Nezodijačka sazvežđa: Orao (Aquila)

Ovaj tekst je napisala poznati britanski astrolog Debora Houlding, vlasnica sajta Skyscript. Uz njenu dozvolu, biće objavljen prevod većeg broja tekstova koji se bave fiksnim zvezdama i sazvežđima, uz napomenu da nijedan tekst nije dozvoljeno kopirati ni u celini ni delovima bez prethodne dozvole Debore H. kao autora tekstova. Tekst u originalu možete pronaći na ovoj stranici. Prevod za potrebe bloga uradila Sagittaria, a editovao Bojan Šojić.

sep

Aquila

Sazvežđe Orao, okruženo drugim sazvežđima

 

Značajne zvezde u orlu: pozicije za 2000. godinu
Longituda Ime Priroda Mag. Pozicija Lat. Dek.
19 Cp. 48 Dheneb maju 3 Rep Orla 36N 14N
00 Aq. 56 Tarazed maju 2.8 Leđa Orla 31N 11N
01 Aq. 46 Altair maju 0.77 Grudi Orla 29N 09N
02 Aq. 25 Alshain maju 3.9 Vrat Orla 27N 6N

Prema klasičnom mitu, Orao je bio Zevsova ptica koja je vraćala munje svom gospodaru i donosila mu duše heroja. U knjizi Veličanstvena umetnost astrologije[1] Robert Ejsler objašnjava kako bi na sahranama rimskih careva orao bio labavo vezivan za vrh lomače, pa kako bi se vatra razbuktavala, tako bi se orao oslobodio i odleteo – navodno noseći na nebo dušu pokojnika.

Za poziciju Orla pored Vodolije i njegov let preko Mlečnog puta neki klasični autori rekli su da predstavlja uznošenje Ganimeda (poistovećenog sa Vodolijom) Zevsu. Savremeni učenjaci više zastupaju teoriju da je ovo sazvežđe dobilo ime u vreme kada se nalazilo blizu letnjeg solsticijuma – ptica koja se može uzdići najviše od svih izabrana je da nosi simboliku Sunca na svom vrhuncu.[2]

Slika orla oduvek se poistovećivala sa kvalitetima kao što su snaga, hrabrost, otmenost i dostojanstvo, što je u skladu sa Ptolomejevim uverenjima da zvezde ovog sazvežđa imaju prirodu Marsa i Jupitera[3]. Manilius pripisuje osobine Marsa opisu rođenih pod uticajem ovog sazvežđa:

Onaj ko je rođen u času njegovog uspona odrašće sa sklonošću pljačkanju i krađi, može čak počiniti i krvoproliće… Ipak, ako bi kojim slučajem njegova agresivnost bila usmerena ka plamenitom cilju, izopačenost bi se izmenila u vrlinu, pa bi on uspevao da okončava ratove, bogateći svoju zemlju veličanstvenim pobedama.[4]

Glavna zvezda, Altair, ime je dobila po arapskoj reči Al Tair, što znači Orao. Lili, pridržavajući se Maniliusovih tumačenja, kaže da ova žuta zvezda prve magnitude predstavlja smelu, samouverenu, hrabru osobu, koja nikad ne popušta, odgovornu za krvoproliće, lošeg ponašanja i sl. Ali, on takođe dodaje da direkcija Meseca prema ovoj zvezdi donosi sreću u velikoj meri, a često i brak i rođenje deteta.[5]

Druge značajne zvezde jesu Deneb, zvezda treće magnitude zelenkastog sjaja, čije ime potiče od arapskog Al DhanabRep; Tarazed, svetlo narandžasta zvezda treće magnitude, na leđima Orla; i Alshain, zvezda četvrte magnitude poznatija kao Vrat orla. Ovim zvezdama se pripisuju karakteristike slične karakteristikama Altaira, ali, zbog manje magnitude i sjaja, njihov uticaj nije tako jak.

Sazvežđe Orla je najlakše pronaći ako locirate Altair, dvanaestu najsjajniju zvezdu na nebu. Najbolje se vidi sredinom leta, kada se pojavljuje visoko na nebu između Strelca i Jarca. Altair čini južni vrh asterizma[6] koji se zove još i Letnji trougao, najupečatljiviji asterizam na letnjem nebu, koji uključuje još svetle zvezde Vegu iz konstelacije Lira i Deneb iz konstelacije Labuda. Sunce prelazi preko Deneba oko 10. januara svake godine, a preko Altaira oko 21. januara


[1]objavio Herbert Džozef Ltd., London 1946.↩nazad na tekst
[2]Alen, Imena zvezda, njihovo poreklo i značenje, Dover, 1963; str.56↩nazad na tekst
[3]Ptolomej, Tetrabiblos, (oko 150. godine naše ere), Harvard Heinemann, Loeb Classical Library, prevod F.E. Robins, 1940.; I.9 (Loeb str.57) ↩nazad na tekst
[4]Manilije, Astronomica, (oko 10. godine naše ere), preveo G.P. Guld, 1997, objavio Harvar heinemann, Loeb classical library, London. 5.494, (Loeb str.341)↩nazad na tekst
[5]Vilijam Lili, Hrišćanska astrologija, 1647, str.537 i 702↩nazad na tekst
[6]asterizam predstavlja prepoznatljiv skup zvezda koje ne čine nijedno zvanično sazvežđe↩nazad na tekst

© Deborah Houlding

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Pročitajte i ovo...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *