje aktivnosti na razumnu meru, tj. da se ne ide dalje mimo onoga što priroda toleriše. Ovo se posebno odnosilo na one koji nameravaju da se bave umnim radom, naukom, filozofijom i otkrivanjem tajni, istina i svih onih večnih pitanja koja more čovekov um.

Fićino ističe da su Afrodita i njen sin Prijap, bog plodnosti i telesne ljubavi, veliki neprijatelji učenih ljudi jer ih odvraćaju od puta istine i mudrosti. Zaista, nije slučajno da su u grčkoj mitologiji premudra Atina i Muze, boginje nauke i umetnosti, prikazane kao device. Prosto, predavanje slatkom životu i ovozemaljskim zadovoljstvima uzdiže flegmu, te vodi u tromost i lenjost – osoba postaje poput parčeta drveta koje besciljno pluta po okeanu. A lenjost otupljuje um i čula.

Dakle, savet je, uopšteno: budimo umereni i živimo u ritmu prirode.

 

Autor: Šojić Bojan

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Pročitajte i ovo...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *