Šta je astrologija?

Šta je astrologija, njena definicija i sažeto objašnjenje zašto ona nije nauka u pravom smislu te reči, već veština predviđanja.

Čovek ima slobodnu volju koju mu je dao Bog da bi mogao dobro činiti i pošteno živeti. Sve što čovek čini proizlazi iz njegove volje koja je apsolutno slobodna. Ona je nezavisna od razuma, pa čak i nadređena razumu. Vrednost voljnih akata zavisi, pre svega, od njihove upravljenosti prema Bogu. Njom se čovek opredeljuje u pitanjima vere i prihvata istinu objave. Iako Bog unapred zna za buduće događaje, čovek je odgovoran za svoje delanje jer ga čini slobodnom voljom.

~ Aurelije Avgustin ~

sep

Naizgled jednostavno pitanje na koje se može dati jednostavan odgovor. Ipak, ovo je jedno od onih pitanja gde ne možemo napraviti definiciju u jednoj rečenici bez da tu rečenicu detaljnije objasnimo. Nekada, pojam i predmet astrologije bili su sasvim jasni svakom astrologu. Jednostavno, astrolog nije mogao da se bavi astrologijom, a da prethodno nije u potpunosti razumeo šta je zapravo astrologija, kako funkcioniše, čega je deo i koji je, na kraju krajeva, njen cilj. Danas je to drugačije.

Onih koji su astrologiju osporavali, uvek je bilo, čak i pre 2000 godina. O tome nam svedoče dela drevnih astrologa koji su svoje spise započinjali odbranom astrologije i objašnjavanjem njenog principa protivnicima i skepticima, kao što su to činili čuveni Firmik ili Bonati . Većina onih koji su osporavali astrologiju i njenu moć, tražili su konkretne, naučne dokaze kojima bi se potkrepile astrološke definicije i pravila, pa i ona čuvena hermetička maksima „kako gore, tako i dole“[1]. U tom smislu, ništa se nije promenilo ni do današnjih dana.

Nauka ili ne?

Najveći broj astrologa, astrologiju smatra naukom. Tako, kada se saopštava definicija astrologije, ona obično počinje sa „Astrologija je nauka koja…“ . Ovo je i tačno i netačno. Ako posmatramo iz ugla nekog ko se astrologijom bavi, ko je godinama proučava i shvata njenu širinu i kompleksnost, i ako se osvrnemo na ono šta je astrologija predstavljala u nekim davnim vremenima, svakako ćemo reći da je u pitanju jedna velika nauka. Takođe, astrologija je u poređenju sa nekim naukama poput filozofije, mnogo egzaktnija. Ipak, ako posmatramo iz ugla nekog kome je astrologija strana, ko poseduje um okrenut čistoj nauci i logici, definicija astrologije kao nauke nije dobra.

 

šta je astrologija

Vraćajući se u prošlost, naići ćemo na paradoks koji je sadržan i u samom korenu reči astrologija: astro (zvezda) i logos (nauka) ; otuda definicija da je astrologija zapravo nauka o zvezdama iako to nije. Reč logos ( λόγος ) zapravo ima daleko više značenja, a jedno od tih značenja je i Božiji um. Tako astrologija zapravo predstavlja instrument spoznaje božanskog uma, a kako smo mi deo božanske kreacije, onda je astrologija instrument spoznaje i nas samih.

U tim davnim vremenima, to je bilo prihvatljivo jer je astrologija bila neodvojiva od astronomije i neko ko se bavio astrologijom nije bio nazivan astrologom već astronomom. Opet, većina tih drevnih astronoma, bili su vrsni filozofi ili su svoja učenja bazirali na učenjima vrsnih filozofa, a filozofija jeste majka svih nauka i svi temelji astrologije upravo počivaju na temeljima filozofije, tačnije prve filozofije (prima philosophia) koja se bavila istraživanjem najviših principa prirode i saznanja.

Kako je vreme prolazilo, postepeno je dolazilo do sve većeg udaljavanja astrologije i astronomije, pa se one konačno odeljuju u XV veku, a napredovanjem nauke posebno fizike i astronomije, stvorio se nepromostiv jaz između nauke i astrologije, te tako danas ona nema nikakav kredibilitet u očima naučnika. Naravno, to nije sprečilo neke umove poput Keplera da joj posvete dužnu pažnju.

Astrologija je, zapravo, veština pomoću koje astrolog, praćenjem kretanja nebeskih tela i tumačenjem simbolike koju takva kretanja nose projektovana u nekoj astrološkoj karti, može da sagleda događaje iz prošlosti, ali i da predvidi događaje u budućnosti. Reč veština možemo zameniti i nekim drugim rečima poput metafizička disciplina ili metod divinacije, ili rečju koja je u srednjem veku i renesansi bila široko rasprostranjena – umetnost.

Naučnici koji uporno insistiraju na tome da astrolozi objasne i dokažu astrologiju kao nauku, poseduju ne malu dozu licemerja jer ni savremena nauka nema odgovore na mnoga pitanja niti ima konkretne dokaze koji idu u prilog ispravnosti nekih naučnih tvrdnji. Veliki prasak, evolucija čoveka i naše planete, i mnoge druge stvari koje se uče u školama, nemaju nikakvu potporu, nemoguće ih je dokazati ili praktično primeniti. Zbog čega se onda apsolutna dokazivost zahteva od astrologije? Verovatno zbog toga što astrologija iznova i iznova dokazuje da funkcioniše, da je veoma primenjiva i ima visoku upotrebnu vrednost. Time se mnoge nauke ne mogu pohvaliti.

Definicije i dokazi

Mnogi savremeni astrolozi zastupaju mišljenje da astrologija zapravo objašnjava uticaj planeta na čoveka, čime se otvaraju vrata da kritičari astrologije postave pitanje „ Kako se taj uticaj manifestuje?“ i zatraže dokaz da je, na primer, Jupiter odgovoran za to što je neka osoba krupnije građe i optimistične prirode.

Treba razdvojiti dve stvari – postojanje konkretnog uticaja nebeskih tela na čoveka i živi svet sa jedne strane, i simbolički odnos planeta i čoveka sa druge strane.

Ako posmatramo iz čisto naučnog ugla, nebeska tela 24h dnevno utiču na nas. Najviše smo izloženi uticajima onih tela koja su najveća i najbliža, a to su na prvom mestu Sunce i Mesec. Sunce svojom toplotom i svetlošću utiče na razvojne i vitalne procese živog sveta. Mesec svojom blizinom utiče na plimu i oseku, a dokazano i na biljni i životinjski svet kao i na telo čoveka i njegova mentalno-emotivna stanja. Još uvek nedovoljno ispitan, pominje se i uticaj velikih planeta poput Jupitera i Saturna kroz elektromagnetna i druga zračenja.

Šta je od svega ovoga primenjivo u astrologiji i šta od svega ovoga možemo da izdvojimo da dokažemo nekome da astrologija funkcioniše? Gotovo ništa. Mi možda možemo da dokažemo da mesečeve mene utiču na raspoloženje neke osobe, ali ne možemo naučnim metodom da dokažemo da će osoba koja ima Mesec u Škorpionu imati drugačiji emotivni sklop od osobe sa Mesecom u Blizancima.

Mi možemo da dokažemo da Sunce podstiče vitalnost i život, ali ne možemo da naučno dokažemo i objasnimo Istine i zablude o astrologiji
Novinski horoskopi
Tribina protiv astrologije
zbog čega se Sunce u Lavu drugačije karakteristiše od Sunca u Raku. Ne možemo nikako da dokažemo kako to Venera utiče da neko bude slikar, neko pevač, neko kreator, a neko juvelir, niti kako se to pod uticajem Venere rađaju lepe i prijatne osobe. Ne možemo da naučno dokažemo zbog čega od dve osobe sa istom pozicijom Merkura, jedna muca, a druga ne. Ne možemo da nađemo dokaze kojima bi potkrepili tvrdnju da će Merkur u kvadratu sa Marsom uticati na to da osoba bude oštrog jezika ili svadljiva, da će tokom svog života imati povrede ekstremiteta, udarce i posekotine, da će biti brzopleta i slično.

Ako na ovaj način izađemo na megdan sa nekim naučnikom, sasvim je izvesno da ćemo biti razoružani i pobeđeni; svaki pokušaj da nešto objasnimo planetarnim zračenjima, završiće se pitanjem, zbog čega ta ista zračenja u toku istog dana i istog sata, na istom mestu, ne deluju na isti način na različite osobe? Na ova i slična pitanja, astrologija jednostavno ne može (i ne treba) da pruži odgovor koji može da bude potkrepljen konkretnim dokazima.

Upravo zato, astrologiju moramo definisati kao čitanje simbola čijim povezivanjem dobijamo sliku o psihofizičkom stanju neke osobe, njenim sklonostima i svemu onome što je može u životu snaći. Nema mesta elektromagnetnim ili nekim drugim zračenjima.

Planetarna hijerarhija i zraci

el kindiJedan veliki arapski mislilac, El-Kindi,[2] prilično se bavio ovom temom i to je oblikovao u svom delu O nebeskim zracima. Kao sledbenik neoplatonističke škole, pokušao je da približi, i na neki način logički pojasni nebeske „uticaje“ na život i sudbinu čoveka.

On je smatrao da svako telo, bilo planeta, bilo zvezda, bilo čovek (čak i prašina ili sami elementi) emituje jedinstvene „zrake“ sledeći pravila optike koji međusobnim interakcijama uzrokuju događaje.

Ako bi ovo pokušali naučno da objasnimo kroz stvarni uticaj nekakvih planetarnih zračenja, uvideli bi da to nije moguće i to upravo nalikuje nekim teorijama koje i danas potkopavaju astrologiju. El-Kindi pravi razliku između stvarnog, fizičkog uticaja i onog simboličkog uticaja. Tako, prema njegovim rečima, Sunce svojim zracima osvetljava telo i prožima ga toplotom čime mu utiskuje život i vitalnost, ali isto tako osnažuje i učvršćuje duh, što ne možemo izmeriti. Duh je zapravo komponenta koja u nauci ne postoji i zbog čega astrologija nikada ne može biti u rangu ostalih nauka.

Vidimo, dakle, da su nebeski „zraci“ i uticaji tih „zrakova“ koji se danas doslovno shvataju, zapravo posmatrani kroz prizmu simbolizma a ne kao nekakav elektromagnetni fenomen.

Robert Hend u predgovoru prevoda On the stellar rays napominje da El-Kindijeve „zrake“ ne treba da shvatamo doslovno kao elektromagnetno zračenje, već kao, takozvane, astrološke energije. Prema njegovim rečima, čitava priroda je povezana u celinu putem procesa uzajamne radijacije a čije izvorište se nalazi u nebeskoj harmoniji, odnosno u kretanjima nebeskih tela. Da bi to razumeli, moramo se osvrnuti na kosmološki koncept, tj. kosmičku hijerarhiju.

Kosmološki poredak

Helenistički pogled na kosmos podrazumeva da je kosmos živi organizam koji ima dušu i da postoji određena analogija između makro-sveta i mikro-sveta, a koja se ogleda u ljudskom organizmu. Platonov Timaj to detaljnije objašnjava i već nas ta polazna osnova bitno udaljava od nekih strogo naučnih principa koji ne priznaju postojanje kosmičke duše niti bilo kakve kosmičke inteligencije koja je bila pra-seme svega onoga što nas okružuje.

Prikaz tradicionalnog kosmosa ne podrazumeva prikaz univerzuma kakvog nam danas nauka predstavlja kroz heliocentrični sistem. Ne! Tradicionalni prikaz kosmosa je geocentrični, dakle, sa Zemljom u centru i brojnim koncentričnim sferama oko nje. To ne znači da drevni astrolozi nisu poznavali heliocentričnost, naprotiv, on je bio poznat, o tome je pisao Aristarh još u III veku pre naše ere.

Geocentrični sistem nam daje uvid u celinu ljudskog bića koje nije samo materijalna figura već u sebi sadrži još i duh i dušu. Princip trojstva koje nalazimo na raznim stranama – u hrišćanstvu (Otac, Sin i Sveti Duh), u hinduizmu (Brahma, Višnu i Šiva), u alhemiji (sumpor, živa i so) ili misticizmu (duh, duša i telo). Čovek je intelektualno biće koje ima moć spoznavanja zbog čega se razlikuje od drugih bića, i kao takvom, mesto mu jeste u centru. Uostalom, čovek živi na Zemlji odakle posmatra čitav kosmos i dešifruje njegovu simboliku. Heliocentrični sistem izmešta čoveka iz centra, stavljajući u prvi plan samo materijalno.



Kao što možemo da vidimo na slici ispod, u centru kosmosa je Zemlja. Sve što se nalazi na Zemlji kao i sama Zemlja, pripadaju, takozvanom, sublunarnom svetu koji je kvarljiv i nepostojan. Taj sublunarni svet sastavljen je od 4 elementa i njihovih međusobnih kombinacija – vatre, vazduha, vode i zemlje.

Zemlji najbliža sfera je sfera Meseca. Iza sfere Meseca nalazi se sfera Merkura, potom sfera Venere, zatim Sunca, Marsa, Jupitera i na kraju Saturna. Ovih 7 planetarnih sfera je, kao što možemo da vidimo, poređano kaldejskim planetarnim redosledom, a sve, zapravo, prema brzini planeta koje u geocentričnom sistemu kruže oko Zemlje. Tako je Mesec kao najbrža planeta najbliži Zemlji, a Saturn kao najsporija najudaljeniji.

Ptolomejski sistem

Ptolomejski kosmološki sistem

Iza Saturnove sfere, postoji sfera fiksnih zvezda, a iza nje postoji empirijum, odnosno sfera zodijačkih znakova. Ova sfera, poznata i pod nazivom Nebo bez zvezda predstavlja granicu fizičke manifestacije Tvorca koju je moguće percipirati čulima. Sfera zodijačkih znakova predstavlja, zapravo, božanski intelekt koji je prvi pokretač ( primum mobile ) na račun kog se kreću sve niže sfere, uključujući i sferu fiksnih zvezda. Iza te sfere nalazi se Kreator ili Bog. Tako zaključujemo i da je sfera Zodijaka granica između večnosti (iznad) i prolaznosti (ispod).

Sve što je van sublunarnog sveta, sadrži u sebi peti element, poznat kao Etar. On je večan i nije podložan promenama, pa su tako i sva nebeska tela večna, naravno, dok Tvorac nešto ne promeni. U skladu s ovim, kao i u skladu sa slikom kosmološkog modela, jasno nam je da na Zemlji ništa nije večno i da je sve podložno neprestanim promenama. Te promene su uzrokovane kretanjem.

U astrologiji nam je poznata podela na superiorne i inferiorne planete. Što su planete bliže kvarljivoj, elementarnoj sferi, to su slabije i trpe više uticaja onih koje su dalje. Otuda Mesec i Merkur kao najbliži Zemlji, nose i najviše simbolike naše svakodnevice. Obe planete su i vrlo promenljive i na njih sve ostale vrše uticaj.

Čovek kao centralna figura inferiornog sveta trpi najveći uticaj svih ostalih tela koja mu prenosi Mesec. Veoma je važno izgraditi svest o tome da nije u pitanju uticaj nekakvim zračenjima, već simbolički uticaj.

Titus Burkhart je u vezi sa sferama napisao:

Gradacija nebeskih sfera odražava ontološki poredak sveta, u skladu sa kojim svaki stepenik egzistencije napreduje tako što viši stepen „sadrži“ niži, baš kao što uzrok „sadrži“ posledicu. Otuda, što je šira nebeska sfera u kojoj se zvezde kreću, to je čistiji, manje uslovljen i bliži božanskom izvoru onaj stepen egzistencije ili nivo svesti koji joj odgovara.

sfere

Sfere

Zaključak

Ovu temu sam samo površno načeo. Da bi se u potpunosti razumeo kosmološki princip, da bi se shvatio koncept sudbine, da bi se shvatila svrha postojanja i, na kraju krajeva, da bi se u potpunosti razumeli predmet i svrha astrologije, potrebno je bolje se upoznati sa hermetičkim principima i, naravno – filozofijom.

Na osnovu mrve izloženog u ovom tekstu zaključujemo da informacije o potencijalnoj sudbini svake individue možemo da saznamo praćenjem kretanja nebeskih tela i konfiguracija koje ona međusobno tvore. Astrolog ne meri količinu energije kojom neko telo deluje na čoveka, već tumači simbole koji se vezuju uz svako nebesko telo i njegove konfiguracije. Planete ne govore o direktnom fizičkom uticaju na život čoveka niti se njihov uticaj može „osetiti“, kako neki savremeni astrolozi vole da istaknu, već samo simbolišu veze nadlunarnog i sublunarnog sveta, sadržane u hermetičkoj maksimi navedenoj na početku – kako gore, tako dole.


[1]Druga rečenica Tabule smaragdine koja glasi:

Ono što je iznad je jednako onome što je ispod i ono što je ispod jednako je onome što je iznad da bi se izvršila čuda jedne jedine stvari

↩nazad na tekst
[2]El-Kindi (Abu Yūsuf Yaʻqūb ibn ʼIsḥāq aṣ-Ṣabbāḥ al-Kindī 801–873.g.) je jedan od najvećih mislilaca srednjeg veka. Učitelj čuvenog astrologa Abu Mašara, el-Kindi je bio svestran i svoj čitav život posvetio ne samo filozofiji, već i matematici, fizici, astronomiji i astrologiji, hemiji, muzici i još nekim naukama. Bio je pionir u mnogim oblastima.↩nazad na tekst

Autor: Šojić Bojan

Literatura:
Al Kindi – On the stellar rays
Hermes Trismegistos – Liber hermetis
Platon – Timaj
William Fairfield – The earliest cosmologies
Mohamed Haj Yousef – Ibn ‘Arabi – Time and cosmology

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Bojan Šojić

Imam višegodišnje iskustvo u radu sa klijentima, kako u analiziranju horoskopa, tako i u podučavanju. Možete naručiti izradu horarnog, natalnog, godišnjeg, uporednog ili elekcionog horoskopa, a ako želite da naučite da tumačite natalnu ili horarnu kartu, možete se prijaviti na neki od kurseva koje držim. *** astroriznica@gmail.com *** tel/viber: +381 62 146 81 52

Pročitajte i ovo...

10 komentara

  1. Astrologija kaže:

    Astrologija je veoma zanimljiva znanost. Svaka čast na ovom tekstu!

  2. Aosoth kaže:

    Svaka čast na započinjanju ove teme.

    • Billy kaže:

      Hvala 🙂 Ova tema je započeta na forumu kroz prevod nekih segmenata Pikatriksa i uvod u remedijalne mere, pre malo više od godinu dana, pa je ovo zapravo uvod u njen nastavak, što će biti aktuelno kada forum ponovo počne sa radom 🙂

  3. Aosoth kaže:

    Definitivno je potrebno pisati o ovome, neki su tek načeli teoriju remedija, nedovoljno konkretno za sada i ja se nadam da će ova tema biti detaljnije, konkretnije i praktičnije obrađena i da ćemo moći da oprobamo po nešto i na svojoj koži 🙂

  4. Taša kaže:

    Lepo, razumljivo i kvalitetno izloženo. Hvala Billy!

  5. Roman Starwar kaže:

    Postoje svemirske struje, Al Kindi je bio u pravu.

  6. ivana kaže:

    Lijepo objasnjeno 🙂 Mislim da bojan je lijepo objasnio i poveo i ukljucio sve sto je potrebnom, samo naprijed bojane 🙂

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *